2003

2003 - 2004

Januar 2003

01.januar 2003.

Policijske snage EU (EUPM) zamenile međunarodne policijske snage UN (IPTF) u B I H čime je otpočela prva zajednička odbrambena i bezbednosna akcija svih 15 članica Evropske unije. Glavni cilj EUPM bio je da formira održive, profesionalne i multietničke policijske snage u B I H koje će delovati u skladu sa najvišim evropskim i međunarodnim standardima. Cilj bi se postigao kroz mentorstvo, monitoring i inspekciju aktivnosti. Bila je to prva bezbednosna operacija koju je preduzela EU u svojoj istoriji.

Luis Inasio “Lula” postao šef države Brazila, prvi u istoriji te zemlje koji je potekao sa “društvenog dna”. Ranije je bio sindikalni vođa.

14.januar 2003.

Desetine hiljada ljudi demonstriralo u Nikoziji, priredivši najveći protest u istoriji Kipra pod turskom okupacijom, zahtevajući okončanje decenija izolacije.

16.januar 2003.

Američki šatl “Kolumbija” poneo u svemir prvog izraelskog astronauta. Ova letelica se raspala 1.februara prilikom povratka na Zemlju, što nije preživeo niko od sedam ljudi u njoj.

24.januar 2003.

Umro italijanski industrijalac Đovani Anjeli, koji je porodičnu automobilsku kompaniju FIAT preobrazio u jednog od najznačajnijih svetskih proizvođača automobila. (Rođen: Torino/Italija 12.mart 1921. - Umro: Torino/Italija 24.januar 2003.) Đovani Anjeli, često skraćeno Đani, rođen je u oblasti italijanskog severnog industrijskog centra i mesta gde su se razvili najmoćniji poslovi u zemlji. U Musolinijevoj vojsci tokom Drgog svetskog rata bio je tenkovski komandant na ruskom i afričkom frontu, pre nego što je posle pada Italije promenio stranu i pomogao u oslobađanju zemlje. Krajem rata, u svojim dvadesetim godinama, uključio se u Fiat kao potpredsednik kompanije koju je osnovao njegov deda 1899.godine. U tim godinama nije ozbiljno pristupao vođenju firme već je putovao i provodio se. Posle dve decenije "amaterskog" rada u kompaniji bio je spreman da se bavi pravim poslom i postane jedan od najvećih "igrača" u italijanskim industrijskim, finansijskim i političkim krugovima. Direktor Fiata je postao 1963, a predsednik kompanije 1966. i na tom mestu ostao 30 godina odolevajući štrajkovima, terorističkim napadima, petrolejskoj krizi, za kratko vreme pretvorivši firmu u jednu od najmodernijih i najprofitabilnijih automobilskih grupa. Fiat je kupio najelitnije italijanske automobilske kompanije Lanču, Maseratija, Alfa Romea i Ferarija, i proširio se na sektore biotehnologije, avioindustrije, telekomunikacija i komunalnih usluga. Fiat se znatno uzdigao krajem devedesetih i slavno proslavio svoju stogodišnjicu 1999, ali je posle zapao u krizu. Porodica Anjeli je bila i na čelu moćnog fudbalskog tima Juventus i šampiona Formule 1 Ferarija. U 1991. Đovani je izabran za doživotnog senatora zbog svoje uloge u stvaranju nacionalnog bogatstva i pouzdane i stabilne ličnosti u italijanskoj turbulentnoj politici. Anjeli je bio toliko visoko cenjen da su ga često pominjali samo kao "advokata."

1921-2003

Na ličnom planu doživeo je više tragedija. Njegov otac, Edoardo, je poginuo prilikom pada aviona 1935, njegova majka u saobraćajnoj nesreći tri godine kasnije, a 1997. njegov nećak Đovani Alberto Anjeli, koji je trebalo da nasledi porodične poslove, umro je od raka u 33. godini. U novembru 2000. skokom sa jednog nadvožnjaka ubio se Anjelijev sin Edoardo, koji nikada nije uspeo da izađe na kraj sa veličanstvenim porodičnim nasleđem. Đovani Anjeli je bio i član Trilateralne komisije koja se ostalim globalističkim organizacijama zalaže za politiku nepravične i nehumane globalizacije sa krajnjim ciljem stvaranja Novog svetskog poretka i jedne svetske vlade.

26.januar 2003.

Američka teniserka češkog porekla Martina Navratilova (46) postala najstarija teniserka osvajač gren slem turnira. Navratilova je ovaj uspeh ostvarila na otvorenom prvenstvu Australije igrajući u konkurenciji mešovitih parova sa indijskim teniserom Leanderom Paesom.

27.januar 2003.

Skupština Srbije usvojila Ustavnu povelju kojom je federalna država Savezna Republika Jugoslavija preobražena u znatno labaviju Državnu zajednicu Srbija i Crna Gora.

29.januar 2003.

Skupština Crne Gore usvojila Ustavnu povelju kojom je federalna država Savezna Republika Jugoslavija preobražena u znatno labaviju Državnu zajednicu Srbija i Crna Gora.

Februar 2003

01.februar 2003.

Poginulo svih sedam članova posade američkog svemirskog šatla „Kolumbija“ koji se zapalio i raspao iznad Teksasa 15 minuta pre planiranog sletanja. Misija šatla prethodno je trajala 16 dana. Među sedam članova posade bile su dve žene i prvi Izraelac astronaut.

04.februar 2003.

Poslanici Veća republika i Veća građana Skupštine SRJ usvojili Ustavnu povelju Državne zajednice Srbija i Crna Gora, čime je Savezna Republika Jugoslavija prerasla u znatno labaviju Državnu zajednicu – koja se pokazala kao kratkotrajna.

Umro episkop Srpske pravoslavne crkve Stefan Boca, profesor bogoslovlja i crkveni pisac, jedan od najzaslužnijih za podizanje nove zgrade Bogoslovskog fakulteta u Beogradu. (1916-2003 -86-) Bogoslovski i Filozofski fakultet završio je u Beogradu. Bio je profesor Bogoslovije Svetog Save u manastiru Rakovica, a potom nastavlja studije na Koledžu Svetog Avgustina u Kenterberiju, gde ga je zatekao izbor za episkopa dalmatinskog. Podigao je i obnovio na desetine hramova srpske crkve, otvorio bogosloviju u manastiru Krka, napisao, objavio, odnosno preveo i publikovao niz važnih dela poput „Katihizisa Istočne Pravoslavne Crkve“, „Pravoslavna Dalmacija“ N. Milaša, „Manastir Krupa 1317-1967“, „Dalmatinski episkop Simeon Končarević i njegovo doba“, „Osam vekova Studenice“ itd. Bio je aktivan i cenjen u svetskim ekumenskim krugovima.

07.februar 2003.

Ubijeno najmanje 33 ljudi u eksploziji automobila-bombe i razoren "El Nogal", jedan od najekskluzivnijih klubova u kolumbijskoj prestonici Bogoti.

09.februar 2003.

Papa Jovan Pavle II uputio dramatični apel protiv američke invazije na Irak, a potom je uputio i ličnog izaslanika u mirovnu misiju u Bagdad. SAD su docnije, bez odobrenja Ujedinjenih nacija, napale, i okupirale, tu arapsku zemlju, pod izgovorom da režim Sadama Huseina ima oružje za masovno uništenje, što se ispostavilo kao neistina.

15.februar 2003.

U najvećim antiratnim demonstracijama od rata u Vijetnamu, održanim u 400 gradova u 60 zemalja, učestvovalo oko 10 miliona ljudi. Demonstranti su protestvovali zbog namere vlada SAD i Velike Britanije da bez odluke Saveta bezbednosti UN, napadnu Irak.

16.februar 2003.

Umro srpski (jugoslovenski) književnik Aleksandar Tišma, član Srspke akademije nauka i umetnosti i Akademije umetnosti u Berlinu. (Rođen: Horgoš/Kraljevina SHS/Srbija 16.januar 1924. - Umro: Novi Sad/SCG/Srbija 16.februar 2003.) Njegova dela su prevedena na oko dvadesetak jezika, a i sam se bavio prevođenjem sa mađarskog i nemačkog. Rođen je od oca Srbina Gavre Tišme, trgovca poreklom iz Udbine u Lici i majke Jevrejke Olge, devojačko Miler. Osnovnu školu i gimnaziju pohađao je u Novom Sadu. Maturirao je 1942. godine. U Budimpešti je studirao (od 1942. do 1943) ekonomiju pa romanistiku. Stupio je u narodnooslobodilačku borbu decembra 1944. godine. Demobilisan je novembra 1945. godine, nakon čega se zaposlio kao novinar u Novom Sadu, u „Slobodnoj Vojvodini“, a zatim, 1947. godine, u Beogradu, u „Borbi“. Na beogradskom Filozofskom fakultetu 1954. godine diplomirao je anglistiku. Od 1949. je živeo u Novom Sadu i radio u izdavačkom preduzeću „Matica srpska“, najpre kao sekretar, a posle i kao urednik. Godine 1952. venčao se sa koleginicom, bibliotekarkom Sonjom Drakulić. Sa njom je iste godine dobio sina Andreja, koji se bavi konkretnom poezijom, pečatnom umetnošću i fotografijom. Bio je urednik Letopisa Matice srpske u periodu od 1969. do 1973. Holokaust, ljudsko zlo i ljudske potrebe su česta tema u njegovim delima. Neka od njegovih dela: zbirke pesama “Naseljeni svet”, “Krčma”, knjige pripovedaka “Krivice”, “Nasilja”, “Povratak miru”, romani “Za plavom devojkom”, “Knjiga o blamu”, “Upotreba čoveka”, zbirka putopisa “Drugde” itd.

1924-2003

18.februar 2003.

Poginulo 198 ljudi u podmetnutom požaru u metrou južnokorejskog grada Tegu.

19.februar 2003.

Poginulo 267 ljudi u do tada najgoroj avionskoj nesreći u Iranu. Na jugoistoku te zemlje srušio se vojni transportni avion tipa "Iljušin 76" sa pripadnicima iranske Revolucionarne garde i 18 članova posade, što nije preživeo niko od 276 ljudi u letilici.

20.februar 2003.

Poginulo 198 ljudi u podmetnutom požaru u metrou južnokorejskog grada Tegu.

24.februar 2003.

Poginulo najmanje 268 ljudi u zemljotresu koji je pogodio severozapadnu kinesku provinciju Sinkjang.

25.februar 2003.

Umro italijanski filmski glumac i režiser Alberto Sordi koji je igrao u više od 200 filmova, a dvadesetak je režirao. (1920-2003 -83-) U svet filma ušao je sa 15 godina, a tokom dugogodišnje karijere tumačio je galeriju likova, prikazujući duh Italijana, često s najkomičnije strane. Neki od filmova u kojima je glumio: "Pod suncem Rima", "Beli šeik", "Dangube", "Heroj našeg doba", "Moj sin Neron", "Veliki rat", "Mejd in Itali", "Mali, sasvim mali građanin" itd. Neki od filmova koje je režirao: "Oprostite, da li ste za ili protiv?", "Italijan u Americi", "Pomozi mi ljubavi" itd.

27.februar 2003.

Haški tribunal osudio bivšu predsednicu Republike srpske Biljanu Plavšić na 11 godina zatvora.

Mart 2003

02.mart 2003.

U Alžir je kao prvi francuski predsednik od 1962. kada je Alžir stekao nezavisnost, doputovao Žak Širak.

05.mart 2003.

U severnoj izraelskoj luci Haifi poginulo 15 ljudi, mahom studenata, prilikom samoubilačkog napada palestinskih terorista na autobus.

06.mart 2003.

Poginulo 102 putnika i člana posade kada se avion tipa "Boing 737-200" nacionalne alžirske aviokompanije "Er alžeri" srušio ubrzo po poletanju sa aerodroma Tamanraset.

07.mart 2003.

Skupština Srbije i Crne Gore izabrala potpredsednika crnogorske vladajuće Demokratske partije socijalista Svetozara Marovića za prvog predsednika Državne zajednice.

08.mart 2003.

Ubijen jedan od osnivača i vođa oružanog krila palestinskog islamističkog pokreta Hamas - Ibrahim el Makadma u raketnom napadu izraelskih helikoptera na njegovo vozilo u pojasu Gaze. U tom napadu ubijena su i trojica Makadmovih telohranitelja.

09.mart 2003.

Evropska unija otvorila diplomatsko predstavništvo u kubanskoj prestonici Havani.

11.mart 2003.

U Hagu inaugurisan Međunarodni krivični sud. Pred tim sudom, koji ima mandat da sudi samo za dela počinjena posle 1. jula 2002. godine, mogu da se podnose tužbe za genocid, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.

12.mart 2003.

Ubijen prvi demokratski izabran premijer Republike Srbije Zoran Đinđić u atentatu ispred (u dvorištu) zgrade Vlade Srbije snajperskim hicem. Ubistvo premijera Đinđića i teško ranjavanje njegovog telohranitelja Milana Veruovića je izvršeno u 12:25. Ispaljena su dva snajperska hitca sa prozora zgrade iz ulice Admirala Geprata sa kojeg se jasno mogao dobiti pregled dvorišta zgrade vlade. Ovaj atentat je doveo do vanrednog stanja u Srbiji i policijske akcije „Sablja” tokom koje je uhapšeno 11.665 osoba povezanih sa organizovanim kriminalom. Atentat je izvršio Zvezdan Jovanović, pripadnik Jedinice za specijalne operacije, sa prozora kancelarije 55 na drugom spratu zgrade Zavoda za fotogrametriju u Ulici admirala Geprata 14.

Zoran Đinđić se nesrećnim spletom okolnosti ili sudbinom našao na ključnom mestu na vlasti u državi Srbiji koja je prošla i prolazila kroz veoma teška turbulentna dešavanja godinama unazad, praktično u svim njenim segmentima postojanja. Iako se iskreno zalagao za najbolja moguća rešenja za izlazak iz brojnih kriza bio je izneveren od svih strana. Iskreno je verovao u zapadnu pomoć nakon svrgavanja Miloševićevog režima ali je pred kraj života shvatio da ga je taj Zapad izneverio. Niti je bilo finansijske pomoći s jedne strane a s druge isti taj Zapad je nastavio sa otimačinom Kosmeta iako se prethodno deklarativno zalagao za uravnotežena i pravična rešenja. Zbog te pomoći u oblacima sramno je dopustio izručenje bivšeg predsednika Slobodana Miloševića, krajnje ispolitizovanom i pod kontrolom istog tog Zapada, Haškom tribunalu i to baš na jedan od najznačajnijih praznika srpskog naroda Vidovdan. Tada se zamerio nacionalistima. Kada je uvideo da ga je Zapad prevario, neuspešno je pokušao zaustaviti proces otimačine Kosmeta u poslednjim danima života zamerivši se dojučerašnjim mentorima. Pokušao je obračunati se sa organizovanim kriminalom u čijim kandžama je praktično bila cela država i tada se zamerio kriminalcima koji su opet smatrali da ih je on izneverio tim aktivnostima, nakon obećanja 5.oktobra koje su mu dali zajedno sa jedinicom JSO da se neće svrstati uz režim Slobodana Miloševića protiv naroda. Zamerio se i ostalim pojedinim političkim strankama i liderima DOS-a jer nisu uspešno pratili njegove brze političke manevre izlaska iz krize dok su se s druge strane politikantski borili za svoje sebične lične interese što Zoran nije podnosio i tolerisao.

Zaverenici su atentat pripremali, takoreći, od dana kada je Zoran Đinđić postao premijer. Dugogodišnje diskvalifikacije o Đinđiću kao „stranom plaćeniku i izdajniku” preko noći su zamenjene novom, o Đinđiću kao mafijaškom saradniku, „šefu kriminalnih porodica”, „šverceru cigareta” i sl. Cilj ove političko-medijske kampanje bio je diskreditacija Đinđića u javnosti do te mere da bi njegovo fizičko uklanjanje zapravo bilo poželjno „u korist Srbije“. „Duvanska afera“, „Hapšenje i izručenje Slobodana Miloševića“, „Pokušaj provale u Vladin Biro za veze“, „Ubistvo Gavrilovića“, „Pobuna Crvenih beretki“, samo su neki od najznačajnijih afera koje su zaverenici kreirali sa ciljem da diskredituju i kriminalizuju Zorana Đinđića. Kako pokušaj njegovog političkog smenjivanja nije doneo očekivane rezultate, a Đinđić je politički postajao sve moćniji, neposredno pred preuzimanje Vojske SCG – u redovima zaverenika doneta je odluka da ga fizički uklone.

Od posledica atentata preminuo prvi demokratski izabrani premijer Republike Srbije Zoran Đinđić. (Rođen: Bosanski Šamac/FNR Jugoslavija/Republika Srpska/Bosna i Hercegovina 01.avgust 1952. - Umro: Beograd/Srbija i Crna Gora/Srbija 12.mart 2003.) Gimnaziju je završio u Beogradu. Diplomirao je filozofiju 1974. u Beogradu a 1979. doktorirao je na Univerzitetu u Konstancu u Nemačkoj, s tezom "Problemi utemeljenja kritičke teorije društva" kod Jirgena Habermasa. Hapšen je još kao student navodno zbog organizovanja "ilegalnih aktivnosti u studentskoj organizaciji". Pošto se Vili Brant, nemački kancelar, zauzeo za njega, umesto u zatvoru našao se u Nemačkoj. Radio je u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, u Beogradu, bio poslanik u tri saziva Narodne skupštine Srbije kao i tadašnje Savezne skupštine SRJ, i kao profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Jedan je od inicijatora 1989. (sa još 12 intelektualaca) obnove Demokratske stranke a na Skupštini Stranke 1990. jedan je od osnivača. Januara 1994. postaje predsednik Demokratske stranke. Izvesno vreme 1997. gradonačelnik je Beograda. Bio je arhitekta petooktobarskih promena u Srbiji 2000. Od 25. januara 2001. do tragične smrti u atentatu predsednik je vlade Srbije. Dobitnik je nagrade "Bambi", kao i nagrade fondacije "Polak", za doprinos razvoju demokratije. Bio je plodan autor, na polju filozofije, ali i političke publicistike. Prevodio je Diltaja, Kropotkina, Huserla... Neka od dela: "Subjektivnost i nasilje", "Jesen dijalektike", "Jugoslavija kao nedovršena država", "Srbija ni na Istoku ni na Zapadu" itd. Predsednik Vlade Srbije Zoran Đinđić je sahranjen, uz najviše državne počasti, 15. marta 2003, u Aleji zaslužnih građana na beogradskom Novom groblju. Opelo je služeno u Hramu Svetog Save, a trasa kojom se pogrebna povorka kretala od Hrama do Novog groblja bila je zasuta cvećem. Pored članova porodice, funkcionera i članova Demokratske stranke i najviših državnih funkcionera, sahrani su prisustvovali i mnogobrojni strani zvaničnici i predstavnici diplomatskog kora, političkih stranaka u Srbiji i Crnoj Gori, verskih zajednica, ličnosti iz kulturnog i javnog života, kao i mnogobrojni građani. Prema nekim procenama, sahrani Zorana Đinđića prisustvovalo je oko 500.000 ljudi.

1952-2003

13.mart 2003.

