1997

1997 - 1998

Januar 1997

01.januar 1997.

Turske vojne jedinice upale u severni Irak likvidiravši, prema izjavama turskih zvaničnika 72 kurdska gerilca.

05.januar 1997.

prvi čečenski rat

Rusija povukla poslednje jedinice Ministarstva odbrane iz Čečenije. U skladu sa Kašav-Jurt sporazumom od 31. avgusta 1996. godine, predviđeno je da se ruske oružane snage potpuno povuku sa teritorije Čečenije do 31. decembra. Rok je premašen za pet dana. Ovim činom Rusija se povukla privremeno prekinuvši sukobe sa čečenskim separatistima. Drugi čečenski rat će izbiti 1999. godine.

07.januar 1997.

U Alžiru poginulo najmanje 13 a ranjeno oko 100 ljudi u eksploziji bombe koju su podmetnuli islamski teroristi.

10.januar 1997.

U Sofiji nekoliko desetina hiljada ljudi demonstriralo protiv vlade Socijalističke partije Bugarske – najvatreniji demonstranti upali u zgradu skupštine i demolirali je.

11.januar 1997.

Umro srpski (jugoslovenski) pozorišni, filmski i TV glumac Milutin Butković. (Rođen: Beograd/Kraljevina Jugoslavija/Srbija 01.decembar 1930. - Umro: Beograd/SR Jugoslavija/Srbija 11.januar 1997.) Završio je Pozorišnu akademiju u Beogradu. U Atelje 212 je došao 1961. godine iz Pozorišta „Boško Buha“ na poziv Bojana Stupice. Pripadao je glumcima za koje se može reći da u svom životu nisu odigrali skoro ni jednu glavnu ulogu, ali je iza njih ostao veliki broj predstava koje se pamte upravo po njihovim „malim“ kreacijama. Za 36 pozorišnih sezona na sceni Ateljea 212, ovaj glumački velemajstor, ostvario značajne uloge u predstavama:“Jaje“, „Policajac“, „Nastojnik“, „Maratonci trče počasni krug“, „Radovan Treći“, „Sveti Georgije ubiva aždahu“, „Očevi i oci“, „Aveti“… Njegova filmografija obuhvata preko 150 filmskih i televizijskih uloga: „Balkan ekspres 2“, „Varljivo leto 68“, „Kraljevski voz“, „Vagon li“ itd. Debitovao je u TV ostvarenju „Kartaši“ (1959) uz Slavka Simića i Viktora Starčića. Poslednja ulogu glumio je u „Očevi i oci“ (1997). Za svoja najbolja glumačka ostvarenja više puta je nagrađivan.

1930-1997

17.januar 1997.

U Dablinu sud proglasio prvi razvod braka u istoriji Irske, na osnovu zakona odobrenog na referendumu, čemu se žestoko protivila katolička crkva.

18.januar 1997.

Austrijski kancelar Franc Vranicki podneo ostavku nakon 11 godina na vlasti.

21.januar 1997.

Kancelar Nemačke Helmut Kol i predsednik vlade Češke Vaclav Klaus potpisali deklaraciju o pomirenju dve susedne zemlje, čime je formalno stavljena tačka na istorijske sporove, odnosno nacističku okupaciju Čehoslovačke u Drugom svetskom ratu i proterivanje Nemaca posle završetka rata.

25.januar 1997.

Umro srpski književnik, univerzitetski profesor, šekspirolog i teoretičar moderne književnost, potpredsednik Republike Srpske Nikola Koljević od posledica teških povreda koje je zadobio prilikom pokušaja samoubistva na Palama 16.januara. (Rođen: Banja Luka/Kraljevina Jugoslavija/Bosna i Hercegovina/Republika Srpska 09.jun 1936. - Umro: Beograd/SR Jugoslavija/Srbija 25.januar 1997.) Rođen je u uglednoj trgovačkoj porodici. Diplomirao je teoriju književnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde je i doktorirao. Bio je univerzitetski profesor, prevodilac i esejista. Važio je za jednog od najcjenjenijih poznavalaca Šekspira u bivšoj SFRJ. Njegova univerzitetska karijera odvijala se na Filozofskom fakultetu u Sarajevu. Početak demokratske tranzicije u SR BiH zatekao ga je u statusu redovnog profesora i uglednog jugoslovenskog književnog kritičara i teoretičara. Kao šekspirolog, komparativista i teatrolog i priznati intelektualac uređivao je ugledne književne časopise Putevi i Izraz. Sa nekoliko kolega profesora na sarajevskom filozofskom fakultetu radio je na formiranju SDS-a. Na prvim slobodnim višestranačkim izborima 1990.godine izabran je za srpskog člana Predsedništva SR Bosne i Hercegovine. Sa mnogo entuzijazma se angažovao na na pripremi tzv. istorijskog sporazuma između Srba i Muslimana, kojim je trebalo da BiH ostane u Jugoslaviji. U znak protesta protiv uzurpacije nadležnosti kolektivnog organa od strane Alije Izetbegovića i muslimansko-hrvatske majorizacije srpskih predstavnika u aprilu 1992. godine Koljević je zajedno sa Biljanom Plavšić napustio Predsedništvo SR BiH. Zajedno sa Karadžićem i Krajišnikom doneo je odluku o izlasku srpskog rukovodstva iz Sarajeva na Pale. Narodna skupština RS ga je izabrala za potpredsjednika RS i na toj funkciji je ostao sve do prvih posleratnih izbora.

1936-1997

Kao vrstan poznavalac anglosaksonske kulture i jezika, bio je član svih srpskih delegacija na mirovnim pregovorima organizovanim uz posredovanje međunarodne zajednice. Dinamičan i komunikativan, „profesor” kako su ga nazivali saborci, bio je čovek dijaloga i kompromisa, za koje u ratnom vremenu nije bilo prostora. Bio je angažovan na formiranju Univerziteta u Srpskom Sarajevu na kojem je obavljao dužnost prorektora. Nije prekidao svoj autorski rad ni za vreme rata. Krajem rata i u prvoj godini mira objavio je dve knjige: „Otadžbinske teme” 1995. i „Od Platona do Dejtona” 1996. Posthumno su objavljeni njegovi ratni dnevnici, dvotomno delo bogato autentičnim dokumentima vremena, koje po oceni stručne kritike predstavlja najznačajniji izvor za istraživanje rađanja Republike Srpske. Pokušao je samoubistvo pucajući sebi u glavu 16. januara 1997. godine na Palama. Od posledica samoranjavanja preminuo je 25. januara 1997. godine na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu.

Februar 1997

03.februar 1997.

Češki pisac Bohumil Hrabal izvršio samoubistvo skočivši sa petog sprata bolnice u Pragu u kojoj je lečen od artritisa. Smatran je nastavljačem Jaroslava Hašeka. Na osnovu njegove novele “Strogo kontrolisani vozovi“, Jirži Mencl je snimio istoimeni film koji je 1968. dobio Oskara. Neka od ostalih dela: zbirke pripovedaka “Govori ljudi“, “Biser na dnu“, “Časovi igranja za starije i iskusnije“, “Varšavske pesme o ubistvu i legende“, “Praznik visibaba“ itd.

04.februar 1997.

Poginula 73 izraelska vojnika u sudaru dva vojna helikoptera tipa “CH-53 sikorski“.

05.februar 1997.

Tri najveće švajcarske banke osnovale humanitarni fond od 100 miliona švajcarskih franaka za žrtve holokausta posle šokantnog otkrića o njihovoj saradnji s nemačkim nacistima, u Drugom svetskom ratu, skrivanjem dragocenosti otetih od Jevreja.

06.februar 1997.

Kongres Ekvadora smenio predsednika te države Abdalu Bukarama, proglasivši ga neuračunljivim.

08.februar 1997.

U glavnom gradu Albanije Tirani, policija pribegla sili nad hiljadama demonstranata protiv vlade koja je omogućila poslovanje privatnih štedionica prema "piramidalnoj šemi", čiji je slom odneo životne ušteđevine desetina hiljada građana te zemlje.

10.februar 1997.

U Mostaru poginulo najmanje jedno lice a 39 je ranjeno u oružanom sukobu u kojem su lokalni Hrvati otvorili vatru na grupu Bošnjaka (muslimana) iz istočnog dela grada koji su se zaputili u posetu groblju u zapadnom, većinski hrvatskom delu podeljenog grada.

12.februar 1997.

Hvang Đang Jop bliski saradnik severnokorejskog predsednika Kim Đong Ila, zatražio azil u Južnoj Koreji. Prilikom boravka u Pekingu Hvang je zatražio azil u južnokorejskoj ambasadi.

17.februar 1997.

Predsednik Pakistana Faruk Leghari, koji je novembra 1996. napustio vladu Benazir Buto, za novog predsednika vlade imenovao Navaza Šarifa.

19.februar 1997.

Umro kineski državnik Deng Sjaoping, glavni arhitekta privrednih reformi i silovitog ekonomskog uspona Kine krajem XX veka. (Rođen: Sečuan/Dinastija Ćing/Kina 22.avgust 1904. - Umro: Peking/Kina 19.februar 1997.) Najmnogoljudnijom zemljom sveta rukovodio je od 1978. a sa poslednje zvanične rukovodeće funkcije povukao se 1990, ali je njegov presudan uticaj ostao nesporan do smrti. U ranoj mladosti 1920. radio je u fabrikama u blizini Pariza, gde je 1922. postao član Omladinske komunističke lige, a po povratku u otadžbinu 1924. Komunističke partije Kine. Posle studija u Moskvi, 1927. izabran je za sekretara CK KP Kine i potom je bio jedan od rukovodilaca Kineske revolucije i istaknuti komandant jedinica kineske Crvene armije. Član Politbiroa CK KP Kine postao je 1955. a 1956. generalni sekretar, ali je zbačen 1966. u ultralevičarskoj Kulturnoj revoluciji i poslat u radni logor na "prevaspitavanje". Autor je sada već legendarne izjave: "Nije važno da li je mačka crna ili bela, sve dok lovi miševe" (1961). Rehabilitovan je 1973. i postavljen na funkciju potpredsednika vlade, ali ga je sa vlasti 1976. oborila "četvoročlana banda" predvođena Maovom suprugom Đang Ćin. U vrh kineske politike vratio se 1977. posle Maove smrti i hapšenja "četvoročlane bande", a 1978. započeo je gigantske političke i ekonomske reforme kojima je preobrazio Kinu, učinivši je jednom od ekonomski najuspešnijih zemalja sveta.

220px-Deng_Xiaoping_and_Jimmy_Carter_at_the_arrival_ceremony_for_the_Vice_Premier_of_China

1904-1997

20.februar 1997.

Vlada SAD odbila da prizna nadležnost Svetske trgovinske organizacije u sporu s Evropskom unijom o trgovini s Kubom, kojoj su Amerikanci jednostrano nametnuli ekonomske sankcije.

21.februar 1997.

Predsednik Demokratske stranke Zoran Đinđić izabran za gradonačelnika Beograda, na osnovu pobede opozicione koalicije "Zajedno" na lokalnim izborima u novembru 1996, postavši prvi nekomunistički gradonačelnik glavnog grada Srbije posle Drugog svetskog rata.

24.februar 1997.

Evropska unija i Palestinska autonomna vlada potpisuju sporazum o pridruživanju. U pitanju je još jedan sporazum u nizu koji je EU potpisala u okviru svoje «Mediteranske politike» sa zemljama Bliskog Istoka i Severne Afrike. Ovoga puta sporazum je potpisan sa Palestinskom autonomnom oblašću. Tokom 1995. godine isti je potpisan sa Tunisom, Marokom i Izraelom. Ovim sporazumima EU je težila da uspostavi mediteransku zonu slobodne trgovine u cilju razvoja i stabilizacije inače trusnog područija Bliskog Istoka ali i Severne Afrike čije zemlje pripadaju Sredozemlju.

28.februar 1997.

U Iranu zemljotres razorio više od 20 sela, usmrtivši oko 1.000 ljudi.

Mart 1997

01.mart 1997.

Albanska vlada Saljija Beriše podnela je ostavku, posle dvomesečnih krvavih nereda izazvanih krahom štedionica u kojima je desetine hiljada građana izgubilo životnu ušteđevinu.

03.mart 1997.

Poginulo najmanje 125 ljudi u putničkom vozu u pakistanskom delu provincije Pendžab koji je izleteo u punoj brzini iz šina.

10.mart 1997.

Vatikan uspostavio diplomatske odnose sa Libijom.

13.mart 1997.

Jordanski vojnik ubio sedam izraelskih učenica koje su tokom ekskurzije obilazile oblast nazvanu "Ostrvo mira" na izraelsko-jordanskoj granici.

14.mart 1997.

Umro američki filmski režiser austrijskog porekla Fred Cineman, autor filmova realističkog i angažovanog pristupa, koji se bavio socijalnim problemima i moralnim dilemama. Neki od filmova: "Oči u noći", "Sedmi krst", "Ljudi", "Tereza", "Tačno u podne", "Svat", "Odavde do večnosti" (Oskar), "Oklahoma!", "Šešir pun kiše", "Starac i more", "Priča o kaluđerici", "Čovek za sva vremena" (Oskar), "Operacija šakal".

16.mart 1997.

Umro srpski književni i kulturni istoričar, bibliograf Ljubomir Durković-Jakšić. Studirao je teologiju, filozofiju i prava u Beogradu i Varšavi. Radio je kao lektor, bibliotekar i profesor na Teološkom fakultetu. Najviše se bavio srpsko-poljskim vezama, Njegošem i bibliografijom. Neka od njegovih dela: „Bibliografija o Njegošu“, „Istorija srpskih biblioteka 1801-1850“, „Srbija i Vatikan 1804-1918“ itd.

19.mart 1997.

Umro američki slikar holandskog porekla Vilhelm de Kuning, utemeljivač apstraktnog ekspresionizma, koji je četrdesetih godina XX veka preobrazio slikarstvo u SAD. Njegove slike snažan su protest protiv ledenog, bezličnog sveta otuđene tehničke civilizacije.

21.mart 1997.

Predsednici Rusije i SAD Boris Jeljcin i Bil Klinton saglasili se na samitu u Helsinkiju da smanje nuklearne arsenale dveju zemalja.

25.mart 1997.

Australijski senat oborio Zakon o eutanaziji, jedini zakon u svetu koji je omogućavao neizlečivim pacijentima dobrovoljnu smrt uz pomoć medicinskog osoblja.

28.mart 1997.

Savet bezbednosti UN ovlastio međunarodne snage, predvođene italijanskim trupama, da obezbede snabdevanje hranom i ostalim potrepštinama narod Albanije. Stanovništvo Albanije bilo je ugroženo dvomesečnom masovnom antivladinom pobunom.

29.mart 1997.

Poginulo više od 50 albanskih izbeglica koje su bežale zbog krvavih nereda u Albaniji, zahvaćenoj antivladinom pobunom, kad je njihov brodić potonuo posle sudara sa italijanskim ratnim brodom u južnom Jadranu u blizini italijanske obale.

30.mart 1997.

U bombaškom napadu tokom mitinga u glavnom gradu Kambodže Pnom Penu, ubijeno 10 i ranjeno više od 100 ljudi, uključujući vodeće kambodžanske opozicione političare.

April 1997

04.april 1997.

Umro ruski pisac Vladimir Aleksejevič Solouhin, koji je u pesničkim i proznim delima dosledno zastupao ideju o potrebi promišljenog odnosa prema prirodi. Bio je protivnik opšteg tehnicizma, pa i nauke uopšte. Neka od njegovih dela: zbirke pesama „Kako ispiti sunce“, „Čovek sa cvećem u rukama“, „Živeti na zemlji“, „Četrdeset zvonkih kapi“, proza „Vladimirske staze“, „Kap rose“,“Pisma iz Ruskog muzeja“, „Med na hlebu“ itd.

05.april 1997.

