Vojska republike Srpske izvršila masovna pogubljenja muslimana  u Srebrenici - masakr/ratni zločin u Srebrenici. Muslimanska (danas Bošnjačka) strana uz podršku svojih zapadnjačkih mentora i saveznika koji su ratovali protiv srpskog naroda prilikom raspada SFRJ na strani muslimana, Hrvata a potom i Albanaca sa Kosova i Metohije, uporno decenijama unazad tvrde da je VRS izvršila genocid nad muslimanima u Srebrenici. Prema njihovoj verziji, genocid u Srebrenici podrazumeva masovna planska ubistva oko 8.000 bošnjačkih muškaraca i dečaka između 13 i 77 godina. Bivši pomagač fašističkog okupatora i pripadnik divizija SS-a Handžar Alija Izetbegović okarakterisao je masakr u Srebrenici kao ”najveći genocid u Evropi posle Drugog svetskog rata”. Međunarodni sud pravde (MSP) u Hagu 26. februara 2007. u presudi po tužbi BiH protiv SRJ, ovaj zločin nije opisao kao genocid. Ipak ,11. jul je u Evropskom parlamentu 15. januara 2009. godine proglašen „Danom sećanja na srebrenički genocid“.

 

Postoje jasne indicije da je narod Srebrenice žrtvovan od strane svog rukovodstva na čelu sa Alijom Izetbegovićem kako bi izdejstvovalo vojnu intervenciju protiv VRS i uopšte srpskog naroda kako u Bosni a potom i u Hrvatskoj. Događaji koji su potom usledili potvrđuju ovu tvrdnju. Ko je imao najveće koristi da se zločin u Srebrenici nazove genocidom? Odgovor na to pitanje dao je Kofi Anan, tadašnji Generalni sekretar Ujedinjenih Nacija, još u svom izveštaju iz 1999. godine, kada je citirao izvestan broj Bošnjaka iz Srebrenice, koji su mu preneli kako su čuli od predsednika predsedništva Bosne i Hercegovine Alije Izetbegovića, da je NATO napad moguć samo ako „Srbi prodru u Srebrenicu i pobiju najmanje 5.000 ljudi“. Ovo potvrđuje Hakija Meholjić, raniji načelnik policije u Srebrenici, u intervjuu listu „Dani“, kada kaže kako se Izetbegović jednoj delegaciji iz Srebrenice obratio rečima: „Bil Klinton mi je aprila 1993. predložio da u Srebrenicu upadne jedan prepadni odred i pobije 5.000 muslimana, kako bi mogao da naredi vojnu intervenciju.“ Nemački publicista i veliki poznavalac ove materije, Peter Priskil, navodi više razloga zbog kojih je Zapadu, bošnjačkoj vladi u Sarajevu, pa čak i Hrvatima bio potreban genocid, ili makar nešto što bi na to ličilo. Hrvatska je gužvu oko Srebrenice iskoristila da bi napala najzapadniji deo Republike Srpske Krajine, kada je ubijeno više od 2.000 Srba, a njih 200.000 proterano sa svojih ognjišta. U senci medijske kampanje kako je u Srebrenici počinjem genocid ovaj genocid nad Srbima u Hrvatskoj ostao je nezapažen. NATO je 1999. navodni genocid u Srebrenici upotrebio kako bi dodatno potkrepio obrazloženje za bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije, a vlada u Sarajevu je posle ovog događaja dobila još snažniju podršku Zapada koja je krunisana Dejtonskim mirom kojim je Republika Srpska izgubila veliki deo vekovnih srpskih teritorija, ali i skoro kompletno rukovodstvo optuženo za „genocid“ u Srebrenici. Haški tribunal je ovaj događaj okarakterisao kao genocid. A šta drugo očekivati od tzv "međunarodnih" institucija i organizacija pod čvrstom kontrolom Zapada? Konkretno ovaj sud se praktično otvoreno stavio u službu protiv Srba koje je i procentualno najviše osudio za zločine u ratovima koji su vodili raspadu SFRJ. Mnogo je jasnije ko sve stoji iza prodaje muslimanskog naroda Srebrenice.

​

Juna 2004. godine vlada Republike Srpske je nakon istražnih radnji oformljene komisije za istraživanje događaja u i oko Srebrenice utvrdila da su pripadnici VRS izvršili masakr nad muslimanskim vojnicima ne navodeći tačan broj već orjentaciono iznoseći procenu od nekoliko hiljada ljudi, te da će se do tačnog broja stradalih doći naknadnim istraživanjima. 14.jula 1995.godine hiljadu muškaraca je ubijeno u Orahovcu a od hiljadu i po do dve hiljade zarobljenika je smrtno stradalo kod brane Petkovci. 16. jula je na vojnoj ekonomiji Branjevo streljano između 1.000 i 1.200 ljudi dok je po 500 lica ubijeno u Pilicama i Kozluku, navodi se, između ostalog, u konačnom izveštaju Komisije za Srebrenicu. Srpska strana kako u Republici Srbiji tako i u Republici Srpskoj priznala je da je izvršen ratni zločin nad muslimanima u Srebrenici koji je osudila i odala počast žrtvama ali ne priznaje da je počinjen genocid. Osim zapadnjačke strane, njenih država satelita i pojedinih muslimanskih država koje su podržale donošenje rezoilucije GS UN-a o genocidu u Srebrenici 23.maja 2024. i pored grubog zaobilaženja procedura, tj. zaobilaženja SB UN-a jer bi opet bila blokirana od strane pre svega Rusije a možda i Kine, većina država sveta je ili protiv ove rezolucije ili su bile uzdržane što jasno govori da je velika većina sveta ( i po broju stanovnika i broju država ) svesno politizacije i ideologizacije ovog stravičnog događaja.