Umro srpski (jugoslovenski) kompozitor jevrejskog porekla Enriko Josif, član Srpske akademije nauka i umetnosti - tvorac legendarne krilatice „Srbi su nebeski narod“. (1924-2003 -78-) Njegov kompozitorski opus izuzetno je bogat i raznolik, uključujući Lirsku simfoniju za četiri flaute, harfu i gudački orkestar, "Snoviđenja" za flautu, harfu i klavir, "Tri psalma" za klavir, "Smrt Stefana Dečanskog". Osim komponovanja i pedagoškog rada, bavio se i muzičkom kritikom, esejistikom i publicistikom, takođe veoma uspešno. Bio je poznat kao srbofil, često ističući da su Srbi i Jevreji vekovni prijatelji. On je skovao čuvenu izreku da su Srbi nebeski narod. Josif je često isticao stih iz Staroga zavjeta (Tanah) da je Bog mislio da će preko Srba da se obrati Jevrejima.

15.mart 2003.

Širom planete održani protesti stotina hiljada ljudi u poslednjem pokušaju da spreče američki vojni napad na Irak.

17.mart 2003.

Vrhovni sud Španije doneo na predlog vlade odluku o trajnoj zabrani partije Batasuna, koja se smatra političkim krilom oružane baskijske terorističke grupe ETA. Ovu odluku ubrzo je potvrdio i Ustavni sud Španije.

18.mart 2003.

Predsednik Iraka Sadam Husein, odbacio američki ultimatum da ode u izbeglištvo ili da se suoči s ratom. U jednom od retkih pojavljivanja u javnosti Sadam je ovu svoju odluku saopštio Iračanima posredstvom televizije, obučen u vojnu uniformu.

20.mart 2003.

drugi zalivski rat

Počeo Drugi zalivski rat invazijom američkih i britanskih vojnih snaga na Irak, uprkos protivljenju Francuske, Rusije, Kine i Nemačke, dva sata po isteku ultimatuma koji je predsednik Džordž Buš postavio predsedniku Sadamu Huseinu da sa sinovima i saradnicima napusti zemlju.

21.mart 2003.

drugi zalivski rat

Prilikom pada helikoptera na iračkoj granici, poginulo osam britanskih i četiri američka vojnika, što su prve poznate žrtve među napadačima na Irak.

Umro srpski (jugoslovenski) novinar, karikaturista i slikar Ivo Kušanić, jedan od najzapaženijih jugoslovenskih karikaturista XX veka. (1924-2003 -78-) Karikature je počeo da objavljuje u "Ježu", gde je dobio prvo zaposlenje. Od 1962. do odlaska u penziju 1988. radio je u "Politici" i "Ilustrovanoj politici".

24.mart 2003.

Kompanija "Klonejd", koja je saopštila da je stvorila pet kloniranih ljudskih bića, pokazala prvi put fotografije navodno kloniranih beba.

25.mart 2003.

Srpska policija uhapsila Zvezdana Jovanovića, zamenika komandanta Jedinice za specijalne operacije, koji je u atentatu usmrtio Zorana Đinđića, predsednika Vlade Srbije, lidera Demokratske stranke i arhitektu petooktobarskih promena.

28.mart 2003.

Srpska policija saopštila da je na Fruškoj Gori otkrila posmrtne ostatke Ivana Stambolića, nekadašnjeg predsednika Predsedništva Socijalističke republike Srbije. Uoči saveznih izbora 2000. godine pominjalo se da bi Stambolić mogao da istupi kao protiv-kandidat Slobodanu Miloševiću za predsednika SRJ. Stambolić je 25. avgusta iste godine otet za vreme rekreacije na Košutnjaku, od strane pripadnika Jedinice za specijalne operacije MUP-a Srbije. Belim kombijem odvezen je na Frušku goru gde je već ranije bila iskopana rupa, nakon čega je sa dva metka u potiljak glave ubio pripadnik JSO-a iz pištolja.

29.mart 2003.

Umro ruski general azerbejdžanskog porekla Kerim Kerimov, jedan od tvoraca sovjetskog svemirskog programa. (1917-2003 -85-) Stručnjak za raketnu tehnologiju, Kerimov je razvijao rakete tokom Drugog svetskog rata, a kasnije je odigrao odlučujuću ulogu u ranom razvoju sovjetskog svemirskog programa. Imao je ključnu ulogu i u razvoju svemirskih letova s posadom, a nadgledao je i izgradnju orbitalne svemirske stanice "Mir". Na osnovu naloga sovjetskih vlasti, ime generala Kerimova držano je u najstrožoj tajnosti tokom najvećeg dela njegove karijere.

30.mart 2003.

U Njujorku barovi i restorani proglašeni nepušačkim zonama.

April 2003

01.april 2003.

drugi zalivski rat

Američki vojnici ubili kod iračkog grada Nadžaf sedmoro dece i žena u minibusu na koji su otvorili vatru pošto se nije zaustavio na kontrolnom punktu.

03.april 2003.

Državna zajednica Srbija i Crna Gora postala članica Saveta Evrope. U okviru ceremonije prijema, predsednik SCG Svetozar Marović predao je dokumenta o prihvatanju Statuta Saveta Evrope, a šef diplomatije Goran Svilanović potpisao je izjavu o prihvatanju Evropske konvencije o ljudskim pravima.

08.april 2003.

drugi zalivski rat

Granata ispaljena iz tenka američkih snaga na hotel pun stranih novinara u Bagdadu usmrtila je kamermana Rojtersa Tarasa Protajuka i španske "Tele 5" Hosea Kousa.

09.april 2003.

drugi zalivski rat

Američke snage ovladale centrom Bagdada - Srušen režim iračkog predsednika Sadama Huseina. Ovaj datum obeležava se kao Nacionalni praznik Iraka.

14.april 2003.

Amerikanci u Bagdadu uhapsili palestinskog teroristu Abu Abasa, optuženog da je organizovao otmicu putničkog broda "Akile Lauro" 1985. kada je ubijen jedan Amerikanac.

16.april 2003.

Lideri 10 evropskih zemalja, od kojih osam bivših komunističkih, potpisali su na samitu Evropske unije u Atini ugovore o pristupanju EU 1. maja 2004. Ugovore su potpisali lideri Estonije, Kipra, Letonije, Litvanije, Mađarske, Malte, Poljske, Slovačke, Slovenije i Češke.

18.april 2003.

Umro ruski filmski režiser moldavskog porekla Emil Lotjanu, autor klasičnih dela ruskog filma kao što su "Cigani lete u nebo", "Moja nežna, umiljata zver" i "Ana Pavlova", posvećen jednoj od najvećih ruskih balerina. Za film "Cigani lete u nebo" nagrađen je glavnom nagradom međunarodnog filmskog festivala u San Sebastijanu.

20.april 2003.

Dugo zabranjena Komunistička partija Iraka postala prva organizacija u toj zemlji koja je štampala novine posle pada režima Sadama Huseina. List "Narodna staza", koji se pojavio na osam strana, deljen je besplatno.

22.april 2003.

Ukinuto vanredno stanje u Srbiji, zavedeno 12. marta, posle ubistva srpskog premijera Zorana Đinđića.

23.april 2003.

Demarkaciona linija pod kontrolom UN koja od 1974. godine deli Kipar na južni grčki i severni turski deo otvorena za stanovništvo posle 30 godina. Za samo jednu sedmicu oko 150.000 ljudi boravilo je na teritoriji druge etničke zajednice.

24.april 2003.

U Bagdadu se predao Tarik Aziz, bivši zamenik predsednika vlade Iraka i 43. na američkoj listi najtraženijih 55 pripadnika oborenog režima Sadama Huseina.

27.april 2003.

Predsedničke izbore u Paragvaju dobio kandidat Kolorado partije Nikanor Duarte Frutos, produživši tako najdužu vladavinu u svetu jedne političke stranke.

28.april 2003.

Ruski svemirski brod "Sojuz", prva svemirska letilica s ljudskom posadom lansirana posle katastrofe američkog šatla "Kolumbija", pristao uspešno uz Međunarodnu svemirsku stanicu.

30.april 2003.

Libija prihvatila odgovornost za pad aviona američke kompanije "Pan ameriken" 1988. kod škotskog mesta Lokerbi, kad je poginulo 270 ljudi u letilici i na tlu.

Maj 2003

04.maj 2003.

U švajcarsku papinu ličnu gardu, primljen Švajcarac indijskog porekla Deni Bičman kao prvi njen pripadnik koji nije belac nakon pet vekova postojanja iste.

12.maj 2003.

Poginulo najmanje 59 ljudi u terorističkom napadu kamionom punim eksploziva dvojice čečenskih islamskih bombaša-samoubica, na zgradu sedišta lokalne vlasti i Federalne službe bezbednosti u mestu Znamenskoje na severu Čečenije.

Ubijeno 34 ljudi, uključujući najmanje sedam Amerikanaca u više koordiniranih samoubilačkih bombaških napada na stambene četvrti za strance u glavnom gradu Saudijske Arabije Rijadu, za koje je odgovornost preuzela islamistička teroristička organizacija Al Kaida.

16.maj 2003.

Usmrćeno 55 ljudi među kojima 12 bombaša samoubica koji su izazvali najmanje pet snažnih detonacija eksploziva u najvećem marokanskom gradu Kazablanki. Na meti islamskih terorista samoubica koji su u terorističkim napadima upotrebljavali automobile-bombe i pojaseve sa eksplozivom, bili su belgijski konzulat, hotel „Safir“ u starom delu grada, jevrejski kulturni centar i španski restoran i klub.

19.maj 2003.

Indonežanska vojska započela ofanzivna dejstva na baze separatističke pobunjeničke grupe Pokret za slobodni Aćeh. Napadi su označili prekid primirja koji su potpisale obe strane u decembru 2002. i predstavljaju najveću vojnu operaciju od aneksije Istočnog Timora 1975. godine.

21.maj 2003.

U zemljotresu koji je pogodio severni Alžir poginulo najmanje 2.273 ljudi.

22.maj 2003.

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio američki nacrt rezolucije kojom su posle 12 godina ukinute stroge sankcije protiv Iraka. Rezolucijom 1.483 data su široka ovlašćenja SAD i Velikoj Britaniji u upravljanju Irakom i iračkom naftnom industrijom.

23.maj 2003.

Svečano otvoreno renovirano zdanje Jugoslovenskog dramskog pozorišta predstavom "Rodoljupci" Jovana Sterije Popovića u režiji Dejana Mijača. "Novo ruho" pozorišta osnovanog 1947. i stradalog u požaru oktobra 1997. - arhitektonsko rešenje Zorana Radojičića, Dejana Miljkovića i Ivana Milenkovića višestruko je nagrađivano.

Jun 2003

05.jun 2003.

Nisu pronađeni dokazi da je Irak obnovio programe za proizvodnju oružja za masovno uništenje, saopštio šef tima Ujedinjenih nacija Hans Blik u svom poslednjem izveštaju Savetu bezbednosti UN pre nego što se povukao sa te funkcije.

08.jun 2003.

Poljaci se ogromnom većinom na referendumu izjasnili da se njihova zemlja priključi Evropskoj uniji.

11.jun 2003.

U samoubilačkom bombaškom napadu islamskog teroriste u autobusu u centru Jerusalima poginulo 17 ljudi.

12.jun 2003.

Umro američki filmski glumac Gregori Pek, najpoznatiji po ulozi liberalnog južnjačkog advokata u filmu "Ubiti pticu rugalicu", za koju je nagrađen Oskarom. (Rođen: San Dijego/Kalifornija/SAD 05.april 1916. - Umro: Los Anđeles/Kalifornija/SAD 12.jun 2003.) Pek je rođen kao Eldred Gregori Pek u La Hoji nedaleko od San Dijega (Kalifornija), kao sin Gregorija Perla Peka, hemičara i apotekara i Bernis Mej Aures, rođene u Misuriju. Uprkos tome što su bili striktni katolici, Pekovi roditelji su se razveli kad mu je bilo pet godina, a njega je odgojila baka. Nakon što je diplomirao engleski jezik na Berkliju, Pek je izbacio ime „Eldred” i pošao u Njujork kako bi studirao u glumačkoj školi Neighborhood Playhouse. Često je ostajao bez novca i spavao u Central parku. Debitovao je na Brodveju u komadu Emlina Vilijamsa, Jutarnja zvezda 1942. godine. Pekov prvi film, Dani slave, objavljen je 1944. godine. Iako su mnogi kritičari opisali Pekovu glumu kao drvenu, pet je puta bio nominovan za Oskara, od čega su četiri nominacije došle u prvih pet godina njegove filmske karijere: za Ključeve kraljevstva (1944), Proleće života (1946), Džentlmenski sporazum (1947) i Poletanje usred dana (1949). Godine 1967, vršio je dužnost predsednika Akademije filmskih umetnosti i nauka. Od 1967. do 1969. bio je predsedavajući Odbora upravitelja Američkog filmskog instituta, 1971. predsjedavaući Filmskog i televizijskog fonda, a 1966. predsedavajući Američkog udruženja obolelih od raka. U osamdesetima se preselio na televiziju, gde je nastupao u mini-serijama. Pek se penzionisao 1991. godine. Bio je protivnik Vijetnamskog rata, dok je podržavao svog sina učesnika istog. Umro je u snu od kardiorespiratornog aresta i upale pluća u 88 godina u Los Anđelesu. Njegova žena, kojoj je bilo 48, bila je uz njega. Ostali filmovi: "Dvoboj na suncu", "Slučaj Paradin", "Snegovi Kilimandžara", "Praznik u Rimu", "Mobi Dik", "Topovi sa Navarona", "Arabeska", "Mesec šunjalica", "Momci iz Brazila" itd.

1916-2003

13.jun 2003.

Usvojen nacrt Ustava Evropske unije.

15.jun 2003.

Na 26-tom Evropskom prvenstvu u vaterpolu koje se održalo u Sloveniji, reprezentacija Srbije i Crne Gore osvojila zlatnu medalju pobedom nad reprezentacijom Hrvtaske u finalnom meču rezultatom 9:8.

20.jun 2003.

Na samitu Evropske unije u Solunu predstavljen nacrt Ustava Evropske unije, čije je detalje obrazložio Valeri Žiskar d`Esten, predsednik Evropske Konvencije za izradu Evropskog ustava.

21.jun 2003.

U podeljenom gradu Hebronu ubijen islamski terorista Abdulah Kavasme, jedan od lidera palestinskog pokreta Hamas, odgovoran za smrt više od 40 Izraelaca.

22.jun 2003.

Poglavar Rimokatoličke crkve Jovan Pavle Drugi posetio Republiku Srpsku u okviru svoje druge posete Bosni i Hercegovini.

24.jun 2003.

Prva poseta jednog ruskog lidera Ujedinjenom Kraljevstvu od 1874.godine. Predsednik Rusije Vladimir Putin obavio četvorodnevnu posetu Velikoj Britaniji, gde je bio zvanični gost Bakingemske palate. Putin je prvi ruski lider koji je posetio Kraljevstvo posle 1874.godine, kada je na ruskom tronu bio car Aleksandar II. Britanski dvor je držao zamrznute odnose sa Moskvom u znak protesta što su boljševici ubili 1918.godine ruskog cara Nikolaja II.

28.jun 2003.

Meksiko izručio Španiji bivšeg argentinskog pomorskog oficira Rikarda Miguela Kavalja optuženog za genocid i terorizam tokom „prljavog rata“ koji je vođen protiv oponenata za vreme vladavine vojne hunte u Argentini u periodu između 1976-1983. godine. U tom ratu je ubijeno ili je nestalo između 10 000 i 30 000 ljudi.

29.jun 2003.

Osnovan Savez srpskih horova (građanskih i crkvenih) u zemlji i rasejanju.

Umrla američka filmska glumica, dobitnica Oskara Ketrin Hepbern koja se isticala ulogama psihološki složenih ženskih likova. (Rođena: Hartford/Konektikat/SAD 12.maj 1907. - Umro: Old Sajbruk/Konektikat/SAD 29.jun 2003.) Glumila je u stotinak filmova, a rekordna četiri Oskara za najbolju žensku ulogu dobila je za ostvarenja u filmovima "Ladolež", "Pogodi ko dolazi na večeru", "Zima jednog lava" i "Letnjikovac na Zlatnom jezeru". Ketrin je filmska, pozorišna i televizijska glumica, proglašena za najbolju glumicu 20. veka. Nakon četiri uspešne godine na Brodveju, mlada Ketrin Hepbern odlazi u Holivud, gde snima filmove Male žene i Ladolež, osvaja filmske kritičare, ali i Oskara za najbolju glavnu glumicu. Slede godine propalih filmova i bačenog novca, kada krajem četrdesetih, postaje jedno od najprofitabilnijih lica američke filmske industrije i snima kultni film Filadelfijska priča. Pedesetih od Beti Dejvis preuzima titulu najveće filmske zvezde na svetu, zahvaljujući filmovima Afrička kraljica i Iznenada, prošlog leta, a početkom šezdesetih igra u bioskopskom hitu Dugo putovanje u noć. I nakon vrhunca u karijeri, Ketrin nastavlja da snima velike filmove i održava reputaciju najveće glumice veka. Među njene pozne uspehe spadaju prvenstveno filmovi Pogodi ko dolazi na večeru, Zima jednog lava i Na Zlatnom jezeru. Sedamdesetih polako prestaje sa snimanjem filmova, i okreće se pozorištu i televiziji, te briljira u romantičnom TV–filmu Ljubav kad joj vreme nije sa Lorensom Olivijeom. Dobila je četiri Oskara, što je stavlja na prvo mesto po broju osvojenih nagrada u kategoriji glumica. Sa dvanaest nominacija za nagradu Akademije, nalazi se na drugom mestu na listi najnominovanijih glumica svih vremena – iza Meril Strip. Ketrin Hepbern je na platnu uvek bila sofisticirana, prijatna, neposredna i duhovita. Neretko noseći pantalone, gradeći nekonvencionalne, čvrste ženske likove, snažne volje i velikog samopouzdanja, Hepbernova je lagano ali konstantno razvijala svest o modernoj i slobodnoj ženi 20. veka. Ostavila je pečat u istoriji filma zahvaljujući ulogama romantičnih, šarmantnih, ljupkih, ali obrazovanih i nezavisnih žena.

1907-2003

30.jun 2003.

Pripadnik Vojske Republike Srpske Željko Meakić predao se vlastima RS da bi potom bio izručen Haškom tribunalu za ratne zločine. Meakić je optužen za ratne zločine počinjene u logoru Omarska kod Prijedora za vreme rata u B i H.

Jul 2003

01.jul 2003.

SAD ukinule vojnu pomoć za oko 50 zemalja jer nisu do određenog roka sa Vašingtonom potpisale bilateralni sporazum o neizručivanju američkih državljana Međunarodnom krivičnom sudu u Hagu. Među tim državama bila je i državna zajednica Srbija i Crna Gora.

04.jul 2003.

U napadu dvojice islamskih terorista-samoubica na vernike u vreme molitve u jednoj šiitskoj džamiji u Keti na jugoistoku Pakistana ubijeno 47 ljudi.

05.jul 2003.

Dve Čečenke, islamski teroristi - samoubice, aktivirale su eksploziv ispred ulaza u moskovski aerodrom "Tušino", gde je održavan veliki rok koncert - poginulo je 18 ljudi.