Umro američki pisac Alen Ginzberg, jedan od duhovnih predvodnika “bit” generacije. Jedna od vodećih ličnosti generacije Bitnika, pedesetih godina i Hipi pokreta iz šezdesetih godina XX veka, koji je sa američkog tla proizišao u globalni fenomen. Buntovan duh, sarkastik, izrazito kritičan prema zvaničnoj kulturi SAD. Njegova poezija, pisana slobodnim stihom, izraz je odbacivanja modernog sveta. Više puta je hapšen tokom antiratnih demonstracija. Njegova zbirka poezije “Urlik i druge pesme” objavljena 1956, smatra se najznačajnijim poetskim delom bit pokreta pedesetih godina XX veka. Bio je i pacifista i anarhista. Bio je i homoseksualac i vegetarijanac. Sudelovao je u radu u NAMBLI, organizaciji koja zagovara pedofiliju, koju napušta onoga trenutka kada je uvideo da je uspeo proširiti svoje ideje. Neka od ostalih dela: “Kadiš”, “Prazno ogledalo”, “Indijski dnevnici”, “Planetarne vesti”, “Pad Amerike” itd.

07.april 1997.

Vladini vojnici u Lumumbašiju, drugom najvećem gradu u Zairu (sadašnji Kongo), položili oružje i priključili se pobunjenicima, koji su napredovali prema glavnom gradu Kinšasi.

11.april 1997.

U jednom beogradskom restoranu ubijen general-pukovnik policije i zamenik ministra unutrašnjih poslova Srbije Radovan Stojičić Badža. Ubica nikada nije otkriven.

Doneta Lisabonska konvencija o priznavanju visokoškolskih diploma u Evropi.

15.april 1997.

U požaru koji je zahvatio šatorsko naselje muslimanskih hodočasnika blizu Meke u Saudijskoj Arabiji poginule najmanje 343 osobe.

16.april 1997.

Evropska unija i Jordan potpisuju sporazum o pridruživanju. Nakon Tunisa, Maroka, Izraela i Palestinske autonomne oblasti i Jordan se pridružuje težnji EU da se formira mediteranska zona slobodne trgovine.

17.april 1997.

Umro izraelski državnik Haim Hercog, predsednik Izraela od 1983. do 1993. Završio je prava u Kembridžu i vojnu akademiju u Sendherstu, a u Drugom svetskom ratu borio se u britanskoj armiji. U Palestini se potom uključio u ilegalni pokret Hagana, a kad je 1948. osnovan Izrael postao je prvi šef vojne obaveštajne službe. Potom je bio komandant južne armijske oblasti i prvi vojni guverner Zapadne obale okupirane u ratu 1967. a od 1975. do 1978. izraelski ambasador u UN.

21.april 1997.

Prvi kineski vojnici ušli u Hongkong (britanski kolonijalni naziv bio je Viktorija), u okviru priprema za prelazak pod vlast Pekinga 1. jula 1997.

22.april 1997.

Peruanska vojska prodrla u rezidenciju japanskog ambasadora u Limi, oslobodivši 71 taoca koje su četiri meseca držali gerilci levičarskog pokreta "Tupak Amaru". U akciji je poginuo jedan talac, trojica vojnika i svih 14 gerilaca.

23.april 1997.

Predsednici Rusije i Kine Boris Jeljcin i Đang Cemin potpisali Deklaraciju kojom su se usprotivili dominaciji SAD u svetu, koja je započela okončanjem hladnog rata.

27.april 1997.

U Hongkongu zvanično otvoren najduži viseći drumsko-železnički most u svetu, koji je povezao grad sa novim aerodromom.

Maj 1997

03.maj 1997.

Umrla srpska (jugoslovenska) pozorišna, filmska i TV glumica Slavka Jerinić. (Rođena: Beograd/Kraljevina Jugoslavija/Srbija 26.septembar 1931. - Umrla: Beograd/SR Jugoslavija/Srbija 03.maj 1997.) Treći kvartal dvadesetog veka, bio je najplodniji period stvaranja ove dramske umetnice, bila je učenica profesora velikog čuvenja, Raše Plaovića, u čijoj je klasi diplomirala na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju. Od ranih pedesetih, član je Narodnog pozorišta u Beogradu, pod čijim će krovom provesti celu karijeru. Na malim i velikim platnima, viđena je pedesetak puta, a najveću pažnju, pridavala je televizijskim ostvarenjima. Šezdesetih godina, primetna je u TV filmovima tada najcenjenijih autora. Prvo pojavljivanje na filmu, imala je 1968, kada se našla u podeli za ratnu dramu ''Bekstva'', reditelja Radoša Novakovića. U to vreme, bila je velika čast zaigrati u bilo kojoj produkciji Avala filma. Značajnu ulogu ostvaruje i u delu ''Ping bez ponga'', nastalom prema scenariju Oskara Daviča, a onda usleđuju i ''Kamiondžije'', čime je beogradsku glumicu upoznala čitava bivša zemlja. Bila je deo i mnogih drugih serijama neprolazne vrednosti, pojavila se u ''Boljem životu'', ''Grlom u jagode'', ''Banjici'', ''Gore dole''. Veoma primetna i sjajna sekvenca, po mnogo čemu simbolička, jeste ona njena iz ''Tri karte za Holivud'', kojim se oprostila od filma. Bila je udata za kolegu, Branislava Cigu Jerinića.

1931-1997

07.maj 1997.

Izveštajem Vlade SAD osuđena saradnja Švajcarske sa nemačkim nacistima tokom Drugog svetskog rata, zbog činjenice da su švajcarske banke prihvatale zlato, umetnine i najrazličitije dragocenosti opljačkane širom okupirane Evrope. U studiji je navedeno da je time produžen rat, jer je podržana „sposobnost Nemačke da vodi rat“.

10.maj 1997.

Poginulo najmanje 1 560 ljudi u zemljotresu koji je pogodio oblast istočnog Irana.

11.maj 1997.

Superkompjuter kompanije IMB "Duboko plavo" pobedio svetskog šampiona u šahu, ruskog velemajstora Garija Kasparova, u meču od šest partija.

12.maj 1997.

prvi čečenski rat

Potpisan sporazum o obustavi neprijateljstava u ruskoj republici Čečeniji. Predsednik Rusije Boris Jeljcin i čečenski vođa Aslan Mashadov potpisali su sporazum o obustavi neprijateljstava u ruskoj republici Čečeniji, koji su čečenski separatisti ubrzo prekršili.

16.maj 1997.

Zairski (danas Demokratska Republika Kongo) predsednik Mobutu Sese Seko okončao svoju 32-godišnju autokratsku vladavinu. Mobutu je napustio prestonicu Kinšasu pošto su ka njoj nezadrživo nadirali pobunjenici.

Umro italijanski filmski režiser Đuzepe De Santis, jedan od najznačajnijih predstavnika filmskog neorealizma nastalog u Italiji u prvim godinama po okončanju Drugog svetskog rata. Neki od filmova: „Gorki pirinač“, „Rim u 11 časova“, „Put dug godinu dana“ itd.

17.maj 1997.

U Kinšasu, glavni grad Zaira (sada Kongo), ušle su pobunjeničke snage, čiji je vođa Loran Kabila preuzeo vlast kao novi šef države, dan posle bekstva iz Kinšase predsednika Mobutua. Kabila je objavio da je ime zemlje Zair promenjeno u Demokratska Republika Kongo.

19.maj 1997.

U Bangladešu u snažnom ciklonu izgubilo život najmanje 350 ljudi, a više od milion ih je ostalo bez kuća.

23.maj 1997.

Predsedničke izbore u Iranu uverljivo dobio predvodnik umerene političke struje Muhamed Hatami.

25.maj 1997.

Vojnim udarom zbačena civilna vlada u Sijera Leoneu – predsednik Ahmad Tedžan Kabah primoran da napusti zemlju.

26.maj 1997.

Umro srpski reditelj, glumac i pedagog Bratislav Bata Miladinović. Miladinović je karijeru započeo kao operetski pevač na sceni Hrvatskog narodnog kazališta u Zagrebu. Godine 1941, osnovao je sa Borom Hanuskom Dečje pozorište na Kolarcu, a godinu dana kasnije Omladinsku scenu u Manježu, danas Jugoslovensko dramsko pozorište. Miladinović je 1949. osnovao Dečju dramu i Hor Radio Beograda. Generacije glumaca stekle su svoja prva znanja od Bate, koji je čitav svoj život posvetio radu sa mladima. Pomenimo Nedu Arnerić, Ružicu Sokić, Renatu Ulmanski, Stojana Dečermića, Milutina Butkovića, Svetislava Goncića i druge. Miladinović je i osnivač prve privatne glumačke akademije na našim prostorima.

27.maj 1997.

NATO i Rusija potpisali "Osnivački akt o međusobnoj saradnji", kojim je stvoren zajednički Stalni savet NATO-Rusija za konsultacije o evropskoj bezbednosti, ali je NATO pogazio taj dokument prilikom agresije na SRJ u proleće 1999.

28.maj 1997.

Rusija i Ukrajina potpisale ugovor kojim je ruskoj Crnomorskoj floti omogućeno da 20 godina koristi pomorsku bazu u luci Sevastopolj na poluostrvu Krim.

29.maj 1997.

Loran Kabila preuzeo dužnost predsednika Demokratske Republike Kongo (Zair), 12 dana pošto su njegove snage porazile u sedmomesečnom građanskom ratu armiju lojalnu diktatoru Mobutuu Sese Seku.

Jun 1997

02.jun 1997.

Sud prihvatio sve tačke optužnice protiv američkog ratnog veterana Timotija Mekveja, optuženog za podmetanje eksploziva 1995. u federalnu zgradu u Oklahoma Sitiju, kad je poginulo 168 ljudi. Mekvej je 11 dana docnije osuđen na smrt.

09.jun 1997.

U Beogradu počeo da izlazi dnevni list "Danas".

10.jun 1997.

Po nalogu lidera Crvenih Kmera Pola Pota ubijen jedan od njegovih najbližih saradnika Son Sen i 11 članova njegove porodice.

13.jun 1997.

Na smrt osuđen američki ratni veteran Timoti Mekvej, optužen za podmetanje eksploziva 1995. u federalnu zgradu u Oklahoma Sitiju, kada je poginulo 168. ljudi.

17.jun 1997.

Prva velika akcija vlasti protiv prava na slobodu informisanja u SRJ – zabrana rada većem broju privatnih i nezavisnih radio stanica. Ministarstvo za telekomunikacije SR Jugoslavije izdalo rešenja o zabrani većem broju privatnih i nezavisnih radio stanica.

Šefovi država i vlada petnaest članica Evropske unije potpisali Ugovor iz Amsterdama. Ugovor je potpisan na konferenciji šefova država i vlada zemalja članica EU koja je sazvana 29. marta 1996. da bi završila sa radom potpisivanjem ovog ugovora 17. juna 1997. godine. Ugovor iz Amsterdama predstavlja treću veliku reformu Rimskih ugovora potpisanih 1957. godine kojim su stvorene, nakon Evropske zajednice za ugalj i čelik, Evropska ekonomska zajednica i Evropska zajednica za atomsku energiju. Ugovorom iz Mastrihta koji je stupio na snagu 1. novembra 1993. godine i kojim je ustanovljena EU, bila je predviđena mogućnost njegove revizije što je i učinjeno na pomenutoj konferenciji čiji je rezultat Ugovor iz Amsterdama. Centralna tema pregovora bila je poboljšanje institucionalne sposobnosti delovanja EU. Ugovor tako sadrži čitav niz novih elemenata kao što su: poboljšanje i pojednostavljivanje postupka odlučivanja, novo poglavlje o politici zapošljavanja, uvođenje klauzule o suspenziji, objedinjavanje velikih delova Šengenske aktive i unapređenje saradnje pravosudnih i organa unutrašnjih poslova sa ciljem da se postepeno stvori prostor sloboda, bezbednosti i vladavine prava. U institucionalnoj oblasti ojačana je pozicija predsednika Komisije. Broj mesta u Evropskom parlamentu je ograničen na 700 i unapređen je postupak saodlučivanja. Onemogućeno je nekooperativnim članicama EU da blokiraju proces integracije. Ovaj ugovor međutim nije omogućio ostvarivanje institucionalnih reformi neophodnih za proširenje Zajednice. Zato je godinu dana nakon njegove ratifikacije sazvana nova konferencija na kojoj se raspravljalo o problemima koji nisu rešeni i koja će rezultovati novim Ugovorom iz Nice. Ugovor iz Amsterdama je stupio na snagu 1. maja 1999. godine.

18.jun 1997.

Podneo ostavku turski permijer Nedžmetin Erbakan, prvi islamista u istoriji moderne Turske. Ostavci je prethodio snažan pritisak tradicionalno sekularnog turskog armijskog vrha.

22.jun 1997.

Umro američki filmski glumac i igrač Frederik Austerlic, poznatiji kao Fred Aster, jedan od najvećih holivudskih zabavljača. (Rođen: Omaha/Nebraska/SAD 10.maj 1899. - Umro: Los Anđeles/Kalifornija/SAD 22.jun 1997.) Fred Aster je rođen kao Frederik Emanuel Austerlic kao sin Johane „Ane” (devojački Gajlas; 1878–1975) i Frederika „Frica” Austerlic. Asterova majka je bila rođena u Sjedinjenim Državama, u porodici luteranskih nemačkih imigranata iz Istočne Pruske i Alzasa. Asterov otac je bio rođen u Lincu, Austrija, u jevrejskoj porodici koja se konvertovala u katolicizam. Fred Aster je široko poznat kao najuticajniji plesač u istoriji filma. Njegova scenska i kasnija filmska i televizijska karijera obuhvatila je ukupno 76 godina, tokom kojih je glumio u više od 10 mjuzikla na Brodveju i u Londonu, snimio 31 muzički film, 4 televizijske emisije i izdao brojne snimke. Kao plesač, najbolje je zapamćen po svom neobičnom osećaju ritma, perfekcionizmu, inovativnosti i kao plesni partner i scenski romantični interes Džindžer Rodžers, sa kojim je glumio u seriji od deset holivudskih mjuzikala. Astera je Američki filmski institut imenovao petom najvećom muškom zvezdom klasičnog holivudskog filma u 100 godina ... 100 zvezda. Džin Keli, još jedna poznata zvezda plesa na filmu, rekao je da „istorija plesa na filmu počinje sa Asterom”. Kasnije je tvrdio da je Aster bio „jedini od današnjih plesača koji će biti zapamćen”.

1899-1997

25.jun 1997.

Umro francuski okeanograf, naučnik, ekolog, pronalazač i avanturista Žak Iv Kusto, član Francuske akademije, veliki borac za zaštitu čovekove okoline. (Rođen: Sent Andre de Kjubzak/Francuska 11.jun 1910. - Umro: Pariz/Francuska 25.jun 1997.) Njegova istraživanja velikog plavog inspirisala su mnoge ljude i ostavljala ih bez daha, a njegova inventivnost pomerila je granice ljudskih mogućnosti. Kroz svoje dokumentarce i knjige, Kusto je doprineo shvatanju okeana više nego bilo koja osoba u istoriji. Od 120 dokumentaraca koliko ih je ukupno snimio, najbitniji bio je Podvodni svet Žaka Kustoa (The Undersea World of Jacques Cousteau), televizijska serija-dokumentarac, koja je počela sa emitovanjem krajem 60-ih, i jedna od najpopularnijih serija toga toba. Kako bi finansirao svoja putovanja i približio podvodni svet producirao je mnoge filmove od kojih su Svet tišine (Le monde du silence, 1956) i Svet bez sunca (Le monde sans soleil, 1966) dobili Oskara za najbolje dokumentarce. Od knjiga koje je napisao najpoznatije su „Živo more“ (1963), „Delfini“ (1975) i „Svet okeana“ (1985). Godine 1974. osniva Kustoovo društvo (Cousteau Society) kako bi zaštitio okeanski svet. Danas broj članova te organizacije iznosi preko 300.000. Ronald Regan je odlikovao Kustoa Medaljom slobode 1985. Počasni član Francuske akademije postao je 1987. Za svoje poduhvate koristio je korvetu nazvanu Kalipso koja je preuređena u mobilnu laboratoriju za podvodna istraživanja i koja je postala simbol Kustoa i njegovih avantura.