 

Da je počinjen ratni zločin a ne genocid u Srebrenici govori u prilog niz činjenica. General-major, Luis Makenzi, koji je bio na čelu mirotvornih UN jedinica u Sarajevu između 1992. i 1993, kritikovao je definiciju događaja kao genocid, rekavši da onaj ko želi da izvrši genocid, ne spašava žene jer su one ključni elemenat za održanje grupe koja se želi uništiti. Efraim Zurof, direktor Centra „Simon Vizental” i jedan od najpoznatijih svetskih lovaca na naciste, smatra da u Srebrenici nije izvršen genocid, obrazlažući to da: Srpske snage su pustile žene i decu da odu iz Srebrenice, nisu ih ubili. To očito nije genocid. Genocid je pokušaj da se potpuno zbrišu ljudi, a ako želite da potpuno zbrišete jedan narod, ne puštate žene i decu da odu, već ih ubijete. Zapad je iz sopstvenih političkih razloga odlučio da će Srebrenica biti simbol srpskih ratnih zločina. Ali, da bi osnažili taj simbol pretvorili su ga u genocid, što on nije bio. Jehuda Bauer, jedan od vodećih svetskih stručnjaka za holokaust i genocid, izjavio je sledeće: Lično ne bih bio na strani onih koji Srebrenicu definišu kao genocid. Mislim da bih to definisao kao masovno ubistvo, ratni zločin i zločin protiv čovečnosti. Imran Hosein, ulema, pisac i filozof, istakao je svoje neslaganje sa izjednačavanjem genocida i zločina koji se dogodio u Srebrenici, rekavši sredinom jula 2015. godine sledeće: Ukoliko većina naroda osuđuje ubijanje, kako ga možete nazvati genocidom? To je moje pitanje. Ako je genocid, to mora da bude deo državne politike. Da li su država Srbija i bosanski Srbi imali podršku cele zajednice, cele zemlje, svih ljudi za ubijanje muslimana? Ne verujem. Dopustite da definišem genocid: ’Genocid je kada jedni ljudi masovno ubijaju druge ljude’... Srpski narod i ostali pravoslavni hrišćani u ovoj regiji nisu sretni zbog onog što se dogodilo. Oni to osuđuju... Većina pravoslavnih hrišćana ovog regiona ne podržava zločin, zato se ne može ni kvalifikovati kao genocid. Ivan Ivanji, srpski i jevrejski književnik i bivši Titov prevodilac, koji je jedno vreme proveo u nacističkom logoru, takođe je stava da se u Srebrenici nije desio genocid, već strašan zločin. Naveo je da ni u Aušvicu ne bi bio genocid da su autobusima vodili decu i stare odatle, kao što je u Srebrenici bio slučaj, i da su u Srebrenici ubijani muškarci i dečaci, što je neoprostivo. Dodao je i da se reč genocid previše upotrebljava za skoro svaki događaj, pa je time blago izgubila na značaju.

​

Svaki zločin nad nedužnim ljudima je za osudu. Da bi se strasti smirile potrebno je sve zločince osuditi a sve žrtve podjednako ožaliti i poštovati. U ovoj jezivoj priči ima mnogo licemerja. Pominje se hiljade i hiljade muslimanskih žrtava, sve se to veoma agresivno spinuje i propagira uz podršku zapadnjačkih masmedija i političara jer im je u interesu da zavađaju i krve po običaju a nigde nema pomena niti poštovanja za 3287 lica srpske nacionalnosti koje su pobili muslimanski vojnici u svirepim masakrima u području Srebrenice i okoline. Šta je sa hiljadama pobijenih Srba pod kontrolom muslimana u Sarajevu? Kada se sve žrtve budu podjednako poštovale i svi zločinci odgovorni za zločine pošteno kaznili (a ne da, primera radi, Orić, prevejani predratni kriminalac a potom ratni profiter i egzekutor srpskih civila i to po svedočenju i samih muslimana izađe iz zatvora nakon 2 godine) biće nade za pomirenje i suživot. Dok god muslimanska strana bude nasedala na manipulacije globalista sa zapada kojima je rat brat i koji ništa čovečanstvu nisu doneli sem pljačke, razaranja , bola i smrti, strasti se neće smirivati već voditi ka novim sukobima što pomenuti rado i planiraju i iščekuju.