08.jul 2003.

Sudanski "Boing 737" sa 104 putnika i 11 članova posade srušio se odmah po poletanju iz Port Sudana ka Kartumu, što je preživeo samo jedan dvogodišnji dečak.

09.jul 2003.

Srbija i Crna Gora primljene u punopravno članstvo Grupe država za borbu protiv korupcije (Group of States against Corruption - GRECO).

10.jul 2003.

Umro srpski (jugoslovenski) biolog, fiziolog, profesor Univerziteta u Beogradu i redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti Radoslav Anđus. (1926-2003 -76-) Bio je autoritet u oblasti fiziologije u međunarodnim okvirima. Bavio se istraživačkim radom u Parizu, Londonu , Filadelfiji. Uz Ivana Đaju smatra se jednim od utemeljivača moderne fiziologije u Srbiji, budući da je njegov naučni rad obeležio razvoj fiziološke nauke u Srbiji u drugoj polovini 20. veka. Među najznačajnijim otkrićima prof Radoslava Anđusa smatraju se oni dobijeni proučavanjem duboke i ekstremne hipotermije. Profesor Anđus je takođe značajno doprineo oblastima metabolizma mozga, endokrinologije, elektroretinografije, kao i biofizičkom modeliranju i teorijskoj biologiji. bjavio je oko 200 naučnih radovima u međunarodnim i domaćim časopisima koji su citirani više od 800 puta.

11.jul 2003.

Na osmu godišnjicu masakra u Srebrenici u Potočarima kod tog grada sahranjeni su posmrtni ostaci identifikovane 282 osobe muslimanske nacionalnosti, ubijenih leta 1995. Tom činu prisustvovalo je oko 20 000 ljudi.

Indija i Pakistan obnovili autobuski saobraćaj između Nju Delhija i Lahorea, što je obnovilo nade u okončanje decenija neprijateljstva dveju susednih zemalja, koje razdvaja religioznost i pored velike etničke bliskosti.

12.jul 2003.

Otvoren Muzej šljivovice u Ribnici kod Mionice.

17.jul 2003.

Okončan petogodišnji građanski rat u Demokratskoj Republici Kongo polaganjem zakletve četiri potpredsednika prelazne vlade od kojih su dvojica pripadala ustanicima. Potpredsednici su zakletvu položili u glavnom gradu Demokratske Republike Kongo Kinšasi. Petogodišnji građanski rat u kojem je stradalo čak tri miliona ljudi je okončan ulaskom u vladu kao potpredsednika dvojice vođa dotadašnjih ustaničkih pokreta.

18.jul 2003.

Britanska policija pronašla leš dr Dejvida Kelija, jednog od ključnih svedoka manipulacija o navodnom oružju za masovno uništenje u Iraku. Prema zvaničnom saopštenju Keli je izvršio samoubistvo.

22.jul 2003.

Američke trupe u napadu na vilu u Mosulu na severu Iraka ubile Udaja i Kusaja, sinove bivšeg iračkog predsednika Sadama Huseina. Kusaj je bio šef iračkih specijalnih snaga bezbednosti i tajne policije, očevog ličnog obezbeđenja i Republikanske garde a Udaj komandant paramilitarnih elitnih jedinica Fedajina.

25.jul 2003.

Umro engleski filmski režiser jevrejskog porekla Džon Ričard Šlezinger, blizak idejama „slobodnog filma“. (1926-2003 -77-) Poznati filmski režiser Džon Šlezinger, autor ostvarenja poput "Ponoćnog kauboja" i dobitnika tri Oskara, umro je u Los Anđelesu u sedamdeset sedmoj godini života. Šlezinger je rođen u Britaniji i tokom više od tri decenije bio je jedan od vodećih holivudskih režisera. Njegovi filmovi, među kojima su "Darling", "Daleko od razuzdane gomile", "Nedelja, krvava nedelja", "Maratonac" i "Bili lažov", bavili su se mnogim aspektima ljudskog življenja. Ipak, najveću pažnju posvećivao je sudbini usamljenih gubitnika u savremenom društvu. Šlezinger je krajem 2001. godine doživeo težak moždani udar, nakon kojeg se nikad nije potpuno oporavio.

29.jul 2003.

Donji dom belgijske skupštine ovlastio belgijske sudove da sude svim optuženima za ratne zločine, bez obzira gde su počinjeni i bez obzira na nacionalnost, uključujući građane SAD, što je izazvalo žestoku reakciju zvaničnog Vašingtona.

30.jul 2003.

Poslednja "buba" sišla sa proizvodne trake u Meksiku - "folksvagen" broj 21.529.464, koliko ih je za 68 godina proizvedeno u Nemačkoj i drugim zemljama, čime je okončana istorija najduže proizvođenog automobila. Proizvodnja "foksvagena" bila je ideja nemačkog nacističkog lidera Adolfa Hitlera, s ciljem da se proizvede automobil dostupan svakom Nemcu. Izgled karoserije popularne "bube" delo je Ferdinanda Poršea.

Avgust 2003

04.avgust 2003.

Sudanski "Boing 737" sa 104 putnika i 11 članova posade srušio se odmah po poletanju iz Port Sudana ka Kartumu, što je preživeo samo jedan dvogodišnji dečak.

05.avgust 2003.

U eksploziji automobila-bombe koju je ispred hotela "Meriot" u Džakarti, glavnom gradu Indonezije, aktivirao islamski terorista samoubica ubijeno 14 i ranjeno oko 150 ljudi.

06.avgust 2003.

Sud na Madagaskaru osudio bivšeg predsednika te afričke ostrvske zemlje Didijea Raciraku na 10 godina prinudnog rada zbog pronevere javnih fondova u vrednosti 49 miliona malgaških franaka (8,24 miliona dolara).

07.avgust 2003.

U eksploziji bombe ispred jordanske ambasade u Bagdadu poginulo najmanje 11 ljudi.

Indonežanski sud izrekao smrtnu kaznu islamskom teroristi Amroziju, umešanom u bombaški napad na ostrvu Bali godinu dana ranije u kojem je ubijeno 202 ljudi, mahom stranih turista.

08.avgust 2003.

Srpska nacionalna kompanija JAT – Jugoslovenski Aerotransport, promenila naziv u „Jat Airways“. Prva srpska nacionalna aviokompanija „Aeroput“ čije tradicije nastavlja današnji „Jat Airways“ osnovana je 1927. kao nacionalna aviokompanija Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

10.avgust 2003.

Venčao se prvi "svemirski par" – obavljeno prvo „svemirsko“ venčanje. „Svemirski par“ postali su komandant međunarodne svemirske stanice Jurij Malenčenko, koji je u tom trenutku bio u kosmosu, i njegova "zemaljska verenica" Jekaterina Dmitrijev, koja je sudbonosno "da" izgovorila na Zemlji.

11.avgust 2003.

Preuzimanjem komande nad 5 000 vojnika „Međunarodnih snaga za pomoć i bezbednost“ u Avganistanu, NATO započeo svoju prvu vojnu misiju van Evrope u svojoj istoriji.

13.avgust 2003.

Šiptarski teroristi pucali na srpsku decu kod Goraždevca, ubili dva dečaka i ranili još šestoro dece. Teroristi iz pravca obližnjeg albanskog sela otvorili su rafalnu paljbu iz automatskog oružja na srpsku decu iz metohijskog sela Goraždevac kod Peći koja su se kupala u Bistrici i ubili dvojicu dečaka, a šestoro dece ranili. Predstavnici policije UNMIK-a saopštili su da će "prevrnuti svaki kamen" da bi otkrili ubice, ali - kao i posle brojnih drugih zločina nad Srbima na Kosovu i Metohiji - "istraga" nije makla dalje od početka.

Libija pristala da isplati 2,7 milijardi dolara porodicama 270 ljudi poginulih u eksploziji bombe u avionu kompanije "Pan Ameriken" iznad Lokerbija u Škotskoj 1988.

16.avgust 2003.

U Saudijskoj Arabiji u egzilu umro bivši ugandski diktator Idi Amin Dada, jedan od najbrutalnijih vlastodržaca u istoriji. (Rođen: Kampala/Protektorat Uganda - Britanski/Uganda 30.maj 1928. - Umro: Džeda/Saudijska Arabija 16.avgust 2003.) Tokom njegove osmogodišnje diktature (1971-1979) masakrirano je oko 400 000 civila uglavnom pripadnika manjinskih etničkih zajednica. Period njegove vladavine je karakterisalo kršenje ljudskih prava, politička represija, etničko čišćenje, ubistva političkih neistomišljenika i proterivanje azijata iz Ugande. Optuživan je i za kanibalizam. Vlast je prigrabio kao načelnik Generalštaba vojske Ugande 1971. vojnim pučem kada je zbacio predsednika Miltona Obotea, u trenutku kada se ovaj nalazio u inostranstvu. Aminova strahovlada okončana je u aprilu 1979. iznenađujuće efikasnom vojnom intervencijom Tanzanije. Aminov pokušaj aneksije regiona Kagere, tanzanijske provincije tokom 1978, je doveo do Ugandsko-tanzanijskog rata i pada Aminovog režima 1979. godine. Amin je prebegao prvo u Libiju, a zatim je prešao u Saudijsku Arabiju 1981. godine, gde je i umro.

1928-2003

Libija u Savetu Bezbednosti UN zvanično priznala odgovornost za teroristički napad iznad škotskog mesta Lokerbi 1998.godine kada je usled eksplozije podmetnute bombe u putničkom avionu poginulo 270 ljudi. To priznanje je bilo uslov da se Libiji ukinu sankcije koje je SB uveo nakon ovog terorističkog akta.

18.avgust 2003.

Umrla srpska (jugoslovenska) glumica Tatjana Lukjanova, koja je ostavila neizbrisiv trag u istoriji srpskog pozorišta. (Rođena: Beograd/Kraljevina SHS/Srbija 06.novembar 1923. - Umrla: Beograd/SCG/Srbija 18.avgust 2003.) Prvu ulogu odigrala je u Beogradskom dramskom pozorištu, u predstavi Mladost otaca 1948. godine. Skoro ceo radni vek bila je odana Beogradskom dramskom pozorištu u kojem je ostvarila zapažene uloge u predstavama: Mačka na usijanom limenom krovu, Bećarac, Izbiračica, Hamlet. Najznačajniju ulogu u pozorišnoj karijeri, ostvarila je u predstavi Harold i Mod. Bila je glumica baletskog hoda i dečjeg glasa i omiljena glumica reditelja svih generacija. Tokom života odigrala je brojne uloge u televizijskim filmovima i serijama. Mlađa publika je pamti po ulozi miša u TV seriji Laku noć deco a starija po ulozi komšinice Marte u filmu Miše Vukobratovića Nije lako sa muškarcima. Beogradsko dramsko pozorište je nakon smrti Tatjane Lukjanove, ustanovilo i nagradu „Gran pri Tatjana Lukjanova“, koja se uručuje na dan BDP-a. Bila je udata za Jovana Hristića, slavnog dramskog pisca i pozorišnog kritičara, a zanimljivo je da on nikada nije pisao uloge za Tatjanu u svojim komadima.

1923-2003

19.avgust 2003.

U najgorem napadu u istoriji Ujedinjenih nacija, islamski teroristi kamionom natovarenim eksplozivom razorili središte UN u Bagdadu, usmrtivši 22 ljudi, uključujući specijalnog predstavnika UN u Iraku Serža Vijeiru de Mela.

20.avgust 2003.

Libija počela sa isplatom 2,7 milijardi dolara odštete porodicama 270 žrtava „Pan Amerikenovog“ aviona 1988. iznad Lokerbija u Škotskoj. Libijska vlada je bila optužena da je odgovorna za eksploziju koja je uništila avion i ubila putnike. Zvanični Tripoli je priznao odgovornost za ovaj teroristički akt pred Savetom bezbednosti UN i obavezao se na isplatu odštete porodicama poginulih. To priznanje je bilo uslov da se Libiji ukinu sankcije koje joj je SB UN uveo nakon pomenutog događaja.

22.avgust 2003.

Umro Džon Lensdejl bivši šef bezbednosne i obaveštajne službe Projekta Menhetn, koji je prvi napravio atomsku bombu, tokom Drugog svetskog rata u Los Alamosu u SAD-u. (1912-2003 -91-)

23.avgust 2003.

Ražalovani bostonski sveštenik Džon Gogan centralna figura u seks skandalu koji je potresao katoličku crkvu, prebijen na smrt u zatvoru, u kojem je od 2002, kada je osuđen zbog seksualnog zlostavljanja maloletnika.

25.avgust 2003.

Ubijeno najmanje 52 ljudi u terorističkim napadima automobilima-bombama u Bombaju, finansijskoj prestonici Indije.

26.avgust 2003.

Izborna komisija u Ruandi saopštila da je Pol Kagame pobedio na predsedničkim izborima u Ruandi, prvim u toj afričkoj zemlji posle građanskog rata 1994. u kojem su žtve mahom bili pripadnici manjinskog plemena Tutsi. Opozicija je odbila da prizna zvanični rezultat.

27.avgust 2003.

Mars prošao pored Zemlje na udaljenosti od 55,76 miliona kilometara, najbliže od Kamenog doba.

29.avgust 2003.

U eksploziji automobila-bombe ispred džamije u iračkom gradu Nadžaf poginule 83 osobe, uključujući i vođu šiitskih muslimana u Iraku ajatolu Muhameda Bakera el Hakima.

Počela skajp komunikacija na internetu.

30.avgust 2003.

Umro američki glumac Čarls Bronson (Čarls Denis Bučinski), rudar pre nego što je započeo karijeru filmskog glumca tokom koje je igrao u više od 60 filmova, mahom igrajući avanturiste i ljude jakog karaktera, spremne da podnesu sve u borbi za principe u koje veruju. (Rođen: Erenfeld/Pensilvanija/SAD 03.novembar 1921. - Umro: Braunsvil/Vermont/SAD 30.avgust 2003.) Bio je jedanaesto od ukupno petnaestoro dece litvanskih emigranata. Rođen je u ekstremnom siromaštvu u Erenfeldu, rudarskom gradu u planinama Alegeni u Pensilvaniji. Bronsonov otac, rudar, umro je kada je Bronson bio mlad. Sam Bronson je takođe radio u rudnicima sve dok se 1943. nije pridružio Vazduhoplovnim snagama Sjedinjenih Država da bi se borio u Drugom svetskom ratu. Posle službe, pridružio se pozorišnoj trupi i studirao glumu. Po završetku Drugog svetskog rata, mladi Čarls nalazi posao u jednoj pozorišnoj kompaniji kao scenograf. Igra sudbine ga je postavila na binu umesto iza nje. Pedesetih godina Čarls postaje glumac i svom imenu dodaje prezime Bronson. Prvi film koji je snimio bio je vestern pod nazivom "Drum bit" iz 1954. Uskoro će odigrati jednu od najznačajnijih uloga svoje karijere - neustrašivog Bernarda O'Rajlija u filmu "Sedmorica veličanstvenih" iz 1960. Na televiziji, Bronson je bio nominovan za nagradu Emi za sporednu ulogu u epizodi Dženeral elektrik pozorišta, a nastupao je i u mnogim velikim televizijskim emisijama. Na kraju, glumac Alen Delon (koji je bio obožavatelj Bronsona) ga je angažovao da zajedno sa njim igra u francuskom filmu Zbogom, prijatelju (1968). Te godine je igrao jednu od glavnih uloga u italijanskom špageti vesternu, Bilo jednom na Divljem Zapadu (1968). Filmovi: "Sedmorica veličanstvenih", "Dvanaest žigosanih", "Veliko bekstvo", "Jahač na kiši", "Porodica" "Čatova zemlja", "Divlji konji", "Teška vremena", "Beli bizon", "Telefon", "Ljubav i meci", "Bilo jednom na Divljem zapadu".

1921-2003

31.avgust 2003.

Vlada Kenije ukinula zabranu rada „Mau mau“ pokretu koji je pedesetih godina XX veka inicirao proteste protiv britanskih kolonista.

Septembar 2003

01.septembar 2003.

Holandija postala prva zemlja u kojoj je dozvoljeno medicinsko korišćenje marihuane radi ublažavanja patnji obolelih, posebno kod najtežih bolesti poput side i raka.

08.septembar 2003.

Umrla nemačka rediteljka i fotograf Leni Rifenštal, poslednja značajna figura nacističke ere, omiljeni režiser Adolfa Hitlera, zvanični seneasta Trećeg Rajha. (Rođena: Berlin/Nemačko carstvo/Nemačka 22.avgust 1902. - Umrla: Peking, Bavarska/Nemačka 08.septembar 2003.) Kao propagandista nacističkog režima, snimila je filmove „Trijumf volje“ 1934. o kongresu Nacionalsocijalističke partije u Nirnbergu, a 1936. o Olimpijskim igrama održanim u Minhenu. Posle rata, posvetila se fotografiji i podvodnom filmu u čemu je takođe ostvarila zavidne rezultate. Ostavila je obimne memoare. Nemačka filmska glumica, igračica, režiser i fotoreporter, Leni je studirala slikarstvo i balet, a dvadesetih godina prošlog veka pojavila se u nekoliko "planinskih" filmova. Reč je o žanru, koji su izmislili Nemci uoči dolaska nacista na vlast. Godine 1932, režirala je film prepun vizuelne lepote i misticizma “Plavo svetlo“. To delo je bilo razlog velike Hitlerove želje da upozna autorku filma. Poznanstvo sa Hitlerom za Leni Rifenštal bilo je ključ njenog uspeha, ali i zla kob. Tri godine kasnije, po Hitlerovoj porudžbini, snimila je kontroverzni dokumentarni film “Trijumf volje“, u kome je prikazala nacistički kongres sa Paradom u Nirnbergu. To ostvarenje se smatra ključnim filmom nacističke filmske propagande. Tehnički savršeno izveden, uz upotrebu 30 kamera, što je bilo nezamislivo za doba u kome je nastao, film “Trijumf volje“ decenijama je izazivao polemike među filmskim kritičarima i teoretičarima oko odnosa propagandnih ciljeva i njegovog fascinantnog vizuelnog jezika. Na Svetskoj izložbi u Parizu, Leni je za taj film dobila "Zlatnu medalju", a sledeći veliki dokumentarac “Olimpija“, posvećen Olimpijadi u Berlinu 1936, nagrađen je "Musolinijevim peharom" - nagradom Venecijanskog festivala, 1938. Svoj bogati lični i profesionalni život, Leni fon Rifenštal je opisala u memoarima pod nazivom „Oticanje vremena“. Povodom obeležavanja stogodišnjice njenog rođenja prikazan je dokumentarni film „Podvodne impresije“, koji je Leni snimila tokom svojih ronilačkih izleta u egzotičnim morima.

1902-2003

101

09.septembar 2003.

Bostonska arhiepiskopija rimokatoličke crkve pristala da plati 85 miliona dolara stotinama ljudi koji su podneli tužbu zbog skandaloznih seksualnih prestupa rimokatoličkih sveštenika u tom delu SAD.