MV5BMGUzY2QzYzAtNmJkMy00N2UxLWEwOTYtYTcxNzI4NmY2MjlmXkEyXkFqcGc_._V1_.jpg

1910-1997

27.jun 1997.

Predsednik Tadžikistana Imomali Rahmonov i vođa islamista Said Abdulo Nuri potpisali mirovni ugovor o okončanju četvorogodišnjeg građanskog rata u toj bivšoj sovjetskoj republici.

28.jun 1997.

Kubanski i argentinski forenzičari pronašli zemne ostatke gerilskog vodje Ernesta Če Gevare u blizini Bolivijskog grada Valgranda. Forenzičari su prilikom iskopavanja pronašli šest kostura da bi se kasnije nakon analize ustanovilo da jedan od njih pripada legendarnom Čeu.

Jul 1997

01.jul 1997.

Kina zvanično preuzela kontrolu nad Hong Kongom nakon 156 godina britanske kolonijalne uprave

Umro američki filmski glumac Robert Čarls Duran Mičam, koji se pedesetih godina XX veka proslavio ulogama nonšalantnih junaka izrazite personalnosti. (Rođen: Bridžport/Konektikat/SAD 06.avgust 1917. - Umro: Santa Barbara/Kalifornija/SAD 01.jul 1997.) Rođen je u metodističkoj porodici škotsko-irskog, indijanskog i norveškog porekla. Njegov otac, Džejms Tomas Mičam, brodogradilišni i železnički radnik, bio je škotsko-irskog i indijanskog porekla, a njegova majka, En Harijet Gunderson, bila je norveška imigrantkinja i ćerka kapetana broda. Poznat je po svojim antiherojskim ulogama i nastupima u noir (kriminalističkim crno-belim) filmovima. Dobio je nominacije za Oskara i BAFTA nagradu. Dobio je zvezdu na Bulevaru slavnih u Holivudu 1984. i Zlatni globus Cecil B. DeMille nagradu 1992. Mičam je rangiran kao broj 23 na listi najvećih muških zvezda klasične američke kinematografije Američkog filmskog instituta. Mičam je postao poznat nominacijom za Oskara za najboljeg sporednog glumca za priču o G.I. Džo (1945). Njegovi najpoznatiji filmovi su Iz prošlosti (1947), Anđeosko lice (1953), Reka bez povratka (1954), Noć lovca (1955), Nebo zna, Gospodin Alison (1957), Put groma ( 1958), The Sundovners (1960), Cape Fear (1962), El Dorado (1966), Rian's Daughter (1970), The Friends of Eddie Coile (1973) i Zbogom, draga moja (1975). Takođe je poznat po svojoj televizijskoj ulozi kapetana američke mornarice Viktora „Mopsa“ Henrija u epskoj mini seriji Vetrovi rata (1983) i nastavku Rat i sećanje (1988). Doživotni teški pušač, Mičam je umro u snu u 5 sati ujutro 1. jula 1997. u svom domu u Santa Barbari, Kalifornija, od komplikacija od raka pluća i emfizema. Mičamovo telo je kremirano, a 6. jula njegov pepeo je razvejan u Tihi okean pored obale u blizini njegove kuće

1917-1997

02.jul 1997.

Umro američki vazduhoplovni brigadni general i filmski glumac Džejms Mejtland Stjuart, čiju je glumu odlikovala izuzetna uverljivost. (Rođen: Indijana/Pensilvanija/SAD 20.maj 1908. - Umro: Los Anđeles/Kalifornija/SAD 02.jul 1997.) Bio je škotskog i alstersko-škotskog porekla. Porodica Stjuart je živela u Pensilvaniji mnogo generacija. Stjuartov otac je vodio porodični posao, J. M. Stevart and Compani Hardvare Store, za koji se nadao da će ga Stjuart preuzeti nakon pohađanja Univerziteta Prinston, kao što je bila porodična tradicija. Odgajan kao prezbiterijanac od strane svog duboko religioznog oca, Stjuart je veći deo svog života bio pobožni vernik. Poznat po svom prepoznatljivom otegnutom izgovoru i ličnosti običnog čoveka na ekranu, Stjuartova filmska karijera obuhvata 80 filmova od 1935. do 1991. Sa snažnim moralom koji je prikazivao i na ekranu i van njega, predstavljao je „američki ideal” u dvadesetom veku. Američki institut za film (AFI) ga je 1999. godine rangirao na treće mesto na listi najvećih američkih muških glumaca. Dobio je brojna priznanja, uključujući nagradu AFI za životno delo 1980. godine, čast Kenedi centra 1983. godine, kao i počasnu nagradu Akademije i Predsedničku medalju slobode, obe 1985. godine. Prvu sporednu ulogu dobio je u filmu Čovek ubica (1935), a proboj je ostvario u ansambl komediji Frenka Kapre Ne možeš da poneseš sa sobom (1938). Stjuart je dobio Oskara za najboljeg glumca za svoju ulogu u romantičnoj komediji Džordža Kjukora Filadelfijska priča (1940). Njegove druge uloge za Oskara bile su u filmovima Gospodin Smit ide u Vašington (1939), Predivan je život (1946), Harvi (1950) i Anatomija ubistva (1959). Stjuart je ostao neoženjen do svojih 40-ih, a štampa ga je prozvala "Veliki američki neženja". Godine 1949. oženio je bivšu manekenku Gloriju Hetrik Meklin. Imali su ćerke bliznakinje, a on je usvojio njena dva sina iz prethodnog braka. Brak je trajao do Glorijine smrti 1994. godine, a Stjuart je preminuo od plućne embolije tri godine kasnije.

1908-1997

04.jul 1997.

Mars rover Sodžurner (Sojourner) je uspešno spušten na površinu planete Mars. NASA je nakon dva neuspešna slanja mini rovera tokom 1971. godine naziva Mars 2 i Mars 3 uspela da pošalje na površinu crvene planete prvi Mars rover Sodžurner, robotizovano vozilo koje će uspešno da izvrši geološke analize površine ove planete i njene rezultate pošalje na Zemlju. Raketa koja je nosila Sodžurner je lansirana 4. decembra 1996. godine.

08-09.jul 1997.

Upućen poziv za pregovore o prijemu u NATO vojnu alijansu Poljskoj, Češkoj i Mađarskoj. Poziv ovim nekada komunističkim zemljama, rasformiranog vojnog saveza Varšavski ugovor je upućen na Samitu šefova država i vlada država članica NATO alijanse održanoj u Madridu.

09.jul 1997.

Bokser teške kategorije Majk Tajson kažnjen zabranom bavljenja sportom na godinu dana i novčanom kaznom od tri miliona dolara jer je ugrizao protivnika u ringu za uho. Tajson je ugrizao Ivandera Holifilda 28.juna 1997. tokom meča za svetskog šampiona u teškoj kategoriji.

12.jul 1997.

Kubanska vlada posle laboratorijskih ispitivanja potvrdila da su autentični posmrtni ostaci legendarnog gerilskog vođe Ernesta "Če" Gevare, pronađeni u Boliviji i potom prebačeni na Kubu, na osnovu sporazuma vlada dveju zemalja.

15.jul 1997.

Ubijen italijanski modni kreator Đani Versače, jedan od najuticajnijih modnih kreatora XX veka. (Rođen: Ređo Kalabrija/Italija 02.decembar 1946. - Umro: Majami/Florida/SAD 15.jul 1997.) Bio je dizajner odeće i pozorišnih kostima, osnivač modne kuće Versače. Na njegove kreacije su najviše uticali Endi Vorhol i moderna apstraktna umetnost. Rođen je u Ređo Kalabriji, jednom od najsiromašnijih krajeva Italije. Njegov stariji brat je igrao bejzbol, ali je mali Đani više voleo da boravi u majčinom krojačkom salonu. Odmalena je pomagao majci da šije i još mu nije bilo ni 10 godina kada je dizajnirao prvu odeću. Brzo je izučio krojački zanat i postao dobar krojač, kakvih je u Italiji bilo na hiljade. U 25. godini preselio se u Milano gde je počeo da dizajnira odeću za veće firme. Godine 1976. je uz pomoć brata osnovao firmu sa znakom meduze. Od kolega dizajnera ga je izdvajala mnogo veća maštovitost i kreativnost. Njegovi modeli su uvek jedan korak ispred drugih i uvek u sebi izvestan erotski naboj. Versače se otvoreno izjašnjavao kao homoseksualac i pretpostavlja se da je to razlog što je bio u stanju da i u mušku odeću udahne nešto erotike. Oslanjao se na vlastiti ukus i najbolje materijale za izradu odeće. Dizajnirao je i izrađivao je odeću za princezu Dajanu, pevačicu Madonu i mnoštvo holivudskih zvezda. Imao je kuće u Milanu, Majamiji i Njujorku u kojima je naizmenično stanovao i uz rukovođenje firmom bavio se i kolekcionarstvom dela klasične ali i moderne umetnosti. Godine 1994. lekari su mu dijagnostikovali rak. Sledili su teški meseci hemoterapije i on se posle velike pauze vratio svome poslu i niko nije znao da li se izlečio. Svestan da mu nije preostalo mnogo života, priredio je modnu reviju u kojoj su modeli nosili krstove, dok je njegov najomiljeniji model, Naomi Kembel ispalila nekoliko ćoraka iz revolvera. Versače je ubijen ispred svoje kuće u Majamiju. U trenutku smrti je imao 51 godinu. Za ovo ubistvo okrivljen je masovni ubica Endru Kunanan.

1946-1997

16.jul 1997.

Predstavljen obiman reformski paket Agenda 2000 – Jača i proširena Evropska unija. Projekat je predstavio Evropskom parlamentu predsednik Evropske komisije Žak Santer. U pitanju je reformski paket kojem je cilj restruktuiranje poljoprivredne i strukturne politike, kao i utvrđivanje finansijskih sredstava EU za period 2000–2006. godine, da bi se na taj način otklonili postojeći deficiti i omogućilo proširenje EU na Istok. Agenda 2000 je predstavljao novi finansnijski okvir EU za navedeni period pošto su istekli finansijski planovi za period 1992-1999.godine u okviru Delorovog paketa II.

23.jul 1997.

Evropska unija i Meksiko potpisuju sporazum o slobodnoj trgovini.

30.jul 1997.

Dvojica arapskih islamskih terorista - samoubica, usmrtili u Jerusalimu 18 ljudi.

31.jul 1997.

Umro vijetnamski car Bao Daj, poslednji monarh Vijetnama, koji je “vladao” zemljom pod francuskom kolonijalnom upravom. Posle četiri decenije u izbeglištvu, umro je u vojnoj bolnici u Parizu.

Avgust 1997

01.avgust 1997.

Umro Svjatoslav Teofilovič Rihter, jedan od najznačajnijih ruskih i uopšte pijanista XX veka, prema pojedinim muzičkim kritičarima i najveći pijanista u istoriji muzike. Originalno je tumačio kompozicije različitih epoha, interpretirajući ih savršenom tehnikom, što je oduševljavalo koncertnu publiku širom sveta.

02.avgust 1997.

Vođa najjače liberijske gerilske frakcije Čarls Tejlor proglašen predsednikom Liberije, čime je posle sedmogodišnjeg građanskog rata okončana borba za vlast u toj zapadnoafričkoj zemlji.

05.avgust 1997.

Prilikom pada južnokorejskog putničkog aviona na pacifičko ostrvo Guam preživelo samo 28 od 254 ljudi u letilici.

21.avgust 1997.

U avionskoj nesreći poginuo predsednik vlade Avganistana Abdur Rahim Gafurzai sa još 13 ljudi koji su bili u letelici.

23.avgust 1997.

Zambijska policija na mitingu opozicije u Kabveu iz vatrenog oružja ranila bivšeg predsednika Zambije Keneta Kaundu.

26.avgust 1997.

Frederik Viljem de Klerk, poslednji beli predsednik Južne Afrike, dao ostavku na funkciju šefa opozicione Nacionalne partije i povukao se iz političkog života.

28.avgust 1997.

U krvavom obračunu rivalskih bandi u zloglasnom venecuelanskom zatvoru "Eldorado" poginulo 29 ljudi.

31.avgust 1997.

U saobraćajnoj nesreći u Parizu poginuli princeza od Velsa Dajana Spenser, bivša supruga princa od Velsa Čarlsa, njen novi verenik Dodi Al Fajed i njihov vozač Henri Pol. Nakon večere u hotelu Ric u Parizu Dajaninim mercedesom krenuli su u večernji izlazak, Dajana i Dodi. Automobil je velikom brzinom uleteo u tunel Alma i udara u zid. Na licu mesta su poginuli vozač Henri Pol i Dodi, a Dajana je preminula 4 sata kasnije u bolnici. Jedini preživeli bio je Dodijev telohranitelj Trevor Riz Džons. Doktor Bruno Rion je u 4 sata ujutru objavio da je Dajana preminula od posledica unutrašnjeg krvarenja prouzrokovanog jakim povredama grudnog koša, pluća i glave. Smrt Dajane i Dodija ostala je obavijena velom tajne i dan danas. Prvi optuženi bili su paparaci koji su ih u stopu pratili i nisu im pomogli nakon nesreće već su nastavili da fotografišu. Nakon toga sumnja je pala na vozača koji je navodno bio pijan. Sumnja se i na britansku obaveštajnu službu kojoj nije odgovarala veza princeze sa muslimanom. Takođe je misterija i beli Fijat uno koji je u tunelu okrznuo auto u kom su bili Dajana i Dodi, a nakon toga je nestao sa mesta nesreće. Februara 1998. Mohamed Al-Fajed, otac poginulog Dodija Fajeda, javno je izjavio da je udes u kome je njegov sin stradao bio unapred isplaniran, i da je za njegovu organizaciju odgovorna britanska obaveštajna služba MI6 i Princ Filip, vojvoda od Edinburga. Dodi je sahranjen iste večeri u Londonu, a Dajana 6. septembra 1997. uz sve kraljevske počasti na porodičnom imanju Spenserovih.

U saobraćajno nesreću umrla princeza od Velsa Dajana Spenser, prva supruga princa od Velsa Čarlsa, prestolonaslednika britanske kraljice Elizabete II. (Rođena: Sandringam/Engleska/Ujedinjeno Kraljevstvo 01.jul 1961. - Umrla: Pariz/Francuska 31.avgust 1997.) Dajana je rođena u porodici britanskog plemstva sa kraljevskim poreklom kao Poštovana Dajana Spenser. Bila je treće dete i treća kćerka Džona Spensera, osmog grofa Spensera od Altorpa i Plemenite Fransis Rut Burk-Roš, ćerke lorda Fermoja. Odrasla je u Park Hausu, koji se nalazi na Sandringamskom posedu, a obrazovala se u Engleskoj i Švajcarskoj. Kada je njen otac nasledio titulu grofa Spensera 1975. godine, ona je postala dama Dajana Spenser. Bila je prva supruga Čarlsa, princa od Velsa, najstarijeg sina kraljice Elizabete II i kralja Ujedinjenog Kraljevstva. Dajana je jedna od najistaknutijih ličnosti popularne kulture dvadesetog veka, i jedna od najpopularnijih i najfotografisanijih modnih ikona. Plenila je svojom harizmom, britkim umom i čovekoljubljem. Venčanje sa princom od Velsa održano je 29. jula 1981. godine, u katedrali Svetog Pavla, imalo je ogromnu svetsku gledanost od preko 750 miliona ljudi. Dajana je rodila prvog sina 21. juna 1982. godine, a drugog po redu naslednika krune, princa Vilijama Artura Filipa Luisa. Po njenoj želji porodila se u bolnici Svete Meri (engl. St. Mary´s), a ne shodno tradiciji u Bakingemskoj palati. Drugog sina Henrija koga zovu Hari rodila je 15. septembra 1984. godine. Tokom braka Dajana se borila sa bulimijom, depresijom, a čak je u par navrata pokušala sebi da oduzme život. Čarls i Dajana su se razveli 2. novembra 1996. godine. Dajana i njen novi verenik Dodi Al Fajed su 31. avgusta 1997. godine nakon večere u hotelu Ric u Parizu poginuli u saobraćajnoj nesreći. Smrt Dajane i Dodija ostala je obavijena velom tajne i dan danas.