Umro američki nuklearni fizičar mađarsko-jevrejskog porekla Edvard Teler, nazvan "ocem hidrogenske bombe", jedan od najistaknutijih fizičara XX veka. (Rođen: Budimpešta/Austro-Ugarska/Mađarska 15.januar 1908. - Umro: Stanford/Kalifornija/SAD 09.septembar 2003.) Rođen je u jevrejskoj porodici. Njegovi roditelji su bili Ilona, pijanistkinja, i Maks Teler, advokat. Školovao se u luteranskoj gimnaziji Fasori, zatim u gimnaziji Minta (Model) u Budimpešti. Mada jevrejskog porekla, kasnije u životu Teler je postao agnostički Jevrej. Doktorirao je 1930. u Lajpcigu, gde je s Vernerom Hajzenbergom uspostavio temelje nuklearne fizike. Zaintrigiran hidrogenskom fuzijom, u radu na tom oružju učestvovao je do 1952. kada je u Pacifiku testirana prva "H-bomba". Kao Jevrejin emigrirao je u SAD 1930. godine, i bio je jedan od prvih članova projekta Menhetn koji je pokrenut sa ciljem razvijanja atomske bombe. U ovom periodu se snažno zalagao za razvoj oružja baziranih na fuzijskoj reakciji. Nakon priznanja o kontroverznoj ulozi u svjedočenju protiv kolege Roberta Openhajmera doživio je osudu javnosti, ali je i dalje imao podršku vlade SAD i vojnog vrha. Bio je koosnivač Nacionalne laboratorije Lorens Livermor, i bio je direktor te institucije, kao i zamenik direktora mnoge godine. U kasnijim godinama postao je poznat po svom zalaganju za kontroverzna tehnološka rješenja i za civilne i vojne svrhe, a naročito je poznat njegov predlog da se upotrebi termonuklearna eksplozija da bi se iskopalo arheološko pristanište na Aljasci. Bio je i zagovarač Reganove odbrambene strategije, iako su ga kasnije optuživali za nerealne najave mogućnosti budućih oružja.

1908-2003

10.septembar 2003.

Šefa švedske diplomatije Anu Lind nožem u robnoj kući u Stokholmu smrtno ranio jedan prolaznik srpskog porekla. Lind je od zadobijenih rana sledećeg dana preminula. istrazi švedske policije je utvrđeno da ju je ubio psihički oboleo mladić Mijailo Mijailović (32). Posle njegovog hapšenja, u srpskoj i švedskoj javnosti pominjano je kako je mladić imao teško detinjstvo pored oca koji je maltretirao majku, sestru i njega.

12.septembar 2003.

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija ukinuo sankcije protiv Libije pošto su vlasti u Tripoliju preuzele odgovornost za eksploziju podmetnute bombe u avion "Pan Amerikena" iznad škotskog mesta Lokerbi 1988. Libija je pristala da plati ukupno 2,7 milijarde dolara odštete porodicama 270 žrtava.

Umro američki pevač, tekstopisac, gitarista, glumac i kompozitor Džoni Keš koji se širom sveta smatra jednim od najuticajnijih muzičara 20. veka. (Rođen: Kingslend/Arkanzas/SAD 26.februar 1932. - Umro: Nešvil/Tenesi/SAD 12.septembar 2003.) Iako prvenstveno zapamćen kao ikona kantri muzike, njegove pesme sadrže elemente rokenrola, rokabilija, bluza, folka i gospela. Upravo ova muzička svestranost je donela Kešu retku čast da bude primljen u tri različite kuće slavnih (Kantri, Rokenrol i Gospel muzike). Keš je bio škotskog porekla, ali to je saznao tek kad se počeo baviti proučavanjem svog porodično stabla. U mladosti je verovao kako je uglavnom irskih i indijanskih korena (bilo mu je rečeno kako je jedna četvrtina Čeroki). Čak i kad je saznao da nema indijanske krvi, Keš je očuvao osećaj saosećajnosti za američke domoroce. Keš je bio jedno od sedmero dece. Sa pet godina radio je na poljima pamuka, pevajući uz rad sa porodicom. Kešovim ranim uspomenama dominirali su gospel muzika i radio. Uz pomoć svoje majke i prijatelja iz detinjstva, Džoni je kao dete naučio da svira gitaru i piše pesme. U srednjoj školi je pevao na lokalnoj radijskoj grupi; nekoliko decenija kasnije objavio je album tradicionalnih gospel pesama, nazvan My Mother's Hymn Book. Bio je i pod uticajem tradicionalne irske muzike. U svojim pesmama je opevao različite teme, najčešće peva o patnji, moralnim dilemama i iskupljenju, naročito u kasnijoj fazi karijere. Keš je ostao upamćen po svom dubokom bas-bariton glasu, prepoznatljivom zvuku svog pratećeg benda "Trojka iz Tenesija", po besplatnim koncertima u zatvorima, imidžu zbog kog je zaradio nadimak "Čovek u crnom" (Man in Black).

1932-2003

14.septembar 2003.

Vojska pučem preuzela vlast u zapadnoafričkoj državi Gvineja Bisao.

Gradjani Švedske se na referendumu ubedljivom većinom izjasnili protiv priključenja svoje zemlje Evropskoj monetarnoj uniji, odnosno uvođenju evra kao zvanične valute umesto švedske krune. Uvođenje evra su takođe odbili Britanci i Danci.

18.septembar 2003.

Srbija i Crna Gora potpisivanjem "Bolonjske deklaracije" postala 37. zemlja članica evropske univerzitetske zajednice.

19.septembar 2003.

Postignut dogovor o formiranju zajedničkog ekonomskog prostora četiri bivše sovjetske republike. Predsednici Rusije, Belorusije, Ukrajine i Kazahstana na Jalti potpisali dogovor o formiranju zajedničkog ekonomskog prostora.

26.septembar 2003.

Umro britanski pevač i tekstopisac Robert Alen Palmer. (Rođen: Batli/Engleska/Ujedinjeno Kraljevstvo 19.januar 1949. - Umro: Pariz/Francuska 26.septembar 2003.) Palmer je rođen u Batliju, Zapadni Jorkšir. Kada je imao samo nekoliko meseci, on i njegova porodica preselili su se na Maltu, gde je njegov otac radio u britanskoj pomorskoj obaveštajnoj službi. Kao dete na njega su uticali bluz, soul i džez muzika koja se puštala na American Forces radiju i muzički ukusi njegovih roditelja. Njegova porodica se vratila u Veliku Britaniju kada je imao 12 godina. Bio je poznat po svom moćnom glasu, svojoj eleganciji u stilu i svojim stilskim istraživanjima, kombinujući soul, fank, džez, rok, pop, rege i bluz. Njegova pesma iz 1986. „Addicted to Love” i prateći video su „otelovljenje glamura i ekscesa 1980-ih”. Pošto je počeo da se bavi muzičkom industrijom 1960-ih, uključujući čaroliju sa Vinegar Džoom, Palmer je postigao uspeh 1980-ih, kako u svojoj solo karijeri tako i sa Pover Station, postigavši top 10 hitova u Ujedinjenom Kraljevstvu i Sjedinjenim Državama. Tri njegova hit singla, uključujući "Addicted to Love", sadrže muzičke spotove koje je režirao britanski modni fotograf Terens Donovan. Palmer je tokom svoje karijere dobio brojne nagrade, uključujući dve Gremi nagrade za najbolje muško vokalno izvođenje i MTV video muzičku nagradu. Takođe je bio nominovan za Brit nagradu za britanskog muškog solo umetnika 1987. i 1989. godine. Preminuo je od srčanog udara u 55. godini.

1949-2003

28.septembar 2003.

Umro američki filmski režiser grčkog porekla Elija Kazandžoglus, poznatiji kao Elija Kazan, istaknuti predstavnik realističnog, društveno angažovanog filma. (1909-2003 -94-) Obrađivao je socijalne teme i kritički tretirao antisemitizam i rasne predrasude. Nagrađivan je na festivalu u Veneciji i više puta Oskarom. Neki od filmova: „Jedno drvo raste u Bruklinu“, „Pinki“, „Bumerang“,“Džentlmenski sporazum“, „Istočno od raja“, „Bebi Dol“, „Divlja reka“ itd.

30.septembar 2003.

Umrla Zagorka Ilić, prva žena diplomata u bivšoj SFRJ, šef jugoslovenske delegacije u Komisiji OUN za ljudska prava.

Oktobar 2003

04.oktobar 2003.

Islamski terorista-samoubica usmrtio 23 ljudi u jednom restoranu u gradu Haifa na severu Izraela.

05.oktobar 2003.

Favorit Moskve Ahmed Kadirov, bivši muslimanski sveštenik, dobio predsedničke izbore u Čečeniji. Kadirova su islamski teroristi ubili u maju 2004.

07.oktobar 2003.

Američki filmski glumac austrijskog porekla Arnold Švarceneger izabran za guvernera Kalifornije, najmnogoljudnije države SAD.

09.oktobar 2003.

Najmanje 100 ljudi se udavilo u nigerijskom feribotu „Kunto-Borong“ koji je potonuo pošto je prethodno udario u stub jednog mosta.

10.oktobar 2003.

Nobelovu nagradu za mir dobila iranski advokat i borac za ljudska prava Širin Ebadi. Njoj je Nobelov komitet dao prednost u odnosu na papu Jovana Pavla II.

13.oktobar 2003.

Filipinske bezbednosne snage ubile Fatura Rahmana el Gozija „ključnu figuru“ islamističke terorističke organizacije „Džema islamija“ .

14.oktobar 2003.

U Beču započeo dijalog Beograda i Prištine – prvi direktan kontakt vlasti SRJ i Albanaca sa Kosova od NATO agresije na SRJ 1999.godine i uspostavljanja uprave UN nad tom južnom srpskom pojrajinom.

Umro Moktar Uld Dada prvi predsednik Mauritanije od 1960. godine kada je ta zemlja dobila nezavisnost od Francuske.

15.oktobar 2003.

Kina je uspešno lansirala prvi kosmički brod sa ljudskom posadom i tako postala treća zemlja koja je poslala čoveka u svemir nakon 42 godine od istorijskog leta Jurija Gagarina. U orbitu oko zemlje s kosmodroma Đinguan u pustinji Gobi, lansiran je brod „Šendžou -5“ s astronautom Jangom Liveijem.

U Rimu otvoren Glob teatar, kopija istoimenog Šekspirovog pozorišta.

16.oktobar 2003.

Umro mađarski bokser Laslo Pap, prvi koji je na Olimpijskim igrama tri puta uzastopno osvajao zlatne medalje. (1926-2003 -77-)

17.oktobar 2003.

U glavnom gradu Tajvana oblakoder nazvan "Tajpej 101" dostigao visinu 508 metara, premašivši do tada najviše građevine u svetu, kule "Petronas" u Kuala Lumpuru, prestonici Malezije.

19.oktobar 2003.

Umro Alija Izetbegović, lider bosanskih muslimana, predsednik predsedništva SR B i H 1990-1996, član tročlanog Predsedništva B i H 1996-2000 - prvi političar koji je na evropsko tlo doveo mudžahedine. (Rođen: Šamac/Kraljevina SHS/Bosna i Hercegovina/Republika Srpska 08.avgust 1925. - Umro: Sarajevo/Bosna i Hercegovina/Federacija B i H 19.oktobar 2003.) Alija Izetbegović je rođen od oca Mustafe i majke Hibe Izetbegović. Alija je bio treće od petoro dece. Porodično prezime nastalo je po njihovom pretku Izet-begu Jahiću, koji je bio u osmanskoj službi, koji se 1861. godine iselio iz Beograda u Bosanski vilajet. Porodica Jahić je živela u Beogradu stotinama godina. Nakon doseljenja porodice u Sarajevo, tokom 1930-ih pohađao je gimnaziju, a u doba Drugog svetskog rata bio je aktivan u muslimanskim humanitarnim udruženjima kao član panislamističke organizacije Mladi muslimani i to pronacističke frakcije koja je podržavala Handžar-diviziju, zbog čega 1946. biva osuđen na tri godine robije. Po odsluženju kazne studira i diplomira pravo 1956. godine, nakon čega se zapošljava u fabrici „Bosna“ u kojoj će provesti skoro trideset godina. Izetbegović se politički do kraja profilirao krajem 60-ih i početkom 70-ih, kada je napisao političko-verski program Islamska deklaracija (1970), u kojem se zalaže za državni sistem utemeljen na principima sunitskog islama. Godine 1983. Alija Izetbegović je osuđen na političkom procesu u Sarajevu (zajedno s još nekolicinom istomišljenika) zbog „muslimanskog nacionalizma” i „neprijateljske propagande” na 14 godina zatvora. Nakon izdržanog dela kazne u zatvoru u Zenici, 1988. je, u klimi liberalizacije raspadajućeg komunizma, amnestiran.

1925-2003

Godine 1990. Izetbegović osniva Stranku demokratske akcije, nacionalnu političku stranku Muslimana, sadašnjih Bošnjaka. Na prvim višestranačkim izborima u Bosni i Hercegovini nakon više od pola veka, SDA dobija 33% mandata u novom parlamentu kao pojedinačno najjača stranka u BiH. Iako je Fikret Abdić, harizmatični političar iz zapadne Bosne, dobio više glasova na izborima za predsedništvo od Izetbegovića, usled više nacionalno-političkih aranžmana Alija Izetbegović postaje muslimanski član bosansko-hercegovačkog predsedništva i njegov predsednik. Početkom devedesetih godina XX veka, politički dogovor između srpskih, hrvatskih i muslimanskih partija i političara počeo se rastakati u klimi rastuće nacionalne polarizacije. Izetbegović je zastupao stav da Bosna i Hercegovina ne treba da ostane u okrnjenoj Jugoslaviji, već da ima isto pravo na samoopredeljenje kao i sve njene bivše republike. U martu 1992. krnje predsedništvo Bosne i Hercegovine uredbom (Muslimani i Hrvati bez Srba) proglašava nezavisnost i samostalnost, što su priznale SAD i zemlje Evropske unije u aprilu 1992. Nakon propasti Lisabonskog dogovora, pod patronatom portugalskog diplomata Hosea Kutiljera, koji je predviđao preuređenje BiH na principima nacionalne kantonizacije (hrvatska, srpska i muslimanska strana su potpisale dogovor, no Izetbegović je povukao svoj potpis posle dva meseca), otpočeo je rat na celom području Bosne i Hercegovine.

Politički program SDA predvođene Izetbegovićem je bila unitarna („jedinstvena“) Bosna i Hercegovina bez unutrašnjeg ustrojstva koje bi se temeljilo na nacionalnom načelu. Ta je politika, koju su Srbi i Hrvati percipirali kao pokušaj muslimanske dominacije preko centralizirane BiH u kojoj su Muslimani imali relativnu većinu izazvala averziju kod hrvatskog i srpskog stanovništva. Porast tenzija između tri najveća bosanskohercegovačka naroda kao i veliki niz pojedinačnih incidenata buknuli su u sveopšti građanski rat na teritoriji Bosne i Hercegovine. Srpska i hrvatska strana, čije su zemlje matice bile protiv unitarne Bosne bile su aktivno pomagane, vojno i materijalno od strane Srbije i Hrvatske. Bosanski Muslimani, i njihov predsednik Alija Izetbegović, potražili su pomoć među bogatim bliskoistočnim muslimanskim državama. Tokom rata sarađivao je sa islamskim ekstremističkim organizacijama (i mudžahedinima), između ostalih i Al Kaidom Osame Bin Ladena koga je i lično primio u Sarajevu 1994. godine.

Sam tok rata u Bosni i Hercegovini doveo je prilagođavanja Izetbegovićeve politike realnosti na terenu, pa je nakon više neuspelih primirja, u američkom gradu Dejtonu 1995. sklopljen mirovni sporazum između Izetbegovića kao predstavnika Bošnjaka (godine 1993. muslimanski narod je službeno promenio ime u bošnjački), Miloševića koji je predstavljao Srbe iz BiH, te Tuđmana kao predstavnika bosansko-hercegovačkih Hrvata. Posle Dejtonskog sporazuma Alija Izetbegović ostaje aktivan kao predsednik SDA i kopredsednik bošnjačko-hrvatske Federacije BiH, no prava vlast je, po sporazumu, prešla u ruke visokog predstavnika «međunarodne zajednice» (esencijalno, SAD i EU).

Zbog pogoršanja zdravlja Izetbegović se povlači iz politike 2000. godine, no zadržava presudan uticaj na oblikovanje bošnjačke politike. Biro Vlade Republike Srpske za odnose s Međunarodnim krivičnim sudom u Hagu prosledio je 8. novembra 2001. godine proširenu optužnicu protiv Alije Izetbegovića Međunarodnom krivičnom sudu u Hagu. Optužnica tereti Aliju Izetbegovića za genocid, ratne zločine nad civilnim stanovništvom i zarobljenicima i uništavanje kulturnih i istorijskih spomenika. Uz optužnicu Tribunalu u Hagu dostavljeni su dokazi: 300 krivičnih prijava, 350 izjava svedoka saslušanih pred sudovima Republike Srpske, 1000 izjava datih organima unutrašnjih poslova Republike Srpske, 16 video i 9 audio-zapisa, 800 svedočenja civila - invalida stradalih od granata ili snajpera i drugi dokazni materijal. Aliji Izetbegoviću se na teret stavljaju zločini koje je počinila muslimanska Armija BiH koja je, u gradovima i naseljima koje je kontrolisala vršila sistematsko ubijanje, zlostavljanje i teranje civila na prisilni rad, u čemu su prednjačili dobrovoljci iz Avganistana, Sudana, Alžira i Egipta. Jedinice muslimanske Armije BiH postupale su suprotno ženevskim konvencijama iz 1949. godine, u čemu je prednjačila Sedma muslimanska brdska brigada Trećeg korpusa muslimanske Armije BiH, sastavljena isključivo od mudžahedina. Počasni komandant te brigade bio je Alija Izetbegović. Na teritoriji pod kontrolom muslimanske Armije BiH, na oko 400 lokacija bili su organizovani logori za civilno stanovništvo. Samo na području Sarajeva bilo ih je 80. Najpoznatiji logori su bili Silos, Centralni zatvor, Musala, Kasarna „Viktor Bubanj”, Čelebići. Optužnica tereti Aliju Izetbegovića i za sistematsko uništavanje objekata Srpske pravoslavne crkve. „Tokom rata jedinice Armije BiH porušile su oko 200 takvih objekata, što se ne može opravdati ratnim dejstvima“. Dana 19. oktobra 2003. Izetbegović je preminuo od komplikacija uzrokovanih pogoršanjem srčane bolesti. Njegovoj sahrani prisustvovalo je preko 150.000 ljudi. Sahrana je protekla u senci informacije da je haško tužilaštvo razmatralo mogućnost podizanja optužnice protiv njega zbog ratnih zločina koje su počinili islamski mudžahedini protiv hrvatskog i srpskog naroda i zarobljenih vojnika.

20.oktobar 2003.

Umro najpoznatiji srpski i jugoslovenski komičar, pozorišni, filmski i televizijski glumac Miodrag Petrović – Čkalja. (Rođen: Kruševac/Kraljevina SHS/Srbija 01.april 1924. - Umro: Beograd/SCG/Srbija 20.oktobar 2003.) Bio je četvrto dete Čedomira i Hristine - Tine Petrović. Porodica Petrović živela je u Balšićevoj ulici u Kruševcu. U rodnom gradu završio je gimnaziju, gde je i počeo da se bavi glumom - u dramskoj sekciji. "Bio sam tanak kao čaklja, providan, pa je od čaklja postalo Čkalja", tako je nenadmašni komičar objasnio poreklo svog drugog imena. Karijeru je započeo u Dramskom studiju Radio Beograda, 1946. godine. Zajedno sa Gutom Dobričaninom i Mijom Aleksićem nastupao je u najpopularnijoj humorističkoj emisiji toga vremena "Veselo veče", kada su ulice bukvalno ostajale puste. Komičari "Vesele večeri", okupljeni oko Radivoja - Lole Đukića ubrzo su postali jezgro televizijskog humorističkog igranog programa. Od 1976. godine imao je status slobodnog umetnika. Sve je počelo sa "Servisnom stanicom", a zatim su sledile Čkaljine bravure u: "Crnom snegu", "Ogledalu građanina pokornog", "Muzeju voštanih figura", "Na tajnom kanalu", "Kamiondžijama", "Vrućem vetru", "Boljem životu", "Ljubavi na seoski način", "Pozorištu u kući". Zapažene su i njegove uloge u pozorišnim predstavama: "Revizor", "Pokojnik", "Ivkova slava", "Uobraženi bolesnik", "Slučaj šampiona". Najznačajniji filmski projekti u kojima je ostvario uloge za pamćenje su "Put oko sveta" i "Zajednički stan". Svoje junake Čkalja je igrao lako, spontano i uverljivo, tako da u njima svako može da se prepozna. Njegove kreacije počivaju na mimici, gegu, govornom obrtu, njemu se jednostavno veruje, uprkos činjenici da je rođen 1. aprila. Od 2010. godine nagrada publike za najsmešniju predstavu na pozorišnom festivalu "Dani komedije" u Jagodini nosi ime Miodraga Petrovića Čkalje.

1924-2003

21.oktobar 2003.

Poginulo najmanje 22 ljudi, izgorelo preko 300 000 hektara šume i oko 3 500 kuća u seriji velikih požara koji su zahvatili šume i naselja u okolini Los Anđelesa i San Dijega u južnim oblastima Kalifornije.

25.oktobar 2003.

Uhapšen najbogatiji ruski državljanin Mihail Hodorovski, većinski vlasnik gigantske naftne kompanije „Jukos“, pod optužbom za prevare i ogromnu utaju poreza.

27.oktobar 2003.

U seriji eksplozija automobila bombi, ispred središta Međunarodnog komiteta Crvenog krsta i četiri policijske stanice u Bagdadu poginulo više od 40 osoba, a ranjeno oko 200. Teroristički napadi su se dogodili na početku najvećeg islamskog verskog praznika – Ramazana.

Novembar 2003

02.novembar 2003.

Sveštenik američke episkopalne crkve Kenon Džin Robinson postavljen na dužnost episkopa iako se javno izjasnio kao homoseksualac.

05.novembar 2003.

Evropska komisija donela definitivnu odluku o ulasku u Evropsku uniju 1.maja 2004. deset novih članica – Estonije, Kipra, Letonije, Litvanije, Mađarske, Malte, Poljske, Slovačke, Slovenije i Češke.

09.novembar 2003.

Islamski terorista samoubica ubio u stambenoj četvrti u Rijadu 18 ljudi, uljučujući petoro dece.

10.novembar 2003.

Umro zimbabveanski državnik Kenan Banana, prvi predsednik nezavisnog Zimbabvea. (1936-2003 -67) Bio je predsednik od 1980. do 1987, kad je funkciju prepustio premijeru Robertu Mugabeu, koji je i do tada faktički vladao tom bivšom britanskom kolonijom.

12.novembar 2003.

U samoubilačkom napadu islamskih terorista u Nasiriji na jugu Iraka, u eksploziji kamiona ispred baze italijanske vojne policije poginulo 19 Italijana i devet Iračana.

13.novembar 2003.

Predsednik Srbije i Crne Gore Svetozar Marović uputio izvinjenje, prilikom posete Sarajevu, građanima Bosne i Hercegovine, zbog svih nedaća koje su doživeli tokom rata, i pozvao je narode dve zemlje na pomirenje.

15.novembar 2003.

Ispred dve sinagoge u centru Istanbula skoro istovremeno eksplodirala dva automobila puna eksploziva, usmrtivši ukupno 23 osobe. Odgovornost je preuzeo "Islamski front boraca Velikog Istoka", osnovan 1985. s ciljem da formira islamsku državu u Turskoj.

20.novembar 2003.

U dve eksplozije koje su islamski teroristi podmetnuli u centru Istanbula, ispred britanskog konzulata i predstavništva britanske banke "HSBC", poginulo 27 ljudi, uključujući britanskog konzula. Odgovornost su zajednički preuzele Al kaida i turska militantna grupa "Islamski front boraca Velikog Istoka".

23.novembar 2003.

Predsednik Gruzije Eduard Ševarnadze podneo ostavku zbog masovnih demonstracija njegovih političkih protivnika.

24.novembar 2003.

Poginulo 42 ljudi, mahom studenata iz Kine, Bangladeša, Vijetnama i afričkih zemalja u požaru koji je zahvatio studentski dom “Patris Lumumba” u Moskvi, “Univerziteta prijateljstva naroda” na kojem studiraju uglavnom stranci.

25.novembar 2003.

Ujedinjene nacije zvanično ukinule program "Nafta za hranu" u okviru koga je Irak sedam godina prodavao naftu pod kontrolom UN za nabavku hrane i lekova.

29.novembar 2003.

U Velikoj Britaniji odobren politički azil vođi čečenskih islamskih terorista Ahmedu Zakajevu.

Decembar 2003

03.decembar 2003.

Umro britanski glumac Dejvid Hemings poznat po ulogama u kultnim filmovima "Uvećanje" i "Barbarela". (1949-2003 -62-)

04.decembar 2003.

Tužilaštvo pri Okružnom sudu u Beogradu za ratne zločine podiglo prve optužnice, optuživši osam ljudi za masakr oko 200 zarobljenika 1991. na farmi "Ovčara" kod Vukovara.

05.decembar 2003.

Takmičenje za Miss sveta održano po prvi put u Kini u gradu Sanija, na ostrvu Hajnan u Južnom kineskom moru. Titulu Mis sveta na 53. po redu takmičenju dobila je devetnaestogodišnja Mis Irske Rozana Dejvison, ćerka pop-rok pevača Kris de Burga. Pobednica Rozana studentkinja sociologije, arheologije i istorije umetnosti, bila je favoritkinja među 106 kandidatkinja iz celog sveta. Dobila je nagradu od 100 000 američkih dolara. Njena prva pratilja bila je Mis Kanade Nazanin Afšan-Džam a druga Mis zemlje domaćina, Kine Guan-Či.

Poginulo najmanje 46 ljudi, u eksploziji bombe na jugu Rusije nedaleko od Čečenije, koju je aktivirala u prigradskom vozu islamska teroristkinja-samoubica.

09.decembar 2003.

U Meridi potpisana Konvencija Ujedinjenih nacija o borbi protiv korupcije, tim povodom se 9 decembar obeležava kao Međunarodni dan borbe protiv korupcije.

12.decembar 2003.

Umro azerbejdžanski državnik Hajdar Alijev, predsednik Azerbejdžana do pred samu smrt, ključni činilac azerbejdžanske politike više od tri decenije. (Rođen: Nahčivan/Sovjetski Savez/Azerbejdžan 10.maj 1923. - Umro: Klivlend/Ohajo/SAD 12.decembar 2003.) Rođen je u gradu Nahčivanu. Nakon što je završio Nahčivansku pedagošku školu, od 1939. do 1941. je studirao arhitekturu na Azerbejdžanskom industrijskom institutu (danas Azerbejdžanska državna naftna akademija). Pridružio se NKGB-u (preteča KGB-a) 1944. godine. Brzo se uspeo do čina general-majora i već 1964. postao zamenik šefa, a 1967. šef Azerbejdžanskog KGB-a. Leonid Brežnjev je 1969. Alijevu dodelio funkciju Prvog sekretara Centralnog komiteta Komunističke partije Azerbejdžana. Tokom svog mandata uspešno se borio protiv korupcije. Jurij Andropov ga je 1982. imenovao za prvog zamenika predsednika Veća ministara Sovjetskog Saveza. Alijev je na ovoj funkciji bio Azer koji se najviše uspeo u političkoj hijerarhiji Sovjetskog Saveza. Godine 1987. bio je prisiljen da podnese ostavku i ode u penziju zbog optužbi za korumpiranost koje je izneo Mihail Gorbačov. Do 1990. je živeo u Moskvi, a u toku raspada Sovjetskog Saveza vratio se u Azerbejdžan. Do 1993. je bio guverner Nahčivana, a nakon što je dotadašnji predsednik Abulfaz Elčibej sišao s vlasti nakon referenduma, Alijev je izabran za novog predsednika u oktobru 1993. godine. Marta 1995. protiv Alijeva je pokušan državni udar, koji je završio ubistvom vođe puča, pukovnika Rovšana Džavadova. Režim koji je uspostavio Hejdar Alijev u Azerbejdžanu opisivan je kao diktatorski, autoritaran i represivan. Politički komentatori ističu da je Alijev vodio opresivnu policijsku državu, da je nameštao izbore i zagušivao štampu, dok drugi ističu da je njegova uravnotežena politika Azerbejdžanu donela stabilnost. Zdravlje je počelo da mu se pogoršava 1999, a lečio se u SAD. S funkcije predsednika sišao je u oktobru 2003. Pre smrti obezbedio je da ga na položaju šefa države zameni sin.

1923-2003

13.decembar 2003.

Trupe SAD u Iraku uhapsile kod Tikrita svrgnutog iračkog predsednika Sadama Huseina, koji se krio otkako su u junu te godine američke snage skršile otpor Iračana.

Predsednik SAD Džordž Buš potpisao zakon kojim su uvedene sankcije Siriji zbog njenih navodnih veza s teroristima.

16.decembar 2003.

Švajcarska skupština usvojila rezoluciju kojom je masakr nad Jermenima koji se dogodio u Turskoj tokom Prvog svetskog rata - označen kao genocid.

19.decembar 2003.

Vlada u Tripoliju pristala da obustavi sve programe za proizvodnju hemijskog, biološkog i nuklearnog naoružanja i takođe dozvolila potpunu međunarodnu kontrolu libijskih postrojenja. Ovu vest su istovremeno potvrdili zvaničnici Libije, SAD i Velike Britanije koji su i postigli ovaj dogovor.

22.decembar 2003.

U Beogradu počelo suđenje optuženima za ubistvo predsednika vlade Srbije Zorana Đinđića.

25.decembar 2003.

Poginulo 138 putnika i članova posade prilikom pada putničkog aviona tipa „Boing 727“ u Atlantski okean po poletanju iz Benina ka Libanu. Među poginulima bilo je i 15 oficira armije Bangladeša. Nesreću je preživelo 22 ljudi.

26.decembar 2003.

U zemljotresu jačine 6,3 stepena Rihterove skale koji je pogodio jugoistok Irana poginulo 26.271 lice, više hiljada ljudi povređeno dok je nestalo 525 osoba. Epicentar zemljotresa bio je u blizini turističkog mesta Bama, u kome je porušeno oko 70 odsto zgrada.

Umro američki slikar i vajar bit generacije Voli Hedrik, koji je kroz svoja dela, u kojima preovlađuju političke teme, izražavao protivljenje ratovima u Koreji i Vijetnamu.

27.decembar 2003.

Uhapšen Kalisto Tanci, osnivač i bivši rukovodilac „Parmalata“ gigantske italijanske prehrambene kompanije. Uhapšen je u Milanu pod sumnjom da je inscenirao bankrotstvo i da je odgovoran za falsifikovanje računovodstvenih knjiga u kojima je otkrivena „rupa“ od sedam milijardi evra.

2004

Januar 2004

03.januar 2004.

Poginulo svih 148 putnika i članova posade, mahom francuskih turista, prilikom pada u Crveno more egipatskog „Boinga 737“, neposredno po uzletanju sa aerodroma u Šarm el Šeiku.

04.januar 2004.

Predstavnici avganistanskih frakcija, okupljeni na plemenskoj skupštini (Loja džirga) postigli dogovor o ustavu, omogućivši time prve izbore nakon četvrt veka građanskog rata u toj zemlji.

Robotizovano vozilo Mars rover Spirit uspešno spušten na planetu Mars, posle sedam meseci putovanja. NASA je poslala 10. juna 2003. godine ovo malo robotizovano vozilo na površinu planete Mars radi njenog istraživanja. Mars rover se spustio u Gusev krater. Predviđeno je da se ovo vozilo može kretati najviše nekoliko stotina metara po površini crvene planete šaljući sa nje potrebne geološke podatke ali i fotografije njene površine. Spirit je drugi po redu uspešno poslati Mars rover na planetu Mars. Treći Mars rover Opportunity se takođe uspešno spustio na Mars 25. januara 2004. na suprotnoj strani te planete u odnosu na mesto spuštanja Spirita.

05.januar 2004.

Sopšteno da je na vanrednim predsedničkim izborima u Gruziji ubedljivo pobedio lider opozicije Mihail Sakašvili (36).

06.januar 2004.

Iran obnovio pune diplomatske odnose sa Egiptom, prekinute pre 25 godina, promenivši i naziv ulice koja je nosila ime teroriste koji je ubio egipatskog predsednika Anvara el Sadata oktobra 1981.

Umro srpski (jugoslovenski) pronalazač prof dr. Tihomir Aleksić, projektant prvog domaćeg računara CER 10, čija je proizvodnja počela 1961. u institutu „Mihailo Pupin“. (1922-2004 -81-) Bio je redovni profesor Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, stručnjak za računarsku tehniku i informatiku i jedan od najuglednijih srpskih naučnika iz oblasti računarstva u drugoj polovini 20. veka.

07.januar 2004.

Vrhovni sud Indonezije potvrdio smrtnu kaznu islamskom teroristi Amroziju, optuženom za podmetanje eksploziva u noćnom klubu na Baliju koja je usmrtila 202 judi, mahom turista iz zapadnih država.

08.januar 2004.

Britanska kraljica Elizabeta II krstila najveći putnički brod na svetu „Kvin Meri 2“, čija je izgradnja koštala 800 miliona dolara. Brod je dugačak 345 i visok 72 metra.

09.januar 2004.

Odlukom vlade Srbije, Bogoslovski fakultet u Beogradu posle 52 godine vraćen u sastav Beogradskog univerziteta.

Turska potpisala protokol o ukidanju smrtne kazne čak i u vreme rata, u nastojanju da zadovolji standarde Evropske unije kako bi mogla otpočeti pregovore o ulasku u EU.

10.januar 2004.

SAD formalno objavile da je oboreni irački predsednik Sadam Husein, uhvaćen 13.decembra 2003, neprijateljski ratni zarobljenik.

15.januar 2004.

Novčanice s likom Sadama Huseina prestale da važe kao legalno sredstvo plaćanja u Iraku.

16.januar 2004.

Ustavni sud Španije zabranio baskijsku separatističku partiju Batasuna – prva politička stranka zabranjena u Španiji od 1975. Batasuna je optužena za povezanost sa terorističkom organizacijom ETA.

18.januar 2004.

Poginulo najmanje 25 ljudi u eksploziji automobila-bombe ispred središta privremene administracije SAD u Bagdadu.

22.januar 2004.

Vaseljenski patrijarh Vartolomej doputovao na Kubu, gde je potom osveštao prvu crkvu izgrađenu posle revolucije 1958/59.

23.januar 2004.

Evropski satelit „Mars ekspres“ poslao snimke leda na južnom polu Marsa.

25.januar 2004.

Mars rover Opportunity je uspešno spušten na planetu Mars. Nakon što je poslala Mars rover Spirit 10. juna 2003. godine, NASA je lansirala novu raketu prema planeti Mars 7. jula 2003. koja je nosila sa sobom još jedan Mars rover Opportunity. Robotizovano vozilo je spušteno na suprotnu stranu crvene planete u odnosu na mesto gde je spušten Spirit. Opportunity je treći po redu Mars rover koji je uspešno obavio svoju misiju na Marsu šaljući naučnicima podatke geoloških analiza i fotografije površine te planete. Drugi po redu bio je Spirit dok je prvi Mars rover Sojourner spušten takođe uspešno 4. jula 1997. godine. Pre toga 1971. godine izvršena su dva neuspešna slanja mini rovera težine 4,5 kg naziva Mars 2 i Mars 3.

Beogradski dnevnik „Politika“ proslavio 100 godina postojanja.

Umro srpski pozorišni režiser Ljubomir Draškić, dugogodišnji upravnik beogradskog pozorišta „Atelje 212“. (1937-2004 -66-) Tokom karijere režirao je više od 100 predstava, uključujući najpopularnije predstave „Kralj Ibi“, „Maratonci trče počasni krug“, „Kafanica, sudnica, ludnica“, „Rado ide Srbin u vojnike“, „Radovan III“. Njemu u čast ustanovljena je 2005. godine nagrada za režiju „Ljubomir Muci Draškić”, koju dodeljuju Atelje 212 i Skupština grada Beograda.

26.januar 2004.

Umro srpski (jugoslovenski) filmski, poztorišni i TV glumac Mihajlo Bata Paskaljević. (Rođen: Požarevac/Kraljevina SHS/Srbija 14.januar 1923. - Umro: Beograd/SCG/Srbija 26.januar 2004.) Otac mu je bio Zoja Zojić, industrijalc i vlasnik hotela "Pariz" iz Kruševca. Bata je rođen kao Mihajlo Zojić da bi nakon punoletstva promenio svoje prezime u Paskaljević koje je bilo ime njegovog dede Paskalja Zonića. Nakon gimnazije stupio je u KUD „Ivo Lola Ribar“ i Akademsko pozorište u Beogradu. Sa grupom mladih glumaca potom dolazi u tek osnovano Beogradsko dramsko pozorište. Tokom svoje duge glumačke karijere Bata je svoje uloge igrao u pozorištu na filmu i televizijskim filmskim i dramskim ostvarenjima. Široku popularnost stekao je nizom uloga u humorističkim televizijskim serijama i filmskim komedijama poput „Sumnjivog lica“, „Diližanse snova“ i filmu „Silom otac“. Upečatljive kreacije ostvario je u pozorištu kao kapetan Jerotije u „Sumnjivom licu“ Branislava Nušića i Estragon u drami Semjuela Beketa „Čekajući Godoa“. I filmsku karijeru počinje komičnom ulogom u Čudotvornom maču (1950) Vojislava Nanovića. Nakon toga se istakao u filmovima Sumnjivo lice (1954, glavna uloga), Diližansa snova (1960), Orlovi rano lete (1966) i Silom otac (1969), Tuđa zemlja i Vratiće se (1957), Bog je umro uzalud (1969), te Moja luda glava (1971). Vrhunac filmske karijere ostvaruje svojom prvom dramskom ulogom - oca protagonistkinje - u filmu Već viđeno (1987) Gorana Markovića, za koju je nagrađen na festivalu glumačkih ostvarenja u Nišu. Ženio se pet puta, ima sina Zoju.

1923-2004

28.januar 2004.