1961-1997

Septembar 1997

01.septembar 1997.

Francuska policija saopštila da je vozač automobila u kojoj su prethodnog dana u Parizu poginuli britanska princeza Dajana Spenser i njen verenik Dodi al Fajed, imao u krvi tri puta više alkohola od dozvoljene gornje granice. Vozilo se slupalo pri brzini od 190 kilometara na čas.

03.septembar 1997.

Prilikom pada vijetnamskog putničkog aviona, "Tupoljev 134" u Pnom Penu, poginulo 65 ljudi, uglavnom stranaca. Avion se srušio u blizini aerodroma u glavnom gradu Kambodže Pnom Penu.

04.septembar 1997.

Poginulo sedmoro a ranjeno oko 200 ljudi u eksploziji tri bombe, koje su u Jerusalimu postavili islamski teroristi.

05.septembar 1997.

Usled iznenadne oluje srušila se tribina stadiona usmrtivši 37 ljudi u glavnom gradu Paragvaja Asunsionu za vreme održavanja političkog mitinga.

Umrla Majka Tereza (Agnes Gondža Bojadžiju), časna sestra, misionarka, nobelovac - “po krvi Albanka, po državljanstvu Indijka a po veri katolik“, kako se izjašnjavala. (Rođena: Skoplje/Osmansko carstvo/Severna Makedonija 26.avgust 1910. - Umrla: Kalkuta/Indija 05.septembar 1997.) Rođena je u cincarsko-albanskoj katoličkoj porodici. Roditelji, majka Dronda i otac Nikola su 26. avgusta 1910. godine dobili ćerku kojoj su dali ime Gondže — „ružin pupoljak”, na turskom jeziku. Krštena je dan kasnije, 27. avgusta što je ona kasnije smatrala svojim pravim rođendanom. Otac joj je bio apotekarski pomoćnik i uključen u politiku albanske zajednice u Otomanskoj Severnoj Makedoniji. Posle osnovne škole upisala je srpsku gimnaziju. Sa 18 godina preselila se u Irsku a zatim u Indiju, gde je provela ostatak života. Godine 1950. Majka Tereza osniva red Misionarke milosrđa, koji je kasnije priznat i nalazi se pod papskom kontrolom. Misionarke milosrđa se posebno brinu za umiruća lica, sirotinju i bolesne. Kako su Misionarke milosrđa rasle pod njenim vođstvom, one su proširile svoj red i u druge zemlje. Red ima 3.000 sestara i 500 braće u oko 100 zemalja sveta u preko 500 misija. Do 1970-ih Majka Tereza je postala poznata u svetu kao humanitarac i zastupnik siromašnih i bespomoćnih, delimično zahvaljujući dokumentarnom filmu i knjizi Nešto lepo za Boga Malkolma Mageridža. Dobila je Nobelovu nagradu za mir 1979. za svoj humanitarni rad. Majka Tereza je vodila centre za siromašne, bolesne, siročiće i umiruće Kalkute. Bila je kontroverzna ličnost tokom svog života i posle smrti, kao i predmet divljenja mnogih zbog dobrotvornog rada, ali kritikovana zbog svojih stavova o pobačaju i kontracepciji, kao i zbog loših uslova u kućama za obolele. Katolička crkva ju je 4. septembra 2016. kanonizovala za Svetu Terezu od Kalkute.

1910-1997

07.septembar 1997.

Umro kongoanski (zairski) diktator Mobutu Sese Seko (rošen kao rođen kao Žozef Dezire Mobutu), predsednik Zaira od 1965. do zbacivanja sa vlasti maja 1997 - najkorumpiraniji afrički vođa. (Rođen: Lisala/Belgijski Kongo/ DR Kongo 14.oktobar 1930. - Umro: Rabat/Maroko 17.septembar 1997.) Vlast u Zairu prigrabio je novembra 1965, posle petogodišnjeg građanskog rata u toj bivšoj belgijskoj koloniji svrgavanjem Žozefa Kazavubua. U politici se oslanjao na SAD i delovao kao antikomunistički diktator u vreme Hladnog rata u Africi. Bio je čuven po enormnom ličnom bogaćenju na račun ekonomije i eksploatacije resursa svoje zemlje. Procenjuje se da je iz zemlje izneo na lične račune u inostranstvu oko 5 milijardi dolara. Po ovome je Mobutu Sese Seko najkorumpiraniji političar u istoriji Afrike. Da bi konsolidovao svoju moć, osnovao je Narodni pokret revolucije kao jedinu legalnu političku stranku 1967. godine, promenio ime Konga u Zair 1971. godine, a svoje ime u Mobutu Sese Seko 1972. Mobutu je tvrdio da je njegova politička ideologija „ni levo ni desno, pa čak ni centar”, iako je ipak razvio režim koji je bio izrazito autokratski čak i po afričkim standardima njegovog vremena. On je pokušao je da očisti zemlju od svakog kolonijalnog kulturnog uticaja kroz svoj program „nacionalne autentičnosti“. Mobutu je bio predmet rasprostranjenog kulta ličnosti.Tokom svoje vladavine stekao je veliko lično bogatstvo kroz ekonomsku eksploataciju i korupciju, zbog čega su neki njegovu vladavinu nazvali „kleptokratijom“. Predsedavao je tokom perioda sa široko rasprostranjenih kršenja ljudskih prava. Pod njegovom vladavinom, nacija je takođe patila od nekontrolisane inflacije, velikog duga i masovne devalvacije valute. U martu 1997. je Mobutu, suočen s vojnim porazom, pokušao da pregovara i imenovao svog starog neprijatelja Etjena Cišekedija za premijera, ali su pobunjenici odbili pregovore. Nekoliko dana pre nego je glavni grad pao, Mobutu je pobegao. Teško bolestan, nekoliko meseci kasnije, umro je u Maroku.

1930-1997

08.septembar 1997.

Najmanje 150 ljudi poginulo u blizini zapadne obale ostrva Haiti prilikom potonuća pretrpanog feribota „La Fierte Gonavienne“ (Ponos Gonave) koji je plovio ka ostrvu Gonava.

09.septembar 1997.

Umro srpski (jugoslovenski) pozorišni, filmski i TV glumac Predrag-Pepi Laković. (Rođen: Skoplje/Kraljevina SHS/Severna Makedonija 28.mart 1929. - Umro: Čurug/SR Jugoslavija/Srbija 09.septembar 1997.) Srednje obrazovanje završio je u Peći. Nakon okončanog školovanja, upisao se na Akademiju za pozorišnu umetnost i studirao je u klasi sa Oliverom Marković, Đuzom Stojiljkovićem, Vlastom Velisavljevićem, Mihailom Viktorovićem. Diplomirao je 1952. godine u klasi profesora Mate Miloševića. Glumačku karijeru je započeo na sceni Beogradskog dramskog pozorišta (BDP). Godine 1987. dobio je Oktobarsku nagradu Grada Beograda. San svakog glumca je da ne podseća na uloge koje je prošao. One se moraju pamtiti, a Laković je bio među malobrojnim čije se uloge pamte. Imao je brojne uloge, ali publika ga najviše pamti kao Bobinog ujaka Kostu Pavlovića iz serije "Bolji život". Takođe, jedna od zapaženijih uloga mu je i bila u "Kamiondžijama", kao nastavnik muzičkog, a scene koje je snimio sa Miodragom Petrovićem Čkaljom se i danas rado gledaju. Bio je veliki boem, individualac, samotnjak, sanjar. Hobi mu je bilo pecanje. Udavio se na Mrtvoj Tisi, kod Čuruga, 9. septembra 1997. godine, gde je imao vikendicu na Bisernom ostrvu, na kojoj je provodio dosta vremena nakon smrti brata i supruge. Posle tog tragičnog događaja u javnosti su kružile priče da je Predrag oduzeo sebi život, ali to nikada nije potvrđeno. Poslednju ulogu imao je 1997. godine, nesposredno pred smrt, u filmu "Crna mačka, beli mačor", gde je igrao lik muzičara. Međutim, kraj snimanja nije doživeo! Predrag je imao brata blizanca Dragana Lakovića, koji je takođe bio glumac i poznat po dečijim emisijama. Najpoznatije su "Na slovo na slovo" i "Deco, pevajte sa nama", u kojoj je i pevao za mališane.

1929-1997

11.septembar 1997.

Škoti na referendumu većinom glasova odobrili plan vlade Velike Britanije za uspostavljanje parlamenta Škotske, prvi put posle 300 godina.

14.septembar 1997.

U sudaru američkog i nemačkog vojnog aviona iznad Atlantskog okeana poginule 33 osobe. Udes se dogodio u blizini obale Namibije.

U Indiji u dve nesreće poginulo 137 ljudi. U požaru u rafineriji nafte u Visakapatamu na jugu Indije poginulo je najmanje 56 ljudi, dok je u centralnom delu te zemlje poginuo 81 putnik kada se pet vagona ekspresnog voza survalo sa mosta u reku.

15.septembar 1997.

Interparlamentarna unija usvojila Univerzalnu deklaraciju o demokratiji. Tim povodom, Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 2007. godine proglasila 15. septembar Međunarodnim danom demokratije.

18.septembar 1997.

Islamski teroristi napali u centru Kaira turistički autobus i ubili devet nemačkih turista i egipatskog vozača.

23.septembar 1997.

Prvi put posle 75 godina održan sastanak protestantskih unionista sa vođama katoličkog “Šin Fejna“. Na mirovnim pregovorima u Severnoj Irskoj, protestantski unionisti su prvi put posle 75 godina razgovarali licem u lice s vođama "Šin Fejna", političkog krila irske rimokatoličke terorističke organizacije Irska republikanska armija.

25.septembar 1997.

Britanski supersonični automobil postavio u Nevadi novi svetski brzinski rekord na tlu od 1.142 kilometra na čas.

26.septembar 1997.

Zemljotres u centralnoj Italiji usmrtio 11 ljudi i teško oštetio srednjovekovnu baziliku Svetog Franje Asiškog u Asiziju.

Oktobar 1997

01.oktobar 1997.

Izrael oslobodio vođu palestinskih islamskih terorista i osnivača terorističke organizacije "Hamas" šeika Ahmeda Jasina i na osnovu sporazuma s Jordanom deportovao ga je u jordansku prestonicu Aman.

03.oktobar 1997.

Japanski voz na magnetnim jastucima brzinom od 451 kilometar na čas oborio svetski rekord na eksperimentalnoj železničkoj deonici zapadno od Tokija.

07.oktobar 1997.

Umro srpski (jugoslovenski) pozorišni, filmski i TV glumac slovenačkog porekla Janez Vrhovec. (Rođen: Beograd/Kraljevina SHS/Srbija 19.januar 1921. - Umro: Beograd/SR Jugoslavija/Srbija 07.oktobar 1997.) Janez Vrhovec rođen je u Beogradu od oca Janeza, koji je bio staklar, i majke Vilhelmine, rođene Špiljak. Mladost je proveo u Beogradu. Osnovnu školu je pohašao u Beogradu i Ljubljani a srednju tehničku u Beogradu. Godine 1942. se zaposlio kao inženjer elektrotehnike u srpskoj agenciji nemačke kompanije Simens. Godine 1944. pridružio se Narodnooslobodilačkoj borbi. Od 1949. do 1952. godine bio je član Avala filma, a zatim je odlučio da postane prvi glumac sa statusom slobodnog umetnika. Bio je jedan od osnivača Udruženja filmskih glumaca Jugoslavije, a 1968. godine i Udruženja filmskih glumaca Srbije. Predsedavao je ovim udruženjem između 1974. i 1975. godine. Takođe je inicijator organizacije festivala „Filmski susreti“, koji se u Nišu održava od 1966.godine. Janez Vrhovec, takođe, je bio autor na desetine tekstova pisanih u obliku deseterca, za emisiju „Veselo veče“ Radio Beograda. Svoj prvi dugometražni film snimio je 1950. sa manjom ulogom u filmu reditelja Radivoja Lole Đukić. Od tada, pa sve do svoje smrti, pojavio se u više od 150 filmova i TV serija. Većinu uloga odigrao je u srpskim filmovima, nešto uloga u Slovenačkim ali i u stranim različitim koprodukcijama. Najpoznatiji jugoslovenski filmovi u kojima se pojavljuje su Šolaja (1955), Male stvari (1957), Partizanske priče (1960), Kapi, vode, ratnici (1962), Čovjek sa fotografije (1963), Prometej s otoka Viševice (1964), Vrtlog (1964), Čovek nije tica (1965), Do pobede i dalje (1966), Dim (1967), Nemirni (1967), Praznik (1967), Dečak i violina (1975). Koproducirao je filmove između jugoslovenske filmske industrije i italijanske, austrijske, američke, norveške i engleske filmske industrije. Poslednji put se pojavio u televizijskoj seriji Gore dole 1996. i 1997. godine.

1921-1997

08.oktobar 1997.

Savet bezbednosti UN zaveo sankcije protiv Sijera Leonea, uperene protiv vojne hunte u toj afričkoj državi.

09.oktobar 1997.

Više od 200 ljudi poginulo kada je uragan „Paulina“ pogodio meksičko letovalište Akapulko.

10.oktobar 1997.

Prilikom pada argentinskog putničkog aviona kompanije ALA u Urugvaju, poginula sva 74 putnika i člana posade.

13.oktobar 1997.

Prvi susret britanskog premijera i lidera Šin Fejna odnosno Severne Irske nakon 70 godina. Sastali su se britanski premijer Toni Bler i lider Šin Fejna Geri Adams.

Britanski supersonični automobil prvi je uspeo da na tlu probije zvučni zid, razvivši brzinu od 1 222,7 kilometara na čas.

15.oktobar 1997.

Nakon četvoromesečnog građanskog rata u Republici Kongo, na vlast se vratio bivši predsednik Denis Sasu Ngueso posle ulaska njegovih snaga u glavni grad Brazavil i svrgavanja sa predsedničke funkcije Paskala Lisubua.

16.oktobar 1997.

Umrla kneginja Olga Karađorđević, rođena kao princeza Olga od Grčke i Danske, unuka grčkog kralja Đorđa I i supruga kneza Pavla Karađorđevića. (Rođena: Atina/Kraljevina Grčka/Grčka 11.jun 1903. - Umrla: Pariz/Francuska 16.oktobar 1997.) Rođena je u Atini u dvorcu Tatoj kao najstarija ćerka princa Nikole od Grčke, sina grčkog kralja Đorđa I, i velike ruske kneginje Jelene Vladimirovne, unuke imperatora Aleksandra II i sestre Kirila Vladimiroviča kasnijeg pretendenta na ruski presto. Sa knezom Pavlom Karađorđevićem se upoznala u Londonu gde je on, posle Prvog svetskog rata, uspešno okončavao studije na Oksfordu i stekao diplomu Master of Arts. Venčali su se u Beogradu, 22. oktobra 1923. godine. Kneginja Olga Karađorđević je sa knezom Pavlom imala troje dece: sina kneza Aleksandra (1924—2016), sina kneza Nikolu (1928—1954) i ćerku kneginju Jelisavetu (1936). Preminula je u Parizu i sahranjena pored muža i sina Nikole na groblju Boa-de-Vo u Lozani. Njeni posmrtni ostaci su 28. septembra 2012. godine ekshumirani i preneseni u Srbiju, a 6. oktobra 2012. godine sahranjeni na Oplencu. Rehabilitovana je odlukom Višeg suda u Beogradu 2013. godine.