Komisija lorda Hatona skinula bilo kakvu odgovornost sa britanskog premijera Tonija Blera za samoubistvo britanskog eksperta za iračko oružje Dejvida Kelija, ali je optužila BBC zbog načina izveštavanja o tome. Predsedavajući uprave BBC Gevin Dejvis podneo je ostavku. Keli je navodno zbog „griže savesti“ izvršio samoubistvo.

Artur Takač, srpski (jugoslovenski) sportista i dugogodišnji visoki funkcioner Međunarodnog olimpijskog komiteta, nestao u snežnoj mećavi na Kopaoniku. (1918-2004 -85-) Njegovo telo je pronađeno 17 meseci kasnije, u junu 2005 godine, u Čavorovskoj reci blizini sela Gumnište, 25 kilometra od Leposavića. Bio je jugoslovenski atletski reprezentativac, proslavljeni sportski radnik, član Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) i pukovnik Jugoslovenske narodne armije (JNA).

Februar 2004

01.februar 2004.

Dvojica islamskih terorista-samoubica usmrtila najmanje 117 ljudi u prostorijama dveju kurdskih partija u Erbilu, na severu Iraka.

Poginuo najmanje 251 hodočasnik u metežu tokom muslimanskog obreda kamenovanja u dolini Mina, nedaleko od Meke, kada hodočasnici trećeg dana hadžiluka, kamenuju stubove koji simbolizuju Satanu.

03.februar 2004.

Umro američki diplomata Voren Zimerman, poslednji ambasador SAD u SFRJ, od 1989. do 1992. kada je počeo građanski rat u bivšoj Jugoslaviji. (1934-2004 -69-) Zimerman je verovatno najodgovornija osoba za neusvajanje Lisabonskog sporazuma, poznatog i kao mirovni plan Karington-Kutiljero. Pomenuti sporazum bi uspostavio mir između tri etničke grupe: Bošnjaka, Srba i Hrvata, koji žive na prostoru Bosne i Hercegovine, stvaranjem kantonskog sistema kakav postoji u Švajcarskoj. Dana 28. marta 1992. godine, deset dana nakon potpisivanja Lisabonskog sporazuma od svake od tri strane, Zimerman je došao u Sarajevo kako bi se sastao sa Alijom Izetbegovićem, liderom bosanskih Muslimana, uveravajući Izetbegovića u punu podršku punoj nezavisnosti BiH bez ikakve unutrašnje decentralizacije. U roku od nekoliko dana nakon sastanka sa Zimermanom, Izetbegović je povukao svoj potpis sa pomenutog sporazuma odrekavši se mirovnog sporazuma, iznenada izjavljujući da se protivi bilo kakvoj etničkoj podeli Bosne i Hercegovine. Za nekoliko sedmica u BiH se razvio rat u svom najstrašnijem obliku.

06.februar 2004.

U eksploziji bombe koju je aktivirao islamski terorista samoubica u metrou u Moskvi, poginulo najmanje 40 ljudi.

08.februar 2004.

Princ Čarls doputovao u Iran, kao prvi član britanske kraljevske porodice koji je posetio tu zemlju od islamske revolucije 1979.

10.februar 2004.

SAD ponovo otvorile svoje diplomatsko predstavništvo u Tripoliju u Libiji nakon višegodišnje pauze.

Od eksplozije automobila bombe u Iskandariji južno od Bagdada u Iraku poginulo najmanje 55 ljudi.

Francuska skupština zabranila u državnim školama isticanje verske pripadnosti uključujući i nošenje odeće koja označava religijsko uverenje.

11.februar 2004.

U eksploziji automobila-bombe u regrutnom centru u Bagdadu ubijeno najmanje 47 ljudi.

12.februar 2004.

Umro srpski (jugoslovenski) baletski igrač Dušan Trninić. (1928-2004 -75-) Pored gostovanja sa baletom nacionalnog teatra u inostranstvu, ostvario je niz izuzetno uspešnih samostalnih nastupa u Italiji, Španiji, Grčkoj, Kini, Nemačkoj. Ostvario je veliki broj uloga, uključujući role u baletima „Šeherezada“, „Balerina i banditi“, „Plavi Dunav“, „Druga rapsodija“, „Romeo i Julija“, „Ohridska legenda“, „Labudovo jezero“ itd.

14.februar 2004.

Usmrćeno 25 ljudi u moskovskom zabavnom akvaparku nakon pada staklenog krova na posetioce.

15.februar 2004.

U dva požara u Kini nastradalo najmanje 93 ljudi. U požaru u petospratnom tržnom centru u gradu Đilin na severoistoku Kine poginulo najmanje 53 ljudi. Samo nekoliko sati kasnije, u požaru koji je zahvatio hram u Hainingu u kineskoj pokrajini Džeđang, poginulo je 40 vernika.

U Kini izvršena smrtna kazna nad Jangom Sinhaijem, jednim od najgorih serijskih ubica ikada, koji je za četiri godine ubio 67 ljudi i silovao najmanje 20 žena.

18.februar 2004.

Poginulo više od 300 ljudi dok je pet sela uništeno u eksploziji teretnog voza koji je prevozio sumpor, benzin i đubrivo kod grada Nišapur na severoistoku Irana. Od siline detonacije popucala su prozorska okna na kućama udaljenim više od 10 kilometara od mesta nesreće.

22.februar 2004.

Masakrirano najmanje 200 izbeglica u kampu za raseljene na severu Ugande od strane pripadnika pobunjeničke „Božje armije otpora“ koja se borila protiv vlade ove zemlje.

23.februar 2004.

Predsednik Srbije i Crne Gore Svetozar Marović odlikovao američkog oskarovca srpskog porekla Karla Maldena medaljom Belog anđela, "za izuzetno, dugogodišnje, lično ostvarenje u oblasti filmske umetnosti". Dan ranije Malden je primio nagradu za životno delo Američkog sindikata glumaca, koja se od 1964. godine dodeljuje za značajan doprinos glumačkoj profesiji.

24.februar 2004.

Poginulo najmanje 572 ljudi u zemljotresu koji je pogodio oblast El Hoseima na mediteranskoj obali Maroka.

25.februar 2004.

Skupština Češke odlučila da 100 vojnika češke vojske pošalje u Avganistan - prva borbena uloga čeških oružanih snaga od Drugog svetskog rata.

26.februar 2004.

U avionskoj nesreći kod Mostara poginuo predsednik Makedonije Boris Trajkovski i članovi delegacije koji su sa njim putovali na međunarodnu konferenciju o investiranju u BiH.

27.februar 2004.

Vođa japanske sekte Aum šinrikjo (Sekta vrhovne istine) Šoko Asahara osuđen na smrtnu kaznu vešanjem zbog organizovanja napada nervnim gasom sarin u tokijskom metrou devet godina ranije, kada je usmrćeno 12 ljudi.

28.februar 2004.

Afrički lideri postigli dogovor o formiranju afričkih višenacionalnih snaga, zaduženih za intervencije u Africi radi gušenja građanskih ratova i sprečavanja genocida.

Mart 2004

02.mart 2004.

Ubijeno više od 170 ljudi u koordinisanim samoubilačkim napadima u Bagdadu i Kerbali dok su šiitski vernici proslavljali praznik Ašuru.

03.mart 2004.

Senat Francuske izglasao ogromnom većinom zabranu nošenja muslimanske marame u državnim školama.

04.mart 2004.

Požar naneo veliku štetu manastiru Hilandar na Svetoj Gori. Potpuno su uništene renovirana gostoprimnica, igumanske prostorije, deo monaških kelija, Beli konak iz XVII veka, mala crkva iz XVII veka, administrativne prostorije, ali su monasi uspeli da spasu najvrednije relikvije.

07.mart 2004.

Poginulo najmanje 115 ljudi prilikom potapanja feribota "Samson" u blizini Madagaskara tokom ciklona "Gafilo".

10.mart 2004.

Libija potpisala protokol kojim je Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju dato pravo nenajavljenih inspekcija libijskih postrojenja.

Umro srpski pilot Vukadin Jelić, koji je zajedno sa ostalim malobrojnim našim pilotima, u neravnopravnom dvoboju sa eskadrilama nemačkog "Luftvafea", branio Beograd od nemačkog bombardovanja 6. aprila 1941.

11.mart 2004.

Poginulo 191 lice, a povređeno oko 1.500 ljudi u terorističkom napadu Al Kaide na vozove u Atoči, glavnom železničkom čvoru španske prestonice Madrida.

14.mart 2004.

Španci priredili izborno iznenađenje vladi desnog centra Hosea Marije Asnara, vrativši na vlast socijaliste, što je većina analitičara pripisala bombaškom napadu islamskih terorista u Madridu nekoliko dana pre toga i neveštom pokušaju Asnarove vlade da zločin pripiše baskijskoj terorističkoj organizaciji ETA.

17.mart 2004.

Desetine hiljada Albanaca sprovelo orkestrirani pogrom nad Srbima širom Kosova i Metohije – ubijeno najmanje 19 ljudi, uključujući Albance koje su usmrtili vojnici Kfora i osmoro Srba, prognano je oko 4.000 Srba, porušeno i zapaljeno 420 srpskih kuća i 40 pravoslavnih crkava i manastira, uključujući više srednjovekovnih svetinja, poput crkve iz XIV veka Bogorodica Ljeviška u Prizrenu. Pogrom srpskog civilnog stanovništva na Kosovu i Metohiji su organizovali pripadnici nekadašnje Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) i albanski ekstremisti. Martovskom pogromu su prethodila brojna ubistva, otmice i uništavanja imovine, u prisustvu međunarodnih snaga, koje nisu primereno reagovale. Neposredan povod za sprovođenje pogroma bilo je objavljivanje vesti o davljenju trojice albanskih dečaka u reci Ibar, u selu Čabra, u većinski srpskoj opštini Zubin Potok, za čiju su smrt albanski i svetski mediji najpre okrivili Srbe iz susednog sela Zupče. Od 17. do 19. marta 2004. godine proteran je veliki broj Srba i drugog nealbanskog stanovništva, spaljene su njihove kuće i oskrnavljeni su srpski kulturno-istorijski spomenici. Dva dana otvorenog napada na srpsko civilno stanovništvo na Kosovu i Metohiji se sastojao u masovnom progonu Srba, najmasovnijem od 1999. godine.

Procenjuje se da je više od 4000 ljudi izgnano iz svojih kuća, širom Kosova i Metohije, poginulo 28 ljudi, više od 900 ljudi je pretučeno i teško povređeno, uništeno je 19 spomenika kulture prve kategorije i 16 pravoslavnih crkava koje nisu kategorisane. Uništeno je oko 10.000 vrednih fresaka, ikona, putira i mnogih drugih crkvenih relikvija, kao i knjige krštenih, venčanih i umrlih, koje svedoče o vekovnom trajanju Srba na Kosovu i Metohiji. Oko 935 srpskih, romskih i aškalijskih kuća je spaljeno i uništeno. Od Srba je etnički očišćeno šest gradova i devet sela. Svim događajima je prisustvovala i/ili je u njima učestvovala Međunarodna misija na Kosovu i Metohiji, koja se sastojala od 20.000 pripadnika KFOR-a,[4] 3000 pripadnika UNMIK-a, 6000 pripadnika Kosovske policije i njihovih čelnika. Misija je pokazala da nije bila spremna ili nije želela da osujeti ili spreči napade. Čelnici međunarodne misije na Kosovu i Metohiji su nakon pogroma, vremenom menjali svoje izjave o načinu nastanka i uzrocima istih. Pogrom su okarakterisali kao „seriju akcija”, zatim kao „organizovanu akciju” i „spontanu reakciju”. I pored osuda pogroma, glavni organizatori su ostali nekažnjeni, uzroci nedovoljno istraženi, žrtve i posledice se ignorišu, čak se i javno opravdavaju, a iseljavanje nealbanskog življa sa Kosova i Metohije se nastavlja do danas.

21.mart 2004.

U sukobu nepalskih trupa sa maoističkim pobunjenicima poginulo najmanje 500 pobunjenika i 18 vojnika i policajaca.

22.mart 2004.

Duhovni vođa i osnivač terorističke palestinske organizacije Hamas, šeik Ahmed Jasin, ubijen u gradu Gazi u blizini svoje kuće raketama ispaljenim iz izraelskih borbenih helikoptera na vozilo kojim se vraćao iz džamije.

23.mart 2004.

Šveđanin srpskog porekla Mijailo Mijailović, ubica švedske ministarske inostranih poslova Ane Lind, osuđen na doživotni zatvor.

25.mart 2004.

Predsednik Libije Moamer el Gadafi primio u beduinskom šatoru predsednika Vlade Velike Britanije Tonija Blera, prvog britanskog premijera u zvaničnoj poseti Libiji posle Vinstona Čerčila 1943.

26.mart 2004.

U centru Beograda atentator - koji nije otkriven - ubio generalnog sekretara Fudbalskog saveza Srbije i Crne Gore Branka Bulatovića.

27.mart 2004.

Bespilotna letelica američke svemirske agencije NASA postavila novi svetski rekord u brzini letenja sa nešto više od 8.000 kilometara na čas. Letelica je lansirana sa krila bombardera B-52 na visini 30.000 metara.

28.mart 2004.

Umro britanski glumac, režiser i pisac rusko-francuskog porekla Piter Aleksander Justinov, ambasador dobre volje UNICEF-a i UNESKO-a. (1924-2004 -82-) Pre Drugog svetskog rata u pozorištu je najčešće igrao u svojim komedijama: "Ljubav četvorice pukovnika", "Romanov i Đulijeta", "Foto-finiš", "Deseta simfonija". Napisao je i autobiografiju "Dear me". Filmovi: "Quo vadis", "Spartak" (Oskar), "Topkapi" (Oskar), "Ljubičasti taksi".

29.mart 2004.

NATO zvanično proširen na sedam novih zemalja istočne i jugoistočne Evrope, sa dotadašnjih 19 na 26. Nove članice postale su Bugarska, Estonija, Letonija, Litvanija, Rumunija, Slovačka i Slovenija.

Irska postala prva zemlja u Evropi koja je zabranila pušenje u pabovima, restoranima, hotelima i na radnim mestima.

April 2004

06.april 2004.

Predsednika Litvanije Rolandasa Paksasa smenila skupština zbog njegovih veza sa ruskim poslovnim i obaveštajnim krugovima.

07.april 2004.

U sukobima iračkih pobunjenika i okupacionih snaga u iračkim gradovima Faludži, Kirkuku i Ramadiju poginulo više od 80 ljudi.

09.april 2004.

Vlada SAD, godinu dana posle pada Bagdada, ukinula zabranu prodaje oružja Iraku "za policijske snage i buduću iračku vojsku".

17.april 2004.

Novi vođa palestinskog pokreta Hamas, Abdel Aziz el Rantisi ubijen u izraelskom helikopterskom napadu na njegovo vozilo. Rantisi je postao vođa pošto je mesec dana ranije, takođe u izraelskom helikopterskom napadu, ubijen osnivač i duhovni lider tog terorističkog islamističkog pokreta šeik Ahmed Jasin.

18.april 2004.

Novi španski predsednik vlade, socijalista Hose Luis Rodrigez Sepatero izdao naređenje o povlačenju oko 1400 španskih vojnika iz Iraka.

21.april 2004.

U seriji samoubilačkih bombaških napada na policijske stanice u Basri na jugu Iraka poginule 73 osobe.

22.april 2004.

U snažnoj eksploziji vagona natovarenih amonijum-nitratom u železničkoj stanici u severnokorejskom gradu Rjongčon blizu kineske granice, poginuo najmanje 161 čovek, više od hiljadu je povređeno, a uništeno je 2.000 zgrada.

23.april 2004.

SAD ublažile sankcije protiv Libije posle 20 godina, pošto je ta zemlja objavila da odustaje od razvoja oružja za masovno uništenje.

24.april 2004.

Kiparski Grci su se na referendumu većinom od 75,8 odsto glasova izjasnili protiv plana Ujedinjenih nacija za ujedinjenje Kipra, koji su na paralelnom referendumu kiparski Turci podržali sa 64,9 odsto glasova.

28.april 2004.

Američka TV mreža CBS objavila fotografije iračkih zatvorenika u zatvoru Abu Graib koje su američki vojnici podvrgavali torturi.

Poginula najmanje 93 islamska pobunjenika, četvorica policajaca i jedan vojnik u seriji istovremenih napada islamskih separatista na policiju, i reakciji snaga bezbednosti, na više mesta na jugu Tajlanda .

30.april 2004.

Estonija, Letonija, Litvanija, Kipar, Malta, Mađarska, Poljska, Slovačka, Slovenija i Češka postale su punopravne članice Evropske unije, čiji je broj tako uvećan na 25, sa 450 miliona stanovnika i najvećim zajedničkim tržištem na svetu.

Maj 2004

01.maj 2004.

Na ceremoniji u Briselu svečano podignute na jarbol zastave 10 novih članica Evropske unije, čime je obeleženo istorijsko širenje EU na istok.

05.maj 2004.

Slika Pabla Pikasa "Dečak s lulom" prodata u njojorškoj galeriji "Sotbi" za 104 miliona i 168.000 dolara, što je najviša cena ikad postignuta na aukciji za neku sliku.

09.maj 2004.

Predsednik Čečenije Ahmad Kadirov ubijen u eksploziji bombe postavljene od strane čečenskih islamskih terorista, na stadionu u Groznom, gde je obeležavan Dan pobede. Kadirova je podržavala zvanična Moskva.

16.maj 2004.

Pripadnici ugandske ekstremne pseudohrišćanske organizacije „Božja armija otpora“ masakrirala više od 50 izbeglica u jednom sabirnom logoru na severu zemlje.

17.maj 2004.

Predsedavajući iračkog vladajućeg Saveta, šiitski vođa Abdul Zahra Otman Muhamed, ubijen u samoubilačkom napadu automobilom-bombom u Bagdadu. U napadu je poginulo još osam ljudi.

19.maj 2004.

U Velikoj Britaniji otvorena prva banka embriona u svetu.

20.maj 2004.

Pripadnici "Božje armije otpora" u Ugandi, ekstremne pseudohrišćanske organizacije bez precizne političke platforme, masakrirali više od 40 ljudi u jednom selu na severu zemlje.

22.maj 2004.

Ekonomista i reformator Manmohan Sing postao 13. predsednik vlade Indije, prvi Sik na tom položaju.

Prestolonaslednik Španije princ od Asturije Felipe Burbonski i bivša najpopularnija španska televizijska novinarka Letisija Ortis venčali se u Madridu, a ceromoniju prvog kraljevskog venčanja na tlu Španije posle 98 godina, obezbeđivale su izuzetno jake snage policije i vojske, uključujući snage NATO.

23.maj 2004.

Horst Keler izabran za devetog posleratnog predsednika Nemačke s petogodišnjim mandatom. Keler je bio bivši direktor Međunarodnog monetarnog fonda i predsednik Evropske banke za obnovu i razvoj.

Najmanje 34 ljudi poginulo u sukobima američkih okupacionih snaga i sledbenika šiitskog radikalnog vođe Moktade el Sadra u iračkim gradovima Kufa i Nadžaf.

27.maj 2004.

Direktor i glavni i odgovorni urednik opozicionog podgoričkog dnevnika "Dan" Duško Jovanović ubijen na ulici u Podgorici. Detalji i pozadina ovog ubistva nisu nikada rasvetljeni.