1903-1997

17.oktobar 1997.

Na Kubi sahranjen Ernesto "Če" Gevara, tri decenije pošto je ubijen u Boliviji. Posmrtni ostaci legendarnog gerilskog vođe položeni su u mauzolej u gradu Santa Klara.

Izgorela zgrada Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu.

18.oktobar 1997.

Umro srpski (jugoslovenski) pozorišni glumac, reditelj i pedagog Mata Milošević. (Rođen: Beograd/Kraljevina Srbija/Srbija 25.decembar 1901. - Umro: Beograd/SR Jugoslavija/Srbija 18.oktobar 1997.) U knjigu rođenih upisan kao Matija Miler, od majke Marije Sehas, koja je bila Mađarica, i oca Flamanca, grofa Van der Sena, koji je bio poslanik belgijskog poslanstva u Beogradu. Pošto je izgubila posao, njegova majka je bila prinuđena da dete da na usvajanje bračnom paru bez dece, Stanku i Katici Milošević. Mata Milošević je Glumačko-baletsku školu završio kod Mihaila Isailovića. Kao student statirao je u Narodnom pozorištu i prvi put se pojavio na plakatu našeg nacionalnog teatra 1922. kao Treći glasnik u "Ričardu Trećem". Bio je jedan od najomiljenijih glumaca međuratne publike. Osim salonskog repertoara, karakterističnog za to vreme, uspešno je tumačio likove iz ruske klasike, a kasnije i iz savremenog repertoara. Prva njegova režija na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu bila je predstava "Maksim Crnojević" Laze Kostića, 1935. Milošević je osnivač Akademskog pozorišta, 1921, u kome je glumio i režirao. Takođe je jedan od osnivača Jugoslovenskog dramskog pozorišta, u kome je postigao svoje rediteljske vrhunce predstavama: "Jegor Buličov", "Rodoljupci", "Ožalošćena porodica", "Kralj Lir", "Na rubu pameti". Objavio je knjige "Moja gluma", "Moja režija" i "Moje pozorište". Bio je profesor Akademije za pozorište, radio, televiziju i film u Beogradu i vrstan pedagog. Dobitnik je nagrada "Sterijinog pozorja" i "Dobričinog prstena". Umro je samo dan nakon što je u požaru izgorelo njegovo Jugoslovensko dramsko pozorište.

1901-1997

20.oktobar 1997.

Umro srpski (jugoslovenski) sportski novinar Dragoljub - Dragan Nikitović, urednik sportske redakcije TV Beograd. (Rođen: Sesalac, Sokobanja/Kraljevina Jugoslavija/Srbija 09.januar 1930. - Umro: Beograd/SR Jugoslavija/Srbija 20.oktobar 1997.) Karijeru je započeo u listu „Student“, a nakon toga je dugo godina radio kao novinar i kasnije urednik Sportske redakcije Televizije Beograd. Radio je prenose mnogih sportskih događaja, a ponajviše je ostao upamćen po prenosima boks mečeva (prenosio je legendarni boks meč Klej - Frejzer) i košarkaških utakmica. Bio je odmeren i objektivan i danas se smatra jednim od naših najboljih sportskih komentatora, koji nisu samo baratali podacima i brojkama, već su osećali igru i umeli gledaoce svojom pričom da uvedu u zbivanja koja posmatraju. Po znanju, kvalitetu prenosa, dikciji i lepoti rečenice, ostao je verovatno nedostižan ideal svih kasnijih jugoslovenskih sportskih komenatora. Za svoj rad Nikitović je dobio mnoge nagrade i priznanja, a bio je i prvi predsednik NUNS-a.

1930-1997

21.oktobar 1997.

Premijer Crne Gore Milo Đukanović na predsedničkim izborima pobedio dotadašnjeg predsednika Momira Bulatovića koji je imao podršku predsednika Srbije Slobodana Miloševića. Đukanovićevom pobedom bitno je smanjen Miloševićev uticaj u Crnoj Gori. Novi predsednik je potom svoju politiku usmerio na izdvajanje republike Crne Gore iz jugoslovenske federacije.

24.oktobar 1997.

Vojna hunta Sijera Leonea pristala pod međunarodnim pritiskom da legalno izabrani predsednik te afričke zemlje Ahmad Tedžanu Kabah, preuzme vlast.

25.oktobar 1997.

Umro istaknuti srpsko-američki fizičar Marko Vukobrat Jarić. (Rođen: Beograd/FNR Jugoslavija/Srbija 17.mart 1952. - Umro: Koledž Stejšon/Teksas/Sjedinjene Američke Države 25.oktobar 1997.) Studirao je fiziku na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu i bio student generacije. Nakon odlaska u SAD, doktorirao je u klasi profesora Džona Birmana, naučnika svetskog glasa. Za naučno-istraživački rad dobio je veliku internacionalnu nagradu iz Milerove zaostavštine u Berkliju. Kao Humboltov stipendista, boravio je na Univerzitetu u Zapadnom Berlinu, a zatim dve godine na Harvard univerzitetu i bio prvi Jugosloven, naučni saradnik Harvarda. Bio je profesor Centra za teorijsku fiziku u Teksasu. Jedan je od pionira i svetskih eksperata u oblasti fizike i kvazikristala. Vukobrat Jarić je preminuo 25. oktobra 1997. godine od posledica jednog od statistički najređih tumora, glioblastoma multiforme, zloćudnog tumora na mozgu. U spomen na briljantnog naučnika, 1998. ustanovljena je fondacija, koja nosi njegovo ime i dodeljuje nagrade za fiziku uspešnim mladim naučnicima. Marko Vukobrat Jarić je stric poznatog srpskog košarkaša Marka Jarića.

1952-1997

26.oktobar 1997.

Italija postaje članica Šengenskog sistema u okviru kojeg su ukunute granične kontrole izmedju država članica sistema.

28.oktobar 1997.

Umro srpski (jugoslovenski) majstor umetničke fotografije, filmski reditelj i snimatelj ruskog porekla Georgije-Žorž Vladimirovič Skrigin. (Rođen: Odesa/Ruska Imperija/Ukrajina 04.avgust 1904. - Umro: Beograd/SR Jugoslavija/Srbija 28.oktobar 1997.) Rođen je u plemićkoj porodici. Otac Vladimir Aleksandrovič Skrigin je bio kapetan i učesnik japansko-ruskog rata i veteran prvog svetskog rata. Nakon Oktobarske revolucije kao pripadnici Belog pokreta 1919. iz Odese porodica se seli u Varnu, da bi se 1920. doselila u Srbiju. Rusku kadetsku školu je pohađao u Beloj Crkvi, a gimnaziju i Visoku baletsku školu je završio u Zagrebu. Između dva svetska rata Žorž Skrigin živi u Zagrebu. Radio je u Hrvatskom narodnom kazalištu i istovremeno se bavio umetničkom fotografijom. Izlagao je fotografije širom sveta. Tokom NOB-a učestvovao je u formiranju Narodnog pozorišta pri Vrhovnom štabu. Svojom kamerom, na preko 500 ratnih fotografija, ovekovečio je niz likova i događaja stvorivši kako dokumentarna tako i umetnička dela. Snimao je zbegove, decu, ranjenike, portrete, ofanzive, kongrese. Već u tom razdoblju bile su internacionalno poznate dve njegove fotografije: portret Vrhovnog komandanta NOV i POJ Josipa Broza Tita (objavljen na nemačkoj poternici i u nemačkom vojnom časopisu „Signal”) i „Majka Knežpoljka”, na kojoj se nalazi majka Milica Tepić, sa dvoje dece u zbegu, januara 1944. godine na Kozari. Ova fotografija se nalazi u Muzeju holokausta u Aušvicu. U Beograd je došao 1944. i postao direktor i koreograf Baleta Narodnog pozorišta. Bio je snimatelj prvog jugoslovenskog posleratnog filma "Slavica", a zatim direktor fotografije, reditelj i scenarista više od 20 igranih i dokumentarnih filmova: "Njih dvojica", "Krvava košulja", "Gospođa ministarka", "Mačak pod šlemom", "Koraci kroz magle" i drugih. Za svoje fotografije i filmove dobio je mnogobrojne domaće i strane nagrade i priznanja.

1910-1997

Novembar 1997

05.novembar 1997.

Umro britanski filozof, politikolog i istoričar ideja Isaija Berlin. Rođen je u Rigi u Letoniji, tada u carskoj Rusiji, a u Britaniju je dospeo 1921. Berlinova dela su svojevrsna odbrana zapadnog liberalizma od raznih vidova totalitarizma. Posebno se bavio misliocima poput Đambatista Vika (1668-1774), Johana Gotfrida Herdera (1744-1803) ili Aleksandra Hercena (1812-1870). Osnov Berlinove filozofije je verovanje u moralni pluralizam odnosno uverenje da je sukob vrednosti sastavni deo ljudskih života. Njegovo najpoznatije delo je „Četiri ogleda o slobodi“ iz 1958.

08.novembar 1997.

U Kini otpočela gradnja hidroelektrane "Tri klisure", najveće električne centrale na planeti, zatvaranjem najvećeg rukavaca reke Jangcekjang.

10.novembar 1997.

Predsednici Rusije i Kine Boris Jeljcin i Đang Cemin potpisali deklaraciju kojom je okončan dugogodišnji pogranični spor dveju zemalja.

16.novembar 1997.

Umro francuski političar i publicista Žorž Marše, generalni sekretar Francuske Komunističke partije od 1972. do 1994. Osamdesetih godina XX veka se, pod uticajem italijanskih komunističkih reformista, zvanično opredelio za politiku „evrokomunizma“ ali je u suštini ostao veran interesima Moskve. Neka od dela: „Šta je Francuska Komunistička partija?“, „Demokratski izazov“, „Govorimo otvoreno“ itd.

17.novembar 1997.

Najveća egipatska organizacija islamskih terorista "El Gama el Islamija" ubila pored hramova u Luksoru 58 stranih turista i četvoricu Egipćana, što je bio do tada najkrvaviji teroristički napad u Egiptu.

20.novembar 1997.

Umrla srpska (jugoslovenska) pozorišna, filmska i TV glumica Stanislava Pešić. (Rođena: Grocka/ Kraljevina Jugoslavija (Srbija pod nemačkom okupacijom)/Srbija 07.jun 1941. - Umrla: Beograd/SR Jugoslavija/Srbija 20.novembar 1997.) Otac Dušan bio je zamenik javnog gradskog tužioca, a majka Vera profesorka francuskog. Svoje detinjtvo na Tašmajdanu glumica je ovako opisala:„Nisam bila ni mirna ni povučena. Naprotiv, uvek sam volela da se tučem. Organizovala sam boks mečeve i rvačka takmičenja, iz kojih sam izlazila kao poražena strana. Uopšte, detinjstvo pamtim po posekotinama i modricama, zavojima i flasterima.” Pohađala je osnovnu školu „Vuk Karadžić“ u Beogradu. Nakon studija glume na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu angažovana je u Narodnom pozorištu. Na filmu debituje 1961. i za ulogu Saše u „Pesmi“ Radoša Novakovića nagrađena je na festivalu u Puli. Veliku medijsku popularnost donela joj je uloga Olge u TV seriji „Pozorište u kući“. Na Televiziji Beograd je radila i kao voditeljka programa za decu. Nekoliko meseci pred smrt objavljena je njena knjiga Devetnaest društvenih igara. Preminula je od raka. Političarka Vesna Pešić njena je rođena sestra. Imala je dvojicu sinova, Peru sa vajarom Slavoljubom Vavom Stankovićem i Ivana, sa kompozitorom Vojislavom Vokijem Kostićem.

1941-1997

23.novembar 1997.

Umro srpski istoričar – vizantolog i političar Ivan Đurić. Diplomirao je na Filozofskom fakulteta Univerziteta u Beogradu. Bio je profesor na katedri za Istoriju Vizantije i saradnik Vizantološkog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti, kao i gostujući profesor u Francuskoj. Kratko vreme je bio političar i jedan od kandidata za predsednika Srbije na prvim višestranačkim izborima 1990. godine. Neka od dela: „Sumrak Vizantije“, saradnik na zajedničkom delu „Oksfordski rečnik Vizantije“ itd.

Decembar 1997

01.decembar 1997.

Austrija pristupa Šengenskom sistemu u okviru kojeg su ukinute kontrole na granicama država članica sistema.

03.decembar 1997.

U glavnom gradu Kanade Otavi predstavnici 122 zemlje potpisali Konvenciju o zabrani protivpešadijskih mina. Nekoliko zemalja među kojima i SAD odbile su da se priključe sporazumu.

06.decembar 1997.

Najmanje 85 ljudi poginulo blizu Irkutska kada se ruski transportni avion tipa „An-124“ – koji je prevozio dva borbena aviona – srušio na jedno stambeno naselje.

11.decembar 1997.

U Kjotu potpisan Protokol o zaštiti životne sredine.

12-13.decembar 1997.

Doneta odluka o početku pregovora EU i šest država o prijemu u EU. Odluka je doneta od strane Evropskog saveta u Luksemburgu. Pregovore EU će voditi sa Slovenijom, Poljskom, Mađarskom, Češkom Republikom, Estonijom i Kiprom. Pregovori će početi 30. marta 1998. godine.

14.decembar 1997.

Novoizabrani predsednik Irana Muhamed Hatami izjavio da je spreman da obnovi dijalog sa SAD – prvi takav zvanični nagoveštaj od islamske revolucije 1979. u toj zemlji, kada su SAD u Iranu zadobile epitet „velikog satane“.

15.decembar 1997.

Umro srpski (jugoslovenski) književnik Borislav Mihajlović Mihiz, pesnik, književni kritičar, dramski pisac. (Rođen: Irig/Kraljevina SHS/Srbija 17.oktobar 1922. - Umro: Beograd/SR Jugoslavija/Srbija 15.decembar 1997.) Poreklom je iz svešteničke porodice koja se do 1903. godine prezivala Bećarević, kada je njegov deda jerej Stefan Bećarević, paroh bingulački, uzeo prezime Mihajlović po svom ocu Mihajlu. Bećarevići su poreklom iz Vukovara i u porodici su svi bili Sremci generacijama. Završio je Karlovačku gimnaziju i Filozofski fakultet u Beogradu. Radio je kao asistent u Muzeju Vuka i Dositeja u Beogradu, kritičar NIN-a, upravnik Biblioteke Matice srpske, saradnik Politike. Bio je umetnički direktor Avala-filma, umetnički savetnik u Ateljeu 212 (koji je stvorio zajedno sa Mirom Trailović), urednik u Prosveti. Počeo je kao pesnik, veoma aktivan kao književni kritičar. Takođe, bio je izuzetno društveno angažovan, jedno vreme i narodni poslanik, na listi Deposa. Bio je poznat kao čovek „bez dlake na jeziku“. Objavljivao je pesme, književne kritike, eseje, putopise, polemike, drame. Uradio je dramatizaciju više poznatih književnih dela. Mihizove drame i dramatizacije izvođene su u beogradskim pozorištima, kao i na drugim scenama širom zemlje. Sarađivao je u listovima: NIN, Politika, Književne novine, Književna reč, Dnevnik, Vjesnik, ljubljansko Delo, bečki Die Presse, Duga itd.; u časopisima Letopis Matice srpske, Književnost, Savremenik, Delo i mnogim drugim u kojima je objavljivao članke, eseje, kritike, putopise, feljtone, intervjue. Neka od njegovih dela: „Pesme“, „Ogledi“, „Od istog čitaoca“, „Srpski pesnici između dva rata“, „Autobiografija o drugima“ itd. Autor je ili koautor više filmskih scenarija: „Orlovi rano lete“, „Ponoćna zvona“, „Vojnik i pas“, „Zaseda“ itd. Autor je dramskih tekstova: „Banović Strahinja“, „Komandant Sajler“, „Kraljević Marko“ itd.

1922-1997

17.decembar 1997.

Tabo Mbeki nasledio Nelsona Mandelu na mestu predsednika južnoafričke vladajuće partije Afričkog nacionalnog kongresa.

Poginulo svih 70 putnika i članova posade u ukrajinskom putničkom avionu koji se srušio u planinskoj oblasti na severu Grčke.

18.decembar 1997.

Umro srpski (jugoslovenski) sportski televizijski novinar i komentator TV Beograd Vladan Vladanko Stojaković. (Rođen: Beograd/Kraljevina SHS/Srbija 08.februar 1927. - Umro: Beograd/SR Jugoslavija/Srbija 18.decembar 1997.) Godine 1961. postao je član sportske redakcije TV Beograd. Javnosti u tadašnjoj Jugoslaviji postao je poznat kada je godinu dana kasnije prenosio mečeve sa Svetskog prvenstva u Čileu. Izveštavao je sa mnogobrojnih sportskih događaja, a obavezno sa svetskih prvenstava u fudbalu sve do odlaska u penziju 1990. godine. Kao gost komentator Stojaković je učestvovao u prenosu finala Kupa šampiona 1991. iz Barija, u kojem je njegov omiljeni klub Crvena zvezda postala šampion Evrope, a i narednih godina povremeno se pojavljivao na RTS-u i TV Palma. Svakako bi trebalo pomenuti i Vladankovu nezaboravnu rubriku „Kutak za sporni trenutak”, koju je uređivao u okviru legendarne sportske emisije „Indirekt”. Najpoznatiji Stojakovićev gaf bio je u meču kvalifikacija za SP u Meksiku 1986, kada je popularni Vladanko "zaglavio" u kafani na stadionu Partizana i zakasnio na početak utakmice protiv Istočne Nemačke. Nemci su u prvom minutu postigli gol, a Stojakoviću je trebalo dobrih dvadesetak minuta da shvati koji je rezultat. U nastavku meča ocenio je kao dobru odbranu Ljukovčana momenat u kojem su Nemci postigli drugi, pobedonosni gol.

1927-1997

19.decembar 1997.

Poginulo 104 ljudi u singapurskom putničkom avionu tipa „Boing 727-300“, koji se srušio blizu indonežanskog grada Palembangare.

21.decembar 1997.

U drugom krugu predsedničkih izbora u Srbiji protivkandidata lidera radikala Vojislava Šešelja pobedio Milan Milutinović, kandidat Socijalističke partije Srbije, JUL-a i Nove demokratije.

24.decembar 1997.

Islamski teroristi u dva masakra ubili 59 civila u Alžiru.

Umro japanski glumac Toširo Mifune, koji je svetsku slavu stekao tumačenjem uloga samuraja, posebno u filmovima režisera Akire Kurosave. Filmovi: "Rašomon", "Sedam samuraja", "Legenda o Musašiju", "Ponori ljubavi", "Krvavi presto", "Skrivena tvrđava", "Jodžimbo", "Pobuna", "Admiral Jamamoto", "Pakao na Pacifiku", "Crveno sunce", "Bitka za Midvej", "Šogun".

25.decembar 1997.

Na Kubi prvi put posle tri decenije javno i svečano proslavljen Božić. Predsednik Fidel Kastro proglasio je taj dan praznikom u čast pape Jovana Pavla Drugog koji je narednog meseca posetio Kubu.

30.decembar 1997.

Kina i Južna Afrika potpisale sporazum o uspostavljanju diplomatskih odnosa od 1.januara 1998.godine.

1998

Januar 1998

01.januar 1998.

Islamski teroristi na zapadu Alžira masakrirali više od 400 ljudi uključujući žene i decu. Bio je to najteži teroristički akt tokom šestogodišnje oružane borbe islamističkih grupa u toj zemlji.

08.januar 1998.

Akcije na berzi u Džakarti strmoglavo pale - početak velike privredne i finansijske krize u Indoneziji i većini okolnih zemalja regiona jugoistočne Azije.

Islamski terorista Remzi Ahmed Jusuf osuđen na doživotnu robiju, plus 240 godina zatvora, kao organizator podmetanja eksploziva 1993. u STC u Njujorku, kada je poginulo šest ljudi.

11.januar 1998.

Islamski terorista ubio najmanje 22 šiitska muslimanska vernika tokom molitve u džamiji u pakistanskom gradu Lahore.

12.januar 1998.

Kanađanka Luiz Frešet naimenovana za zamenika generalnog sekretara UN, funkciju koja do tada nije postojala u svetskoj organizaciji.

Nemačka pristala da ustanovi fond od 200 miliona maraka radi obeštećenja oko 18.000 Jevreja iz istočnoevropskih država, žrtava nacističke Nemačke tokom Drugog svetskog rata.

13.januar 1998.

Poginula 51 osoba, svi putnici i članovi posade transportnog aviona avganistanske kompanije „Arijana Afgan erlajnz“ koji se srušio u planinskoj oblasti na severozapadu Pakistana.

15.januar 1998.

Milo Đukanović preuzeo dužnost predsednika Crne Gore.

16.januar 1998.

Poginulo 29 rudara u eksploziji metana u rudniku „Soko“ u Čitluku kod Sokobanje.

17.januar 1998.

Predsednik SAD Bil Klinton prinuđen da, kao prvi šef države u američkoj istoriji, svedoči u svoju odbranu povodom optužbe Pole Džons za seksualno uznemiravanje.

19.januar 1998.

Honduras i Salvador formalno okončali pogranični spor zbog kojeg su svojevremeno ratovali, potpisivanjem sporazuma u Tegusigalpi.

21.januar 1998.

Na poziv kubanskog predsednika Fidela Kastra, papa Jovan Pavle II počeo petodnevnu posetu toj karipskoj zemlji, koju su svetski mediji ocenili kao istorijsku.

22.januar 1998.

Amerikanac Teodor Kačinski priznanjem da je „unabomber“ – kako su ga prozvali mediji, prihvatio doživotnu zatvorsku kaznu, kako bi izbegao izricanje smrtne presude. Tokom „antitehnološke“ bombaške kampanje, duge 18 godina, on je „uterivao strah u kosti“ američkim građanima postavljajući ručno izrađene bombe po univerzitetima i aviokompanijama, sprovodeći po njegovim rečima, „revoluciju protiv tehnologije“ pri čemu je usmrtio troje ljudi, a 29 je povredio ili osakatio.

23.januar 1998.

Bivši predsednik Južne Afrike Piter Vilhelm Bota izjavio sudu da ne postoji ništa zbog čega bi se izvinjavao kada su u pitanju zloupotrebe tokom aparthejda. Pred sudom se pojavio pod optužbom za opstrukciju rada Komisije za ispitivanje istine o zloupotrebama tokom ere aparthejda.

24.januar 1998.

Poginulo 77 ljudi u eksploziji koja je izazvala požar u oknu rudnika uglja Vangđijang u kineskoj provinciji Liaoning.

25.januar 1998.

Papa Jovan Pavle II okončao petodnevnu posetu komunističkoj Kubi, oštro osudivši američku ekonomsku blokadu te karipske države.

28.januar 1998.

U Indiji osuđeno na smrt svih 26 optuženih za učešće u zaveri s ciljem ubistva bivšeg predsednika vlade Radživa Gandija.

Februar 1998

02.februar 1998.

Poginulo svih 104 putnika i članova posade prilikom pada filipinskog putničkog aviona tipa “DC-9“ na jugu Filipina.

03.februar 1998.

Poginulo svih 20 ljudi u gondoli koja je pala sa visine od 200 m kada je američki vojni avion tipa „EA-6B“ presekao kabl uspinjače u zimskom turističkom centru Kalaveze na severu Italije. Američki vojni avion je leteo prenisko i previše brzo, čime je grubo prekršio pravila važeća za trenažne letove. Presekavši kabl uspinjače izazvao je pad gondole u kojoj je bilo 20 ljudi. Gondola koja je pala sa 200m visine se potpuno smrskala što niko od 20 ljudi u njoj nije mogao preživeti Američki vojni sud je u martu 1999. oslobodio krivice pilota, kapetana Ričarda Ešbija, što je u Italiji izazvalo talas ogorčenih reagovanja..

04.februar 1998.

Poginulo najmanje 4.500 ljudi u zemljotresu koji je pogodio oblast Rustaka u severnoj avganistanskoj provinciji Tahar.

09.februar 1998.

Umro Moris Šuman, tvorac projekta unije evropskih država, poznate kao "Šumanov plan", svojevremno šef francuske diplomatije.

16.februar 1998.

Poginule 203 osobe prilikom pada aviona tipa „Erbas A- 300“ tajvanske aviokompanije „China airlines“ u blizini aerodroma u Tajpehu. Među poginulima se našao i guverner centralne banke Tajvana i sedmoro ljudi na tlu.

22.februar 1998.

Raspuštena turska islamistička stranka „Partija blagostanja“.

Umro srpski vajar Jovan Kratohvil, profesor Univerziteta umetnosti u Beogradu, rektor od 1971. do 1973. Autor je niza spomenika, uključujući spomenike palim borcima na Majevici i u Zemunu, spomenik na Avali sovjetskim ratnim veteranima poginulim u avionskom udesu, spomen-kosturnicu u Sansepolkru u Italiji. Bio je vrhunski sportista u mladosti. Pre Drugog svetskog rata prvak Jugoslavije u plivanju, a posle rata šampion države u streljaštvu i osvajač drugog mesta na svetskom streljačkom prvenstvu.

23.februar 1998.

Šefovi diplomatija zemalja Evropske unije ukinuli zabranu kontakata sa Iranom na visokom nivou.

24.februar 1998.

Francuska skupština jednoglasno ratifikovala sporazum o sveobuhvatnoj zabrani atomskih proba.

25.februar 1998.

Dužnost predsednika Južne Koreje preuzeo Kim De Džung, bivši dugogodišnji disidentski lider tokom vojne diktature u toj azijskoj zemlji.

28.februar 1998.

Teroristi takozvane OVK na Kosovu i Metohiji u napadima iz zasede kod Glogovca i Srbice ubili četiri pripadnika MUP-a Srbije, a u odgovoru na napade policija je uhvatila devet i likvidirala 16 terorista.

Mart 1998

05.mart 1998.

U terorističkom napadu tamilskih pobunjenika, koji su u glavnom gradu Šri Lanke Kolombu aktivirali eksploziv u minibusu, poginulo 37 ljudi.

07.mart 1998.

Italijanski vojni sud osudio bivšeg nemačkog SS kapetana Eriha Pribkea na doživotnu robiju, oglasivši ga krivim za najgore zverstvo tokom Drugog svetskog rata u Italiji, masakr u Adreatinskim pećinama u blizini Rima.

11.mart 1998.

Predsednik Indonezije Suharto, uprkos snažnim studentskim protestima, započeo sedmi petogodišnji mandat, ali je ubrzo prinuđen da podnese ostavku na položaj šefa države.

15.mart 1998.

Umro američki pedijatar Bendžamin Meklejn Spok, čija je knjiga "Saveti zdravog razuma o odgajanju beba i dece", objavljena 1946. postala bestseler, umnogome izmenivši predstavu o pravilnom odgajanju dece. Tokom Vijetnamskog rata žestoko je osporavao vojnu avanturu SAD u jugoistočnoj Aziji.

16.mart 1998.

Vatikan izrazio žaljenje zbog toga što pojedini pripadnici rimokatoličke crkve nisu učinili dovoljno da tokom Drugog svetskog rata pomognu Jevrejima izloženim nacističkom progonu, ali je odbacio zahteve da osudi ulogu koju je tokom rata i istrebljivanja, ne samo Jevreja, odigrao Pije XII.

21.mart 1998.

Umrla ruska balerina Galina Sergejevna Ulanova, vodeća balerina "Boljšoj teatra" posle Drugog svetskog rata. Debitovala je 1928. u "Kirov teatru", odmah iskazavši raskošan talenat, posle čega je ubrzo postala prvakinja "Boljšoj teatra". Briljantno je tumačila vodeće role u baletima "Labudovo jezero", "Uspavana lepotica", "Krcko oraščić", "Žizela", "Pepeljuga", "Romeo i Juluja". Po okončanju igračke karijere postala je baletski pedagog u koreografskoj školi "Boljšoj teatra".

23.mart 1998.

Ruski predsednik Boris Jeljcin smenio predsednika vlade Viktora Černomirdina i njegov kabinet.

30.mart 1998.

Evropska unija započinje pregovore sa šest država kandidata za prijem. Odluka o otpočinjanju pregovora sa Slovenijom, Poljskom, Madjarskom, Češkom Republikom, Estonijom i Kiprom doneta u decembru 1997. godine.

April 1998

02.april 1998.

Umro srpski (jugoslovenski) filmski i TV glumac Predrag-Preža Milinković, najpoznatiji epizodista jugoslovenskog filma. (Rođen: Beograd/Kraljevina Jugoslavija/Srbija 20.avgust 1933. - Umro: Beograd/SR Jugoslavija/Srbija 02.april 1998.) Igrao je u preko dve stotine filmova, ali njegove uloge su uvek bile sporedne. I pored toga bio je vrhunski profesionalac, istovremeno zaljubljen u film, i spreman da podnese sve žrtve da bi dao svoj doprinos. Igrao je, takođe, u mnogo koprodukcionih filmova. Jedna od njegovih uloga je, ipak, bila posebno zapamćena: igrao je batlera Dezmonda, pomoćnika Ripa Kirbija u serijalu „Stripomanija“ televizije Beograd. U karijeri dugoj skoro 40 godina odigrao je više od 200 najraznovrsnijih filmskih uloga i više od 100 uloga odigranih u TV serijama, dramama i amaterskim filmovima. Preža nikada nije studirao glumu, bio je apsolvent na Filozofskom fakultetu. Ali je bio veliki filmofil i put ga je naveo na tu stranu. Nadimci su mu bili „Dezmond“ i „El kabalero“, jer je jedno vreme bio i vrstan igrač flamenka i drugih okretnih latinoameričkih igara. Govorio je engleski, španski, italijanski, portugalski. Tokom svoje karijere igrao je i sa Đinom Lolobriđidom, Orsonom Velsom, Alenom Delonom, Entoni Kvinom. Jednom prilikom je pojasnio da za njega znači da je profesionalan filmski epizodista onaj ko ne bira uloge već igra ono što mu se nudi, kao i da je to bolje nego da igra velike uloge. Dok su ga domaći reditelji zatrpavali ulogama batlera i konobara, bio je glavni glumac u dva strana filma - i to krimi filma. U jednom od njih Preža je igrao glavnog gangstera. Objavio je knjigu „Susreti“ 1997. godine u kojoj opisuje susrete sa ljudima koji su mu se učinili posebno zanimljivim u toku rada na filmu. Tu je pisao kako je u Rusiji cirkao s Robertom De Nirom, kako ga je zbunio proslavljeni reditelj Mikelanđelo Antonioni.

1933-1998

04.april 1998.

Poginula 63 rudara u eksploziji metana u ukrajinskom rudniku uglja Skačinsko u oblasti Donjeck.

09.april 1998.

U paničnom stampedu islamskih hodočasnika u Saudijskoj Arabiji poginulo 119 islamskih vernika iz više zemalja.

15.april 1998.