Umro Umberto Anjeli, italijanski automobilski magnat, predsednik kompanije "Fijat", predsednik fudbalskog kluba "Juventus". (1934-2004 -69-) Rođen: Torino/Italija 12.mart 1921. - Umro: Torino/Italija 24.januar 2003.) Umberto je rođen 1.11.1934 godine kada je Juventus obeležavao svoj 37 rođendan. Bio je senator republike u periodu od 1976 do 1979, a na čelu Juventusa u periodu ponovnog vraćanja na tron od 1956 do 1961 godine. Nešto kasnije, 1970. godine proglašen je za doživotnog predsednika. U periodu od 1970 do 1980. bio je na čelu FIAT-a, i taj period je obeležio njegov značajan rad. Magazin Forbs ga je uvrstio na listu 100 najmoćnijih ljudi sveta, Umberto je zauzeo 68. mesto. Umberto Anjeli je u javnosti bio sporadična ličnost u hijerarhiji porodice. Međutim, to je tako izgledalo samo za nekog ko situaciju ne poznaje dovoljno dobro. Mnogi su često osporavali uspeh njegovog brata Đanijev govoreći kako je Umberto mnogo efektniji. Miran i tih po prirodi, nije bio sklon burnom životu. Imao je tu tragediju da sahrani troje od ukupno petoro dece. Dva sina su umrla posle porođaja, jedan od bolesti. Postoje opravdane pretpostavke da su i Đani i Umberto bili masoni 33-ćeg najvišeg stepena.

Jun 2004

01.jun 2004.

Šiitski musliman Ijad Alavi imenovan za predsednika prelazne vlade u okupiranom Iraku.

05.jun 2004.

Umro američki državnik, u mladosti glumac Ronald Regan, predsednik SAD od 1981. do 1989. - kao 40. američki predsednik je znatno doprineo okončanju ere hladnog rata sa Sovjetskim Savezom. (Rođen: Tampiko/Ilinois/SAD 06.februar 1911. - Umro: Los Anđeles/Kalifornija/SAD 05.jun 2004.) Regan je bio 33. guverner Kalifornije (1967-1975) i 40. predsednik SAD (1981-1989). Regan je rođen i odrastao u malim gradićima u Ilinoisu. Diplomirao je na koledžu Jurika i posle je radio kao radijski voditelj. Preselio se u Holivud 1937. godine, gde je započeo svoju glumačku karijeru, prvo u filmovima, a kasnije i na televiziji. Regan je bio predsednik Udruženja glumaca, a kasnije portparol Dženeral elektrika. Njegovi počeci u politici potiču iz vremena kada je radio za Dženeral elektrik. Prvo je bio član Demokratske stranke, ali je zbog promena političkih platformi strane tokom 1950-ih prešao u Republikansku stranku 1962. godine. Nakon što je održao uzbudljiv govor za podršku kandidaturi Barija Goldvotera za predsednika na izborima 1964, ubedili su ga da se kandiduje za guvernera Kalifornije. Pobedio je na izborima dve godine kasnije i ponovo 1974. Dva puta je poražen u nominacijama za republikanskog predsedničkog kandidata 1968. i 1976, ali je dobio nominaciju i opšte izbore 1980. godine, pobedivši tadašnjeg predsednika Džimija Kartera. Kao predsednik Regan je uveo nove političke i ekonomske inicijative. Njegove ekonomske politike u korist proizvođača, nazvane Reganomike, su zagovarale smanjivanje stope poreza da bi se podstakao ekonomski rast, kontrolisanje novčane mase da bi se smanjila inflacija, deregulaciju privrede i smanjivanje vladinih troškova. U svom prvom mandatu je takođe preživeo atentat, zauzeo čvrst sav prema sindikatima, pojačao rat protiv droge i naredio invaziju Grenade da bi se poništio komunistički puč.

1911-2004

Regan je ponovo ubedljivo izabran za predsednika na izborima 1984. Njegov drugi mandat su prvenstveno obeležila spoljna politika, kao što su kraj Hladnog rata, bombardovanje Libije 1986. i otkrivanje afere Iran-Kontra. Nazivao je Sovjetski Savez „imperijom zla“, podržavao je antikomunističke pokrete širom sveta i svoj prvi mandat je proveo prekidanjem politike detanta pokretanjem trke u naoružanju sa Sovjetskim Savezom. Na kraju je pregovarao sa vođom Sovjetskog Saveza Mihailom Gorbačovom što je za ishod imalo Sporazum o nuklearnim raketama srednjeg dometa i smanjivanje nuklearnog arsenala obe zemlje. Pad Berlinskog zida i raspad Sovjetskog Saveza su ubrzo usledili. Regan je okončao svoj mandat 1989. Bivši predsednik je 1994. otkrio da mu je početkom godine ustanovljena Alchajmerova bolest. Preminuo je deset godina kasnije u 93. godini. Kao ikona konzervativizma, Regan se rangira visoko u anketama javnog mnenja o američkim predsednicima i pripisuje mu se pokretanje ideološke renesanse američke političke desnice.

06.jun 2004.

Obeležena 60. godišnjica iskrcavanja saveznika u Normandiji na kojoj je prvi put nakon završetka Drugog svetskog rata prisustvovao i jedan nemački kancelar. Proslavi Dana D uz državnike zemalja antinacističke koalicije prvi put od završetka Drugog svetskog rata prisustvovao je i jedan nemački kancelar.

07.jun 2004.

Sud u Ruandi osudio bivšeg predsednika te afričke zemlje Pastera Bizimunua na 15 godina zatvora, pod optužbom da je stvorio naoružanu miliciju, proneverio državni novac, i podsticao etnički motivisano nasilje.

10.jun 2004.

Umro američki muzičar afroameričkog porekla Rej Čarls, "otac soula", koji je uspeo da savlada i siromaštvo i nedostatak vida i zavisnost od heroina i postane jedan od najpopularnijih i najplodnijih muzičara XX veka. (Rođen: Olbani/Džordžija/SAD 23.septembar 1930. - Umro: Beverli Hils/Kalifornija/SAD 10.jun 2004.) Tokom 58 godina izdao je 250 albuma i održao oko 10.000 koncerata. Međunarodnu slavu stekao je 1954. pesmom "Našao sam ženu", a nezaboravna pesma "Džordžija u mojim mislima" svrstala ga je 1960. godine među svetske zvezde, što je sledeće godine potvrdio hitovima "Zbriši drumom Džek" i "Ne mogu da prestanem da te volim". Bio je sin Bejlija Robinsona, radnika, i Arete (ili Rete) Robinson (rođene Vilijams), pralje, iz Grinvila na Floridi. Čarls je počeo da gubi vid u svojoj četvrtoj ili petoj godini, i bio je slep sa sedam godina, verovatno kao posledica glaukoma. Siromašna, neobrazovana i oplakujući gubitak svog mlađeg sina (Rejev brat Džordž se slučajno udavio u majčinoj kadi za veš kada je imao četiri godine), Areta Robinson je iskoristila svoje veze u lokalnoj zajednici da pronađe školu koja bi prihvatila slepog afroameričkog đaka. Uprkos svom prvobitnom protestu, Čarls je pohađao nastavu u školi za gluve i slepe na Floridi u Sent Ogastinu od 1937. do 1945. godine. Čarls je dalje razvio svoj muzički talenat u školi i učio je da svira klasičnu klavirsku muziku Baha, Mocarta i Betovena. Njegova učiteljica, gospođa Lorens, naučila ga je kako da koristi muziku na Brajevoj azbuci, što je težak proces koji zahteva učenje pokreta leve ruke čitanjem Brajevog pisma desnom rukom i učenje pokreta desne ruke čitanjem brajevog pisma levom rukom, a zatim kombinovanjem ta dva dela.

1930-2004

Tokom pedesetih godina 20. veka, Čarls je bio jedan od začetnika Soul muzičkog stila, koji je nastao kombinacijom ritam i bluza, gospela i bluza. Najveći uticaj na njegovu muziku imali su tadašnji džez, bluz, ritam i bluz i kantri umetnici, a neki od njih su Art Tatum, Nat King Koul, Luj Džordan, Čarls Braun i Luj Armstrong. Bio je prijatelj Kvinsi Džonsa. Njihovo prijateljstvo je trajalo do kraja Čarlsovog života. Frenk Sinatra je nazvao Čarlsa „jedinim pravim genijem u šou biznisu“. Časopis Roling stoun svrstao ga je 2004. na 10 mesto svoje liste „100 najvećih umetnika svih vremena“, i ponovo 2008. na drugo mesto liste „100 najvećih pevača svih vremena“.

17.jun 2004.

Poginula najmanje 41 osoba u bombaškom napadu ispred regrutnog centra u Bagdadu a oko 142 ljudi je povređeno, za šta je odgovornost preuzela islamistička teroristička grupa Abu Musaba el Zarkavija. Napad se dogodio nakon izjave zamenika ministra odbrane SAD Pola Volfovica da iračke snage bezbednosti nisu još spremne da obavljaju svoje dužnosti bez američke vojne podrške.

18.jun 2004.

U Briselu usvojen prvi ustav EU od strane šefova država i vlada 25 članica Evropske unije, uz dogovor da dokument stupi na snagu pošto ga ratifikuju sve zemlje članice.

Velika Britanija dodelila počasnu titulu viteza lovcu na naciste Simonu Vizentalu, u znak priznanja za služenje čovečanstvu.

23.jun 2004.

Poginulo 92 ljudi, uključujući policajce, graničare i 25 civila u napadu čečenskih terorista u Ingušetiji.

24.jun 2004.

Papa Jovan Pavle Drugi i Vaseljenski patrijarh Vartolomej Prvi počeli dijalog podeljenih hrišćanskih crkava.

U pet gradova Iraka poginulo više od 100, a povređeno preko 320 osoba u pet koordinisanih terorističkih napada pobunjenika na lokalne bezbednosne snage.

28.jun 2004.

SAD predale vlast Iračanima dva dana pre roka i sedam meseci pred planirane izbore. Privremene iračke vlasti potom položile zakletvu.

30.jun 2004.

Sa dužnosti smenjen predsednik parlamenta Republike Srpske Dragan Kalinić od strane Visokog predstavnika međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini. Kaliniću je zabranjen svaki politički i javni rad. Sa dužnosti u RS smenjeno je još 60 osoba zbog nesaradnje sa Haškim tribunalom.

Jul 2004

01.jul 2004.

Svrgnuti irački predsednik Sadam Husein pojavio se prvi put nakon sedam meseci u javnosti pred sudijom koji mu je pročitao optužnicu za zločine protiv iračkog naroda.

NASA-ina svemirska letelica „Kasini“ ušla u Saturnovu orbitu nakon sedmogodišnjeg putovanja.

Umro američki glumac Marlon Brando kojem su svetsku slavu donele filmske uloge „mladih gnevnih ljudi“ pedesetih godina XX veka. (Rođen: Omaha/Nebraska/SAD 03.april 1924. - Umro: Los Anđeles/Kalifornija/SAD 01.jul 2004.) Porodica Brando je imala holandske, irske, nemačke i engleske korene. Marlon je karijeru započeo u pozorištima na Brodveju. Nagrađen je Oskarom za glavnu ulogu u filmu „Na dokovima Njujorka“, ali je 1973. odbio da primi Oskara za glavnu ulogu u filmu „Kum“, protestujući protiv politike vlade SAD prema Indijancima. Umesto da ode na ceremoniju dodele nagrade, poslao je jednu indijansku glumicu da opiše patnje američkih Indijanaca. Pored toga, nominovan je za još šest Oskara. Dobio je dva Zlatna globusa, tri Nagrade BAFTA i Kanske nagrade za najboljeg glumca. Marlon Brando je bio jedna od najuticajnijih ličnosti pop kulture. Svojim agresivnim seksepilom i izrazitom muževnošću razbio je mit o uglađenom, dekadentnom džentlmenu kao idealu muške lepote. Zahvaljujući ulozi sirovog mačo-muškarca u filmu Tramvaj zvani želja pokrenuo je modu belih, uskih majica kratkih rukava, i nametnuo se kao muški ekvivalent Merilin Monro, najvećeg seks-simbola 20. veka. Njegov stil glume bio je izvor inspiracije za glumce kao što su Džejms Din, Pol Njuman, Al Pačino, Džek Nikolson, Robert De Niro, Dastin Hofman, Džoni Dep, Robert Duval i Džin Hekmen. Takođe je bio aktivista, zalažući se za mnoge ciljeve, a posebno za Afroamerički pokret, što ga je navelo da aktivno učestvuje u Maršu na Vašington 1963. Brando je bio jedan od samo tri profesionalna glumca zajedno Čarlijem Čaplinom i Merilin Monro, koje će američki magazin Tajm proglasiti za jednog od 100 najuticajnijih likova veka 1999. Američki filmski institut postavio je Branda na četvrto mesto među najvećim zvezdama u istoriji bioskopa. Neki od ostalih filmova u kojima je igrao: „Tramvaj zvani želja“, „Julije Cezar“, „Mladi lavovi“, „Poslednji tango u Parizu“, „Apokalipsa sada“ itd.

1924-2004

02.jul 2004.

Srpski manastir Visoki Dečani, zadužbina kralja Stefana Uroša III Dečanskog (1321-1331) uvršten u listu svetske baštine UNESCO

11.jul 2004.

Boris Tadić svečano stupio na dužnost predsednika Republike Srbije.

12.jul 2004.

Francuska i Irak obnovili diplomatske odnose, prekinute posle iračke invazije na Kuvajt 1990.

13.jul 2004.

Umro srpski (jugoslovenski) pozorišni, filmski i TV glumac Božidar Pavićević Longa. (Rođen: Sarajevo/Kraljevina Jugoslavija/Bosna i Hercegovina 09.januar 1932. - Umro: Beograd/SCG/Srbija 13.jul 2004.) Nadimak je preuzeo od brata koji ga je dobio zbog svoje visine od 206cm i koji je poginuo u Drugom svetskom ratu. Božidar je jedva preživeo rat, seleći se sa izbegličkim porodicama (i sam je bio deo jedne) po Užicu, Kraljevu, Čačku. U toku rata je prvi put i napravio korake ka svom budućem pozivu. Bio je glumac u Narodnom pozorištu "Toša Jovanović" u Zrenjaninu, Narodnom pozorištu u Subotici, dečijem pozorištu "Boško Buha" i Ateljeu 212. Igrao je i na scenama Narodnog pozorišta u Beogradu i Beogradskom drmaskom pozorištu. Od 1975. godine je slobodan umetnik. Igrao je u 115 televizijskih drama, serija i filmova. Njegova višedecenijska glumačka karijera je trajala oko četrdeset godina, od 1955 kada je ostvario svoju prvu ulogu u filmu Šolaja (1955) gde je glumio stražara, poslednji put je stao pred kamere u filmu Ptice koje ne polete (1997) gde je glumio lovokradicu.

1932-2004

28.jul 2004.

U samoubilačkom napadu automobilom-bombom u iračkom gradu Bakuba ubijeno 68 ljudi.

Umro britanski naučnik i nobelovac Frensis Krik, koji je 1953. godine sa Amerikancem Džejmsom Votsonom odgonetnuo strukturu dezoksiribonukleinske kiseline (DNK), "naslednog zapisa" svega živog na našoj planeti. (Rođen: Veston Favel/Engleska/Ujedinjeno Kraljevstvo 08.jun 1916. - Umro: San Dijego/Kalifornija SAD 28.jul 2004.) Otkrivanjem zapisa DNK postavljen je temelj biotehnologije. Najpoznatiji je po otkriću strukture DNK molekula 1953. zajedno sa Džejmsom D. Votsonom. On, Votson i Moris Vilkins su zajedno nagrađeni 1962. Nobelovom nagradom za fiziologiju ili medicinu „za otkriće molekulske strukture nukleinskih kiselina i njihovog značaja za transfer informacija u živim materijalima“. Krik je bio važan teoretski molekularni biolog i imao je ključnu ulogu u istraživanjima vezanim za otkriće genetičkog koda. Poznat je takođe i po upotrebi termina “centralna dogma” kojom se sumira ideja da genetske informacije teku u ćelijama isključivo u jednom pravcu, od DNK do RNK pa do proteina. Bio je profesor na Salk institutu za biološke studije u La Džoli, Kalifornija. Njegova kasnija istraživanja odnosila su se na oblast teorijske neurobiologije.

1916-2004

30.jul 2004.

U eksploziji gasovoda u belgijskoj industrijskoj zoni Gislengijen, 30 kilometara jugozapadno od Brisela, poginulo 14 ljudi.

Avgust 2004

01.avgust 2004.

U seriji sinhronizovanih bombaških napada na šest hrišćanskih crkava u Bagdadu i Mosulu poginulo najmanje 15 osoba, a preko 60 ranjeno.

U požaru u jednom supermarketu u predgrađu Asunsiona, glavnog grada Paragvaja, život izgubilo 409 osoba, dok je 454 povređeno.

12.avgust 2004.

U Grčkoj zvanično pušten u saobraćaj most Rion-Antirion, najduži viseći most na čeličnim sajlama u svetu, koji je preko Korintskog kanala povezao poluostrvo Peloponez sa ostatkom grčkog kopna (srednjom Grčkom). Zvaničan naziv mosta je Harilaos Trikupis, po grčkim političaru iz XIX veka koji je predlagao gradnju mosta preko Korintskog kanala.

13.avgust 2004.

U Atini su otvorene XXVIII letnje Olimpijske igre, prve u Grčkoj posle prvih Olimpijskih igara modernog doba u istom gradu 1896.

14.avgust 2004.

Umro poljski pisac Češlav Miloš, dobitnik Nobelove nagrade 1980. (1911-2004 -93) Debitovao je 1933. zbirkom pesama "Poema o ohlađenom vremenu". Sledile su zbirke "Tri zime" i "Zaštita". Pedesetih godina postao je šire poznat kao esejista i autor neobične proze, a 1953. izdao je dva najpoznatija dela - studiju evropskog totalitarizma "Zarobljeni duh" i roman "Osvajanje vlasti".

22.avgust 2004.

U oružanom prepadu na muzej slikara Edvarda Munka u Oslu, pred mnoštvom posetilaca ukradeno njegovo najpoznatije platno "Krik".

23.avgust 2004.

Posle 13 godina građanskog rata u Somaliji i dvogodišnjih mirovnih pregovora, u kenijskoj prestonici Najrobiju formirana nova skupština Somalije. Četiri vodeća klana dobila su po 61 poslanika, dok je 11 mandata pripalo koaliciji manjih klanova.

24.avgust 2004.

Poginule 94 osobe u skoro istovremenom padu dva putnička aviona tipa „Tupoljev“ u Rusiji, izazvanim samoubilačkim napadima čečenskih terorista. Jedan avion je pao kod Rostova, a drugi kod Tule.

26.avgust 2004.

U minobacačkom napadu na džamiju u iračkom gradu Kufa, u kom su se nalazile okupljene pristalice šiitskog vođe Muktada el Sadra, poginulo 29 ljudi.

31.avgust 2004.

U bombaškom napadu žene samoubice na stanicu metroa "Rižskaja" u Moskvi, poginulo je 10, a ranjeno preko 50 ljudi, među kojima četvoro dece. Iza napada su stajali čečenski teroristi.