Umro bivši kambodžanski diktator Pol Pot, jedan od najbrutalnijih političkih lidera u istoriji, tokom čije je vladavine Kambodžom za nepune četiri godine pobijeno između milion i dva miliona ljudi. (Rođen: Prek Sbauv/Francuska Indokina/Kambodža 19.maj 1925. - Umro: Anlong Veng/Kambodža 15.april 1998.) U školi izučavao i učio puno o francuskoj književnosti i francuski jezik koji je tečno pričao. U to vreme u Kambodži, bila je izuzetno velika privilegija i luksuz da se deca sa sela i deca seljaka i zemljoradnika školuju u gradu ili da se školuju uopšte. Kasnije je tokom školovanja, dobio stipendiju i među izabranom grupom kmerskih studenata iz Kambodže otišao u Pariz. Kada se vratio natrag u Kambodžu, 1963. godine on osniva partiju koja će biti poznata pod nazivom Crveni Kmeri. Predvodeći gerilsku armiju "Crvenih Kmera", porazio je proamerički režim generala Lon Nola u aprilu 1975. ili "nulte godine", kako su je označili novi vlastodršci. Pot je zemlji nametnuo verziju agrarne kolektivizacije, primoravši stanovnike gradova da se presele na sela i da rade na kolektivnim farmama i drugim projektima koji su podrazumevali prinudni rad, a u cilju restartovanja civilizacije u Nultoj godini. Usled prinudnog rada, izgladnjivanja, slabe medicinske nege i smaknuća, procenjeno je da je stradalo od 1,7 do 2,5 miliona ljudi, što je približno 21% ukupnog stanovništva Kambodže. Maoistički režim "Crvenih Kmera" zbačen je 1978. vijetnamskom okupacijom Kambodže. Najstrašnija posledica Potovog režima jeste jeziva slika osam hiljada od stotine hiljada još nađenih lobanja poređanih na jednom od kambodžanskih polja smrti koje je, između 1975. i 1979, na rubovima prašuma Indokine posejao komunistički režim Pola Pota i njegovih Crvenih Kmera. Kada je bila reč o “neprijateljima” partije, nisu se štedela ni deca od tek nekoliko meseci, ali ni čitave porodice koje su svoj krvavi kraj dočekale na nekom od bezbrojnih polja smrti. Nakon pada Crvenih Kmera, Pol Pot se više od 15 godina krio u šumama i živeo je na Tajlandu blizu granice sa Kambodžom. Umro je u sirotinji i bedi u malom selu blizu granice sa Tajlandom, nakon duže bolesti.

1925-1998

23.april 1998.

Umro grčki državnik Konstantin Karamanlis, predsednik Grčke od 1980. do 1985, osnivač stranke "Nova demokratija". (Rođen: Proti/Osmansko Carstvo/Grčka 08.mart 1907. - Umro: Atina/Grčka 23.april 1998. - 91-) Prvi put je postao predsednik vlade 1955. i na tom položaju ostao je do 1963, kad je dobrovoljno emigrirao. Označava se zaslužnim za restauraciju demokratije nakon vlasti vojne hunte 1967−1974, uspostavljanje Treće grčke republike i uvođenje Grčke u Evropsku zajednicu preteče Evropske unije. Pošto je obezbedio prijem Grčke u Evropsku ekonomsku zajednicu 1979, izdejstvovao je da bude izabran za predsednika. U tom svojstvu, 1981. godine nadzirao je primopredaju vlasti između desnice i prve levičarske vlade u istoriji Grčke. Pred istek petogodišnjeg mandata 1985. godine podneo je ostavku pošto nije predložen za novi petogodišnji mandat. Ponovo je izabran za predsednika maja 1990. godine, a posle isteka tog mandata 1995. godine povukao se iz politike.

Maj 1998

02.maj 1998.

Evropski savet (ES) EU donosi konačnu odluku o zemljama učesnicama u Monetarnoj uniji. Ekonomsku i monetarnu uniju (EMU) koja će početi sa funkcionisanjem 1. januara 1999. godine čini će sledeće zemlje članice EU: Belgija, Holandija, Luksemburg, Nemačka, Francuska, Italija, Finska, Irska, Austrija, Portugal i Španija. Od 15 zemalja članiac EU 11 će formirati EMU. Grčka će se pridružiti 2001. godine dok će van EMU i dalje ostati Velika Britanija, Danska i Švedska.

03.maj 1998.

Potvrđeno DNK analizom da je telo pronađeno pre 20 godina pripadali nemačkom ratnom zločincu Martinu Bormanu. Saopšteno da je DNK analizom nepobitno ustanovljeno da je telo iskopano ispod jedne zgrade u Berlinu više od 20 godina ranije pripadalo nemačkom ratnom zločincu Martinu Bormanu, jednom od najbližih saradnika Adolfa Hitlera.

06.maj 1998.

Najmanje 150 ljudi poginulo u naseljima u južnoj Italiji u rečnim bujicama nastalim posle izuzetno obilne kiše.

14.maj 1998.

Umro američki pevač i filmski glumac italijanskog porekla Frensis Albert Sinatra, poznatiji kao Frenk Sinatra, koji je svetsku slavu stekao nizom muzičkih hitova poput pesama „Stranac u noći“ i „Njujork, Njujork“. (Rođen: Hoboken/Nju Džerzi/SAD 12.decembar 1915. - Umro: Los Anđeles/Kalifornija/SAD 14.maj 1998.) Bio je poznat i po prisnim vezama sa važnim ličnostima američkog društva, uključujući predsednike SAD, ali i najmoćnijeg mafijaškog „kuma“ Lakija Lučana. Sinatra je bio otelotvorenje američkog „Šoumena”, ali i prilično kontroverzna ličnost van pozornice. Bio je dete italijanskog emigranta, rođen je u radničkoj porodici. Kao mladić počinje se baviti muzikom, prvo u maloj grupi, a zatim samostalno. Postepeno niže uspehe i privlači milione devojaka. No, procvat roka zadaje ozbiljan udarac njegovoj karijeri. Sinatra tada kreće u filmske vode i dobija ulogu u filmu Odavde do večnosti, za koju osvaja Oskara za najbolju sporednu ulogu 1953. Od tada se paralelno bavi glumačkim i pevačkim poslom. Autor je stotinak albuma, a nastupio je u 58 filmova. Poput prave zvezde čitavog je života punio stranice žute štampe svojim brakovima, avanturama, vezama s mafijom i svojom sklonošću piću. Neki od filmova u kojima je igrao: „Noći Las Vegasa“, „Ne kao stranac“, „Neki su dotrčali“, „Čovek sa zlatnom rukom“, „Odavde do večnosti„ (Oskar), „Detektiv“, „Goli trkač“ itd.

1915-1998

21.maj 1998.

Indonežanski predsednik Suharto podneo ostavku, popustivši pod snažnim pritiskom masovnih studentskih demonstracija, nakon 32 godine vladavine. Ovlašćenja šefa države predao je potpredsedniku Indonezije Jusufu Habibiju

26.maj 1998.

Skupština Srbije usvojila Zakon o univerzitetu kojim je vlada Srbije ovlašćena da postavlja rektora, dekane, univerzitetske i fakultetske upravne i nadzorne odbore. Ovaj zakon izazvaće velike potrese na Univerzitetu - nemiri i protesti u različitim formama trajali su praktično sve do 5. oktobra 2000.

Jun 1998

03.jun 1998.

Poginulo najmanje 100 ljudi prilikom izletanja sa koloseka putničkog voza u blizini grada Cele na severu Nemačke.

08.jun 1998.

Umro nigerijski general Sani Abača, čime je posle više od četiri godine okončana njegova vladavina, a vlast je preuzeo deveti vojni upravljač u istoriji najmnogoljudnije afričke zemlje general Abdulsalam Abubakar.

09.jun 1998.

Poslednji američki astronaut napustio "Mir", čime je okončana rusko-američka saradnja na toj ruskoj kosmičkoj stanici.

16.jun 1998.

Talibanska religijska vojska u Avganistanu naredila zatvaranje više od 100 privatnih škola u kojima su se obrazovale devojčice.

23.jun 1998.

Umrla irska filmska glumica Morin O Saliven, najpoznatija po ulogama partnerke Džonija Vajsmilera u seriji filmova o Tarzanu. Filmovi: "Tarzan i njegova drugarica", "Tarzan i njegov sin", "Tarzanova najveća avantura", "Tarzan u Njujorku", "Visoki čovek", "Dejvid Koperfild", "Ana Karenjina", "Braća Marks na trkama", "Kardinal Rišelje", "Ponos i predrasude".

27.jun 1998.

U zemljotresu u području turskog grada Adane poginulo najmanje 120 ljudi.

29.jun 1998.

U zatvorskoj ćeliji Međunarodnog tribunala u Hagu bivši gradonačelnik Vukovara Slavko Dokmanović izvršio samoubistvo. Haški tribunal ga je optužio za zločine protiv čovečnosti, odnosno za masakr u Vukovaru. U periodu od 1995. do 1996. bio je predsednik Sremsko-baranjske oblasti.

Jul 1998

07.jul 1998.

U Nigeriji pod sumnjivim okolnostima umro najpoznatiji politički zatvorenik Mošud Abiola, za kog se tvrdi da je 1993. dobio izbore u toj afričkoj zemlji. Njegova smrt izazvala je višednevne nerede.

12.jul 1998.

Francuska pobedom u Parizu u finalu 16. svetskog fudbalskog prvenstva nad Brazilom rezultatom 3:0, prvi put postala prvak sveta u fudbalu. Svetsko prvenstvo u fudbalu 1998. je bilo 16. svetsko fudbalsko prvenstvo koje se održalo u Francuskoj od 10. juna do 12. jula 1998. Reprezentacija Hrvatske je osvojila treće, a reprezentacija Holandije četvrto mesto. Najboljim igračem prvenstva proglašen je Brazilac Ronaldo, dok je najbolji strelac bio Hrvat Davor Šuker sa 6 postignutih golova.

14.jul 1998.

Prvi član vlade NR Kine stupio na tlo Tajvana. Na Tajvan je kao učesnik seminara o naučnim i tehnološkim dostignućima doputovao kineski ministar Džu Lilan, postavši prvi član vlade NR Kine koji je stupio na tlo tog ostrva.

17.jul 1998.

Na konferenciji u Rimu usvojen Rimski statut, čime je omogućeno osnivanje Međunarodnog krivičnog suda. Ideja konferencije u Rimu na kojoj je usvojen statut bila je da svaka zemlja donese zakone na osnovu kojih bi bilo moguće suditi i političarima i visokim oficirima ukoliko počine zločine. Međunarodni krivični sud u Hagu ustrojen je četiri godine kasnije.

Poginulo više od 3000 ljudi čijih je šest sela na severozapadnoj obali Papue Nove Gvineje sravnjeno sa zemljom cunamijem izazvanim snažnim zemljotresom u pacifičkom podmorju.

Avgust 1998

05.avgust 1998.

Umro bugarski komunistički lider Todor Živkov, devet godina posle zbacivanja sa vlasti. (Rođen: Pravec/Kraljevina Bugarska/Bugarska 07.septembar 1911. - Umro: Sofija/Bugarska 05.avgust 1998.) Potiče iz siromašne seljačke porodice Marice i Hriste Živkova. Osnovnu školu je završio u rodnom selu, a šest razreda gimnazije u Botevgradu. Godine 1929. odlazi u Sofiju, gde 1932. završava srednju poligrafičku školu i zapošljava se kao slovoslagač u Državnoj štampariji u Sofiji. U januaru 1951. godine postaje sekretar CK BKP, a u oktobru član Politbiroa CK BKP. Godine 1953. postao je zamenik generalnog sekretara BKP, a na Šestom kongresu, marta 1954. godine, izabran je za generalnog sekretara BKP. Dana 7. jula 1971. godine postao je predsednik Državnog saveta Narodne republike Bugarske. Na toj funkciji je ostao do novembra 1989. godine. Razvijao je industrijalizaciju i kolektivizaciju poljoprivrede, a tokom '70-ih u Bugarskoj je izgrađena nuklearna elektrana. Sa dolaskom na vlast Mihaila Gorbačova i početkom političkih promena u Sovjetskom Savezu, Živkov je pokušao da i u Bugarskoj pokrene neku vrstu glasnosti i perestrojke, ali mu nije uspelo. Novembra 1989. godine sišao je s vlasti, kao komunistički vođa s najdužim stažom u Istočnom bloku. Januara 1990. uhapšen je i osuđen na zatvorsku kaznu koju je služio u kućnom pritvoru. Vrhovni sud Bugarske ga je oslobodio 1996. godine. Umro je od upale pluća.

1911-1998

07.avgust 1998.

U eksplozijama dva automobila-bombe, pred američkim ambasadama u Keniji i Tanzaniji podmetnutim od strane islamskih terorista, poginulo najmanje 215 ljudi u Najrobiju i 11 u Dar es Salamu, a više od 5.000 ranjeno.

13.avgust 1998.

Švajcarske banke i jevrejske grupe postigle sporazum kojim je predviđena suma od milijardu i 250 miliona dolara nadoknade za žrtve Holokausta u Drugom svetskom ratu.

15.avgust 1998.

Poginulo 29 ljudi u eksploziji automobila-bombe u mestu Omag, u najtežem pojedinačnom terorističkom napadu u Severnoj Irskoj tokom 30 godina nasilja.

17.avgust 1998.

Predsednika SAD Bila Klintona u Beloj kući četiri sata ispitivao nezavisni tužilac Kenet Star u skandalu „Monika Levinski“. Posle ispitivanja šef američke države je na televiziji opisao seksualne odnose s pripravnicom u Beloj kući Monikom Levinski kao "nepodobnu vezu".

20.avgust 1998.

Amerikanci su krstarećim raketama napali jednu fabriku u Sudanu i nekoliko poligona za vojnu obuku u Avganistanu, tvrdeći da su mete povezane sa terorističkim napadima na ambasade SAD u Keniji i Tanzaniji 13 dana ranije, kada je poginulo najmanje 226 ljudi.

21.avgust 1998.

Pripadnici terorističke tzv. „OVK“ oteli u blizini Orahovca novinara Radio Prištine Đuru Slavuja i vozača Ranka Perinića, koji posle toga nikada više nisu viđeni. Njih dvojica su automobilom krenuli u selo Zočište, gde je Slavuj želeo da napravi reportažu o pravoslavnom manastiru iz kojeg su, mesec dana ranije, teroristi oteli sedam monaha i jednu monahinju.

24.avgust 1998.

Hiljade pripadnika vojske Angole tenkovima ušlo u Kongo kako bi pomoglo trupama predsednika Lorana Kabile u borbi protiv pobunjenika predvođenih pripadnicima plemena Tutsi.

Otkriven Spomenik srpskom trubaču u Guči. Fondacija Braća Karić je 1998. godine, zajedno sa Opštinom Guča i Udruženjem arhitekata Srbije raspisala konkurs za umetničku skulpturu „Dragačevska truba“. Umetnik Velimir Karavelić, naš istaknuti vajar je tada osvojio prvu nagradu, a majstorska livnica vajara Zorana Kuzmanovića je izradila skulpturu dragačevskog trubača, sada već širom sveta prepoznatljivi simbol narodnog sabora u Dragačevu. Od tada pa do danas, svake godine predstavnik Fondacije Braća Karić uručuje počasnu statuetu dragačevskog trubača najboljem umetniku trubaču Sabora.

29.avgust 1998.

Prilikom pada kubanskog "Tupoljeva" odmah po poletanju sa aerodroma u glavnom gradu Ekvadora Kito poginulo 81 lice, putnici i posada aviona.

Septembar 1998

02.septembar 1998.

Švajcarski avion pao u Atlantski okean u blizini kanadske provincije Nova Škotska, što nije preživeo niko od 229 putnika i članova posade.

04.septembar 1998.

Bivši predsednik vlade Ruande Žan Kamband osuđen na doživotnu robiju za genocid počinjen 1994. od strane Međunarodnog tribunala u Hagu. Kamband je osuđen jer je prema mišljenju suda odgovoran za genocid počinjen u sukobima plemena Tutsi i Hutu u Ruandi.

05.septembar 1998.

Skupština Severne Koreje izabrala Kim Džong Ila, sina preminulog Kim Il Sunga, za šefa Nacionalne komisije za odbranu, što je zvanično najviši položaj u zemlji pošto je ukinuta predsednička funkcija. Tim izborom kompletiran je proces prvog naslednog prenosa vlasti u komunističkim zemljama.

06.septembar 1998.

Umro japanski filmski režiser Akira Kurosava čije je delo proslavilo japansku kinematografiju i japansku kulturu uopšte - Jedini režiser koji je dobio dva Oskara za najbolji inostrani film. (Rođen: Omori, Tokio/Japansko carstvo/ Japan 23.mart 1910. - Umro: Setegaja, Tokio/Japan 06.septembar 1998.) Njegov otac Isamu, bio je potomak porodice bivših samuraja, radio je kao direktor vojnog Instituta za fizičku kulturu za decu srednjoškolskog uzrasta, dok je njegova majka Šima bila ćerka trgovca iz Osake. Akiro je bio osmo i najmlađe dete u bogatoj porodici Kurosava. Pored toga što je promovisao fizičke vežbe, Isamu Kurosava je bio otvoren i za zapadnu tradiciju, i smatrao je da pozorište kao i film imaju poučno dejstvo. On je svoju decu vaspitavao da gledaju filmove. Akira je počeo da gleda filmove kao šestogodišnjak. Smatra se jednim od najznačajnijih ličnosti iz sveta filma Tokom karijere, koja je trajala 57 godina, režirao je 30 filmova. Zbog složenosti autorske ličnosti, kojom nadmoćno nadvladava složene raspone raznorodnih dramskih struktura, na zapadu je nazvan Šekspirom savremenog filma, dok je u domovini dobio nadimak imperator. Filmom je počeo da se bavi 1936. godine, nakon kratkog perioda tokom kojeg se bavio slikarstvom. Posle nekoliko godina rada kao asistent režisera i scenariste, režira svoj prvi film 1943. godine – Sanširo Sugata. Posle rata, režira film Pijani anđeo koji je kritika dobro primila. U tom filmu prvi put se pojavljuje Toširo Mifune, glumac koji će kasnije obeležiti mnoge Kurosavine klasike. Rašomon, premijerno prikazan u Tokiju avgusta 1950. godine, u kojem se takođe pojavljuje Toširo Mifune, postao je na iznenađenje svih dobitnik „Zlatnog lava“ na Filmskom festivalu u Veneciji 10. septembra, 1951. godine.

1910-1998

Uspešno je spajao tradiciju i kulturu Japana sa evropskim senzibilitetom. Nakon što je sredinom šezdesetih godina 20. veka nastao nešto manje uspešan stvaralački period kod Kurosave, osamdesete godine 20. veka su donele još dva klasika u vidu filmova Kagemuša i Ran. Za film „Kagemuša“ nagrađen je po drugi put „Zlatnim lavom“ na Filmskom festivalu u Veneciji, često biva nagrađivan i na ostalim prestižnim filmskim festivalima, mada nešto ređe u samom Japanu. Godine 1990. dobio je Oskara za životno delo. Danas, vlada mišljenje da je Kurosava najveći filmski umetnik sa prostora Azije, i jedan od najvećih filmskih stvaralaca u svetu.

10.septembar 1998.

Vođe monarhističkih protestanata, lojalnih Londonu, i irskih rimokatoličkih republikanaca u Severnoj Irskoj, sastale se prvi put licem u lice od 1922. Ipak na tom sastanku nije postignut odlučujući proboj ka sklapanju mirovnog sporazuma u tom delu Ujedinjenog kraljevstva.

16.septembar 1998.

Baskijska teroristička organizacija ETA saopštila da od 18.septembra stupa na snagu potpuno primirije, čime je nakon tri decenije borbe za otcepljenje Baskije, obustavljena svaka daljnja aktivnost oružanog karaktera protiv španskih vlasti.

24.septembar 1998.

Iran i Velika Britanija postigli sporazum o podizanju diplomatskih odnosa na ambasadorski nivo pošto je Teheran odustao od "fatve" - smrtne kazne autoru "Satanskih stihova", britanskom piscu indijskog porekla Salmanu Ruždiju.

27.septembar 1998.

Na nemačkim parlamentarnim izborima pobedila Socijaldemokratska partija smenivši sa vlasti nakon 16 godina Hrišćansko-demokratsku uniju. Pobedom Socijaldemokratske parije njen vođa Gerhard Šreder je postao šef vlade, okončavši posle 16 godina vladavinu kancelara Helmuta Kola, lidera Hrišćansko-demokratske unije.

Počeo s radom "Gugl" koji je ubrzo postao najveći svetski veb pretraživač. Njegovi osnivači Lari Pejdž i Sergej Brin započeli su rad u jednoj garaži u Silikonskoj dolini, i tu su proveli prvih godinu dana rada "Gugl"-a.

30.septembar 1998.

U napadima terorista takozvane OVK na graničare Vojske Jugoslavije u području karaule "Košare" kod Đakovice poginulo pet vojnika. Poginuli su vojnici Miroslav Jocić, Miloš Pavlović, Vladimir Radoičić, Miladin Gobeljić i Ilija Pavlović, a u području karaule "Morina" zastavnik Milan Bundalo.

Oktobar 1998

02.oktobar 1998.

Bivši major armije Ruande Žan Pol Akajesu optužen za genocid i zločine protiv čovečnosti, osuđen u Hagu na tri doživotne robije.

08.oktobar 1998.

Japan formalno izrazio žaljenje Južnoj Koreji zbog dugogodišnje kolonijalne vladavine nad Korejom.

Predstavnički dom američkog kongresa odobrio formalno pokretanje postupka impičmenta protiv predsednika SAD Bila Klintona, što je treća istraga u američkoj istoriji pokrenuta radi smenjivanja šefa države.

13.oktobar 1998.

Predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošević prihvatio dolazak Verifikacione misije OEBS za Kosovo. Do pristanka je došlo nakon intenzivnih sedmodnevnih pregovora i pod pretnjom vojne intervencije NATO-a. Misija je bila zadužena za sprovođenje rezolucije UN o Kosovu od 23.septembra i vazdušnu posmatračku misiju nad Kosovom.

14.oktobar 1998.

Nigerijski pisac i dobitnik Nobelove nagrade za književnost Vole Sojinka se vratio u zemlju nakon 4.godine izbeglištva na koje ga je primorao diktatorski režim vojne hunte kojem se žestoko protivio.

15.oktobar 1998.

Potpisan sporazum o uspostavljanju vazdušne posmatračke misije na Kosovu od strane načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčila Perišića i komandanta NATO pakta Vesli Klarka, na osnovu postignutog dogovora između predsednika SRJ Slobodana Miloševića i američkog izaslanika Ričarda Holbruka.

17.oktobar 1998.

Bivši čileanski diktator Augusto Pinoče uhapšen je u Londonu, gde se oporavljao od operacije, na osnovu službenog zahteva Španije. Pinoče je od strane Španije optužen zbog stradanja stotina španskih državljana tokom njegove vladavine Čileom.

18.oktobar 1998.

Održan prvi sastanak na najvišem nivou Kine i Tajvana od 1949.godine. Tajvanski izaslanik Ku Čen Fu je na kraju šestodnevne posete Kini razgovarao sa kineskim predsednikom Đangom Ceminom.

Najmanje 700 ljudi poginulo prilikom eksplozije naftovoda na jugu Nigerije.

U požaru koji je izbio na najvećem naftovodu u Kolumbiji poginulo 62 ljudi. Požar je izazvan bombaškim napadom levičarskih gerilaca.

23.oktobar 1998.

Izrael i Palestinska oslobodilačka organizacija, posle maratonskih razgovora uz posredovanje SAD, potpisali u Vaj Milsu, Merilend, sporazum.

26.oktobar 1998.

Predsednici Perua i Ekvadora potpisali formalnu deklaraciju kojom je rešen pogranični spor dveju južnoameričkih zemalja, nastao još početkom XIX veka, zbog kojeg su više puta ratovale.

27.oktobar 1998.

Gerhard Šreder preuzeo dužnost kancelara Nemačke, dan posle ostavke Helmuta Kola, poraženog na izborima prethodnog meseca.

29.oktobar 1998.

Veteran američke astronautike Džon Glen u 77. godini života spejs šatlom "Diskaveri" ponovo poleteo u kosmos, 36 godina posle njegove prve kosmičke misije.

30.oktobar 1998.

U švedskom gradu Geteborg poginulo 63 ljudi u požaru koji je zahvatio makedonski klub iznajmljen kurdskoj omladini.

Novembar 1998

01.novembar 1998.

Osnovan jedinstveni Evropski sud za ljudska prava u Strazburu pod okriljem Saveta Evrope kao njena institucija.

02.novembar 1998.

Uragan "Mič" utihnuo posle sedmice tokom koje je izazvao ogromna razaranja u Centralnoj Americi i smrt najmanje 9.000 ljudi, najviše u Hondurasu i Gvatemali.

06.novembar 1998.

Pakistan odbio indijski predlog o prekidu vatre u prvim razgovorima između dveju država od 1992. o spornom pograničnom glečeru Sijačen.

07.novembar 1998.

Na Zemlju sleteo spejs šatl „Discovery“, u čijoj je posadi bio i 77-godišnji veteran američke astronautike Džon Glen, posle desetodnevne nostalgične misije, 36 godina nakon Glenovog prvog kosmičkog leta.

08.novembar 1998.

Sud u Bangladešu osudio na smrt 15 bivših oficira, optuženih za ubistvo bangladeškog predsednika šeika Mudžibura Rahmana u vojnom udaru u avgustu 1975.

17.novembar 1998.

Izraelska skupština (Kneset) većinom glasova ratifikovala "Vaj sporazum", kojim je predviđeno ustupanje dela okupirane teritorije palestinskoj samoupravi.

19.novembar 1998.

Formalno započet postupak impičmenta protiv šefa države, treći u američkoj istoriji, svedočenjem nezavisnog tužioca Keneta Stara, koji je optužio predsednika SAD Bila Klintona za krivokletstvo i ometanje pravde.

22.novembar 1998.

Vodeći iranski opozicionar Darijuš Foruhar, otvoreni kritičar islamskih vlasti, i njegova supruga, pronađeni izbodeni do smrti u svom stanu u Teheranu.

24.novembar 1998.

General Emil Lahud preuzeo dužnost šefa države Libana i tako postao prvi predsednik te zemlje nakon okončanja 15-godišnjeg građanskog rata.

26.novembar 1998.

Japan izrazio „duboko kajanje“ zbog akcija koje je preduzeo u Kini tokom Drugog svetskog rata, u zajedničkoj deklaraciji tokom posete kineskog predsednika Đanga Cemina Japanu.

29.novembar 1998.

Umro srpski (jugoslovenski) filmski reditelj crnog talasa jugoslovenskog filma i književnik Živojin Pavlović, profesor Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu. (Rođen: Šabac/Kraljevina Jugoslavija/Srbija 15.april 1933. - Umro: Beograd/SR Jugoslavija/Srbija 29.novembar 1998.) Pavlović je diplomirao na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu. Slike i akvareli obeležili su mladalački period njegovog stvaralaštva. Životno opredeljenje, ipak, su mu bili književnost i film. Već sa 19 godina bio je saradnik filmskih časopisa. Amaterski se bavio filmom od 1959, a tri godine kasnije počela je njegova profesionalna karijera. Prvi film koji je režirao bio je omnibus“Kapi, vode, ratnici“, a zatim su sledili:“Povratak“,“ Buđenje pacova“,“ Kad budem mrtav i beo“, “Zadah tela“ i “Doviđenja u sledećem ratu“. Nagrađivan je “Zlatnom arenom“ u Puli, na brojnim domaćim i međunarodnim festivalima u Berlinu, Veneciji i Karlovim Varima. Pavlović je bio autor koji je obeležio "crni talas" jugoslovenskog filma. Uporedo sa filmskim, nastajala su i njegova literarna ostvarenja. Proznim ciklusom “Divlji vetar“, koji čini desetak romana i nekoliko pripovedaka, ostavio je svojevrsnu književnu sagu o srpskoj istorijskoj sudbini, naročito o istočnoj Srbiji. Romane “Zadah tela“, “Zid smrti“, “Oni više ne postoje“, “Lov na tigrove“, “Trag divljači“, “Dolap“, “Lapot“, “Otkucaji“ i zbirke pripovedaka pratile su nagrade za književnost "Ivo Andrić", "Isidora Sekulić", "Feliks Romulijana" i dve NIN-ove nagrade. Pavlović je nesumnjivo bio jedan od najsvestranijih i najkreativnijih umetnika naše kulture. Snimio je ukupno 15 filmova i objavio 32 knjige.

MV5BZTIzOTJhM2MtM2Y4Zi00OWNkLTg0NmQtODRkYzIyYjRmZTU2XkEyXkFqcGc_._V1_FMjpg_UX1000_.jpg

1933-1998

Decembar 1998

01.decembar 1998.

Formirana najveća svetska naftna kompanija „EksonMobil“ pošto je korporacija Ekson kupila korporaciju „Mobil“ za rekordnu sumu od 76,6 milijardi dolara.

04.decembar 1998.

Poslednji borci "Crvenih Kmera" predali se armiji Kambodže, čime je posle dve decenije okončana borba tog maoističkog pokreta protiv vladinih snaga.

09.decembar 1998.

Ministar unutrašnjih poslova Velike Britanije Džek Stro proglasio britanske sudske vlasti nadležnim u pogledu zahteva Španije za izručenje bivšeg čileanskog diktatora Augusta Pinočea, a vlada Čilea je odbacila tu odluku i opozvala svog ambasadora iz Londona.

10.decembar 1998.

Palestinska oslobodilačka organizacija (PLO) poništila odredbe svog ustava koje su pozivale na uništenje Izraela.

11.decembar 1998.

Evropska unija i Švajcarska produbljuju svoje bilateralne odnose sklapanjem ukupno sedam sektorskih sporazuma.

Poginuo 101 putnik i član posade prilikom pada „Erbasa“ aviokompanije „Taj Ervejz“ na jednu poplavljenu plantažu na jugu Tajlanda.

14.decembar 1998.

Teroristi albanske tzv. OVK sa Kosmeta izvršili napad, rafalnom paljbom iz automatskog oružja, na goste kafea „Panda“ usmrtivši šestoricu Srba, od kojih petoricu srednjoškolaca. Kafe „Panda“ je bio omiljeno sastajalište mlađih Srba u Peći.

Vojska SRJ uspešno rasturila i sprečila 200 naoružanih albanskih terorista da pređu iz Albanije na teritoriju Srbije u blizini karaula „Liken“ i Gorožup“. Vojska SRJ je prilikom pokušaja terorista da pređu granicu, usmrtila 36 terorista, devetoricu je uhvatila, a preostale naterala u panično bekstvo.

17.decembar 1998.

SAD su, podržane od strane Velike Britanije, otpočele četvorodnevne vazdušne udare na Irak, čije su mete, kako je zvanično saopšteno, bili nuklearni, hemijski i biološki irački vojni potencijali.

20.decembar 1998.

Amerikanka nigerijskog porekla Nkem Čukvu rodila osmorke, što je bio prvi takav poznati slučaj. Najmanja beba umrla je sedam dana kasnije.

23.decembar 1998.

Vrhovni sud Belgije presudio da je bivši generalni sekretar NATO Vili Klas kriv za "pasivnu korupciju" u skandalu "Agusta-Daso", odnosno podmićivanju prilikom ugovaranja vojnih isporuka.

26.decembar 1998.

Vladi Kambodže predale se vođe maoističkog pokreta „Crvenih Kmera“ Kije Sampan i Nun Čea. Obojica su bili među kreatorima režima koji je u Kambodži pobio između milion i dva miliona ljudi.

27.decembar 1998.

Zvanični Irak saopštio da ne priznaje zone zabranjenog leta koje je Zapad uspostavio nakon Zalivskog rata 1991. iznad severa i juga te zemlje.

31.decembar 1998.

Ministri finansija EU saopštili konačne kurseve prema kojima će se nacionalne valute zemalja EU menjati nakon što jedinstvena evropska valuta Evro – zaživi u opticaju 1.januara 1999.