Palestinski bombaši samoubice digli u vazduh dva autobusa u gradu Berševi, na jugu Izraela, ubivši 16 ljudi i ranivši više od 80. Teroristi su bili pripadnici palestinske ekstremističke organizacije Hamas.

Septembar 2004

01.septembar 2004.

Započela trodnevna talačka kriza u Beslanu u autonomnoj ruskoj republici Severnoj Osetiji u kojoj su čečenski teroristi ubili 340 talaca, većinom dece. Grupa od tridesetak naoružanih islamskih terorista, opasanih eksplozivom, upala je u osnovnu školu u mestu Beslan u Severnoj Osetiji (autonomna ruska republika na severnom Kavkazu) i kao taoce zadržala preko 1200 dece i odraslih. Više od 330 talaca, većinom dece, ubijeno je tokom trodnevne drame. Lider čečenskih separatista Šamil Basajev preuzeo je odgovornost za ovaj teroristički akt. Teroristički atak je počeo baš 1.septembra tokom svečanog skupa posvećenog početku školske godine. Teroristi su dva i po dana držali više od 1200 talaca u miniranoj zgradi (uglavnom decu, njihove roditelje i školsko osoblje) u najtežim uslovima, uskraćujući ljudima i minimalne prirodne potrebe. Trećeg dana oko 13.05 časova došlo je do eksplozije u sportskoj sali škole, a kasnije je izbio požar koji je rezultovao delimičnim urušavanjem zgrade. Posle prvih eksplozija, taoci su počeli da beže iz škole, a snage Centra specijalnih namena Federalne službe bezbednosti krenule su u juriš. Tokom haotične razmene vatre, uključujući i učešće civila koji su koristili lično naoružanje, ubijeno 27 terorista (četvorica, uključujući dva bombaša samoubica, poginula su pre juriša između 1. i 3. septembra). Jedini preživeli terorista Nurpaša Kulaev je uhapšen i kasnije osuđen na doživotni zatvor. Iako je većina talaca oslobođena tokom u jurišu, 314 talaca, uključujući 186 djece, poginulo je od posljedica terorističkog napada. Ukupno, uključujući spasioce, poginule su 333 osobe, a najmanje 783 osobe su zadobile povrede različite težine.

04.septembar 2004.

Najmanje 17 osoba poginulo, a više od 20 ranjeno u eksploziji auto-bombe u iračkom gradu Kirkuku pošto ju je aktivirao bombaš samoubica u blizini policijske akademije.

09.septembar 2004.

Od eksplozije automobila-bombe ispred australijske ambasade u Džakarti, poginulo devet, a ranjeno više od 170 ljudi.

11.septembar 2004.

Patrijarh aleksandrijski i cele Afrike Petros VII i dvanaest sveštenika koji su ga pratili na hodočašće na Svetu goru poginuli kada se helikopter koji ih je prevozio srušio u Egejsko more.

14.septembar 2004.

U eksploziji automobila bombe u zapadnom delu Bagdada poginulo 47 ljudi, a ranjeno preko 100 osoba. Bomba je eksplodirala na prepunoj pijaci u neposrednoj blizini policijske stanice. Odgovornost za napad preuzela je pobunjenička grupa koju predvodi saradnik Al Kaide Abu Musab al Zarkavi.

16.septembar 2004.

Otvoren Pan-afrički parlament, prvo predstavničko telo cele Afrike od strane afričkih država u blizini Johanesburga.

20.septembar 2004.

Sjedinjene Američke Države zvanično ukinule trgovinski embargo protiv Libije uveden 1986. godine, pošto je ova zemlja prethodno odustala od proizvodnje oružja za masovno uništavanje.

22.septembar 2004.

Umro srpski (jugoslovenski) dramski pisac jevrejskog porekla Đorđe Lebović, osnivač i prvi predsednik Udruženja dramskih pisaca Srbije. (1928-2004 -76-) Po svojim radio-dramama postao je poznat i u svetu, a u našoj zemlji osvojio je tri puta Sterijinu nagradu. Autor je "Logorske trilogije", koju čine pozorišne drame "Nebeski odred" iz 1957. godine, "Haleluja" iz 1965 (prvi put izvedena u Varšavi) i "Viktorija" iz 1968. godine.

24.septembar 2004.

Umrla francuska književnica Fransoaz Kuare, poznata kao Fransoaz Sagan, opisivala je život francuske mladeži. (1935-2004 -69-) Iako je povremeno osporavana književna vrednost njenog dela ono je bilo veoma popularno. Postala je svetski poznata u 18. godini kada je objavila svoj prvi roman "Dobar dan tugo" (1954.). Usledili su romani "Izvestan osmeh" (1957.), "Volite li Bramsa" (1959.) i drugi. Kao pisac pozorišnih komada i scenarija, ostavila je za sobom portrete amoralnih i učmalih sredovečnih ljudi. Dela: romani "Dobar dan tugo", "Za mesec, za godinu", "Izvestan osmeh", "Volite li Bramsa", "Čudesni oblaci", "Raspremljen krevet", "Izgubljen profil", "Modrice na duši", drame "Dvorci u Švedskoj", "Čuvar srca", "Klavir u travi".

30.septembar 2004.

U samoubilačkom napadu na američki vojni konvoj u Bagdadu, koji su izveli pripadnici terorističke grupe jordanskog ekstremiste Abu Musaba el Zarkavija, poginula 41 osoba, od toga 34 dece koja su pohrlila da uzmu slatkiše od američkih vojnika.

Oktobar 2004

07.oktobar 2004.

Kambodžanski kralj Norodom Sihanuk abdicirao u korist sina Nordoma Sihamonia. Sihanuk je na presto stupio 1941. a 1954. proglasio je nezavisnost Kambodže od Francuske. Do tada Kambodža je bila sastavni deo Francuske Indokine (s Laosom i Vijetnamom). Osnovao je stranku Sargkum koja je 1955. i 1958. dobila izbore. Posle očeve smrti vratio se 1960. na presto, a 1970. zbacio ga je general Lon Nol, u državnom udaru izvedenom pod uticajem SAD. Za predsednika Kampućije, kako su Kambodžu preimenovali "Crveni Kmeri", izabran je 1975. ali je idila s tom maoističkom frakcijom - tokom čije je strahovlade od 1975. do 1978. ubijeno između milion i dva miliona ljudi - brzo okončana i 1976. napustio je zemlju. "Crveni Kmeri" su zbačeni vojnom intervencijom Vijetnama krajem 1978. a on je 1982. postao predsednik antivijetnamske koalicione vlade. Posle niza burnih političkih promena, 1993. ponovo je postao kralj Kambodže, a u korist jednog od sinova abdicirao je 2004.

U seriji eksplozija u egipatskim letovalištima na Sinaju, na granici sa Izraelom, poginule 34 osobe, a ranjeno 105, mahom izraelskih građana. Najjača eksplozija bila je u Tabi, u hotelu "Hilton" čija je zapadna strana sa deset spratova uništena.

Najmanje 39 ljudi poginulo, a više od 100 povređeno u eksploziji automobila-bombe u pakistanskom gradu Multanu.

09.oktobar 2004.

Najmanje 39 ljudi poginulo, a više od 100 povređeno u eksploziji automobila-bombe u pakistanskom gradu Multanu.

Umro francuski filozof i teoretičar književnosti Žak Derida, poznat po koncepciji „dekonstrukcije“. (1930-2004 -74-) Pokrenuo je široku kritičku raspravu o filozofiji i jedan je od inspiratora poznate pariske grupe „Tel-quel“, koja je semiologiju, kao opštoj teoriji simbola, suprostavila gramatologiju kao posebnu teoriju prvobitnih, arhaičnih načina označavanja. Glavna dela: „Pisanje i razlika“, „O gramatologiji“, „O rasejavanju“, „O duhu“, „O pravu na filozofiju“ itd.

10.oktobar 2004.

Umro američki glumac Kristofer Riv, filmski „Supermen“. (Rođen: Njujork/Njujork/Sjedinjene Američke Države 25.septembar 1952. - Umro: Njujork/Njujork/Sjedinjene Američke Države 10.oktobar 2004.) Studirao je na Univerzitetu Kornel i Džulijard školi, debitujući na Brodveju 1976. Nakon hvaljenih nastupa u Supermanu i Supermenu II, Riv je odbio mnoge uloge u akcionim filmovima, birajući umesto toga da radi u malim filmovima i igrama sa složenijim likovima. Bio je vezan za invalidska kolica od 1995, pošto je u nesreći tokom jahanja slomio dva kičmena pršljena. Iako nepokretan usled kvadriplegije nije se predavao. I u takvom stanju glumio je u više filmova, uključujući rimejk legendarnog Hičkokovog „Prozor u dvorište“. Nekoliko puta se pojavio u televizijskoj seriji Smallville na temu Supermena i napisao dve autobiografske knjige, Još uvek sam i Ništa nije nemoguće. Tokom svoje karijere, Riv je dobio nagradu BAFTA, nagradu Udruženja filmskih glumaca, nagradu Emi i nagradu Gremi. Počevši od 1980-ih, bio je aktivista za zaštitu životne sredine i ljudska prava i za umetničku slobodu izražavanja. Nakon nesreće, lobirao je za istraživanje povreda kičme, uključujući istraživanje ljudskih embrionalnih matičnih ćelija, i za bolje osiguranje za osobe sa invaliditetom. Njegov zagovarački rad uključivao je vođenje fondacije Christopher i Dana Reeve i suosnivač istraživačkog centra Reeve-Irvine.

1952-2004

11.oktobar 2004.

Evropska unija ukinula Libiji embargo na oružje, nakon odluke Tripolija da odustane od oružja za masovno uništenje.

19.oktobar 2004.

Nepoznata lica otela u Bagdadu, i mesec dana kasnije pogubila, šefa međunarodne humanitarne organizacije "Karitas" Margaretu Hasan.

20.oktobar 2004.

U eksploziji gasa u rudniku uglja u blizini grada Džengžou, u centralnoj Kini, život izgubilo 122 rudara.

23.oktobar 2004.

U napadu iračkih pobunjenika na konvoj regruta, severoistočno od Bagdada, ubijeno 49 mladih vojnika, pripadnika novih iračkih snaga bezbednosti.

26.oktobar 2004.

Izraelski Kneset (skupština) odobrio plan predsednika vlade Arijela Šarona o povlačenju izraelskih naseljenika iz pojasa Gaze i delova Zapadne obale, okupiranih 1967.

29.oktobar 2004.

U Rimu 25 predstavnika država članica EU potpisali Ustav EU. Predsednici država ili vlada i ministri spoljnih poslova 25 zemalja članica Evropske unije potpisali su u Rimu Ustav EU, koji je trebalo da, u roku od dve godine, ratifikuju sve zemlje članice EU.

Novembar 2004

02.novembar 2004.

Umro šef države Ujedinjenih Arapskih Emirata, šeik Zajed bin Sultan el Nahajan, koji je bio na čelu Emirata od sticanja nezavisnosti od britanske vladavine i formiranja unije 1971. (Rođen: Abu Dabi/Trucijalne države, protektorat Ujedinjenog Kraljevstva/Ujedinjeni Emirati 06.maj 1918. - Umro: Abu Dabi/Ujedinjeni Emirati 02.novembar 2004.) Zaslužan je za razvoj svoje zemlje i njeno transformisanje u svetski finansijski i bankarski centar. Osnivač je Ujedinjenih Arapskih Emirata, Zajed je bio guverner Istočnog regiona od 1946. dok nije nasledio šeika Šakhbuta na mestu vladara Abu Dabija 1966. godine, a zatim i kao prvi predsednik Ujedinjenih Arapskih Emirata dok je zadržao svoju poziciju vladara Abu Dabija od 1971. do svoje smrti. 2004. U Ujedinjenim Arapskim Emiratima je poštovan kao Vaalid al-Ummah („Otac nacije“), zaslužan za glavnu pokretačku snagu ujedinjenja Ujedinjenih Arapskih Emirata. Zajed je zamenio svog starijeg brata šeika Šakhbuta bin Sultana na mestu vladara Abu Dabija 6. avgusta 1966. nakon što je Šahbut svrgnut beskrvnim pučem od strane članova vladajuće porodice uz britansku podršku.

1918-2004

Ubijen holandski filmski i književni stvaralac Teo van Gog, dva meseca posle prikazivanja na holandskoj televiziji njegovog kratkometražnog filma "Potčinjenost", u kome govori o položaju žena u muslimanskim zemljama. (Rođen: Hag/Holandija 23.jul 1957. - Umro: Amsterdam/Holandija 02.novembar 2004.) Teodor van Gog je rođen u porodici Aneke i Johana van Goga. Njegov otac je služio u holandskoj tajnoj službi (AIVD, tada zvanom BVD). Dobio je ime po svom stricu Teu po ocu, koji je zarobljen i pogubljen dok je radio kao borac otpora tokom nacističke okupacije Holandije tokom Drugog svetskog rata. Teo van Gog je bio praunuk Tea van Goga, trgovca umetninama rođenog brata slavnog slikara Vinsenta van Goga. 80-ih godina 20. veka radio je kao kolumnista. Tokom godina u svojim kolumnama je iskazivao svoje neslaganje s političarima, glumcima, filmskim rediteljima, piscima i ostalima koje je smatrao da su sastavni deo sistema. Tako je postao kontroverzni kolumnista koji uživa u provokacijama. Radio sa Ajaan Hirsi Ali, spisateljicom rođenom u Somaliji, kao producent filma Potčinjavanje, koji je davao kritički prikaz položaja žena u Islamu i time izazvao kontroverze među muslimanima. Tea van Goga je 2. novembra 2004. ubio Mohamed Boujeri, holandsko-marokanski islamista. Poslednji film koji je Teo van Gog završio pre smrti, 06/05, predstavlja fiktivnu verziju atentata na političara Pima Fortujna. Van Gog je autor oko 20 filmova kao i tri knjige.

1957-2004

03.novembar 2004.

Hamid Karzai zvanično proglašen pobednikom istorijskih izbora za predsednika Avganistana. Tokom prethodne tri godine Karzai je bio na čelu privremene vlade, obrazovane nakon što su SAD, krajem 2001. srušile talibanski režim u Kabulu.

05.novembar 2004.

Umro srpski (jugoslovenski) novinar Sergije Lukač, osnivač katedre za novinarstvo na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, gde je radio kao profesor do 1985. (1920-2004 -80-) Bio je urednik NIN-a. Prevodio je Remarka, Tvena, Gustava Švaba. Posthumno je objavljena njegova knjiga „Odrazi vremena“ (zbornik odabranih tekstova).

08.novembar 2004.

Kubanske vlasti "prognale" američki dolar sa kubanskog tržišta, a američku valutu, po kursu jedan za jedan, zamenili "konvertibilnim pezosom", ranije fiktivnom obračunskom jedinicom, a sada i formalno štampanom monetom u istim apoenima.

11.novembar 2004.

Skupština Litvanije ratifikovala ustav Evropske unije, čime je ta zemlja prva u 25-članom bloku zvanično prihvatila taj dokumenat.

Umro vođa Palestinske oslobodilačke organizacije Jaser Arafat. (Rođen: Kairo/Egipat 04.avgust 1929. - Umro: Klamar/Frnacuska 11.novembar 2004.) Bio je predsedavajući Palestinske oslobodilačke organizacije od 1969. do 2004. i predsednik Palestinske narodne samouprave od 1994. do 2004. godine. Ideološki nastrojen kao arapski nacionalista i socijalista, bio je jedan od osnivača političke stranke Fatah, na čijem čelu je bio od 1959. do 2004. godine. Jaser Arafat rođen je 1929. godine kao peto od sedmoro dece palestinskog trgovca tekstilom koji je poslovao u Egiptu. Arafat po očevoj strani ima egipatske krvi dok su majčini ugledna jerusalimska porodica. U detinjstvu se Jaser Arafat seli između Jerusalima i Kaira. Na kraju pedesetih godina dvadesetog veka Jaser Arafat napušta Egipat i odlazi u Kuvajt gde radi kao građevinar. U Kuvajtu je 1957. godine Arafat jedan od osnivača pokreta Fatah - palestinske skupine koja je prihvatila borbu protiv Izraela vojnim sredstvima. Fatah je narednih godina s jordanske teritorije izveo brojne upade u Izrael, s brojnim civilnim žrtvama, zbog čega je postao posebno ozloglašen među Izraelcima. Od 1983. do 1993. Arafat se nalazio u Tunisu i počeo je da menja svoj pristup sa otvorenog sukoba sa Izraelcima na pregovore. Godine 1988, priznao je pravo Izraela na postojanje i tražio rešenje sa dve države za izraelsko-palestinski sukob. Godine 1994, vratio se u Palestinu, nastanio se u gradu Gaza i promovisao samoupravu za palestinske teritorije. Uspeh pregovora u Oslu doveo je do toga da je Arafat dobio Nobelovu nagradu za mir, zajedno sa izraelskim premijerima Jicakom Rabinom i Šimonom Peresom, 1994. U to vreme, podrška Fataha među Palestincima je opala sa rastom Hamasa i drugih militantnih rivala. Krajem 2004. godine, nakon što ga je izraelska vojska efektivno zatvorila u svoju ramalu više od dve godine, Arafat je pao u komu i umro. Dok je uzrok Arafatove smrti ostao predmet spekulacija, istrage ruskih i francuskih timova su utvrdile da nisu u pitanju bilo kakve nelegne radnje.

1929-2004

Međutim, prema kasnijim istraživanjima utvrđeno je postojanje polonijuma, radioaktivnog elementa, na njegovoj odeći i četkici za zube, kao i na posmrtnim ostacima, pa se došlo do zaključka da je tim otrovan. Arafat je i dalje kontroverzna ličnost. Palestinci ga generalno vide kao mučenika koji je simbolizovao nacionalne težnje svog naroda. Izraelci su ga smatrali teroristom. Palestinski rivali, uključujući islamiste i nekoliko levičara PLO-a, često su ga prozivali kao korumpiranog ili previše pokornog u svojim ustupcima izraelskoj vladi.

18.novembar 2004.

U Engleskoj posle 700 godina tradicije zabranjen lov na lisice.

19.novembar 2004.

Umro britanski naučnik Džon Vejn, koji je 1982. godine dobio Nobelovu nagradu za medicinu za rad na otkrivanju načina delovanja aspirina.

24.novembar 2004.

Umro britanski književnik Artur Hejli, poznati autor bestselera. Njegova dela prevođena su na čak 38 jezika i objavljena u 40 zemalja. Neka od dela: „Aerodrom“, „Točkovi“, „Preopterećenost“, „Detektiv“ itd.

25.novembar 2004.

Muškarac naoružan nožem upao u spavaonicu jedne srednje škole u rudarskom mestu Rudžou, u provinciji Henan u centralnoj Kini, i ubio osam učenika.

28.novembar 2004.

U eksploziji gasa u rudniku uglja Čenđijašan na severu Kine život izgubilo 166 rudara.

Decembar 2004

02.decembar 2004.

Snage Evropske unije (Eufor) preuzele od Sfora (pod komandom NATO) kontrolu nad svim operacijama u Bosni i Hercegovini.

06.decembar 2004.

Potpisana deklaracija o stvaranju Južnoameričke zajednice naroda u peruanskom gradu Kusku, od strane lidera 12 južnoameričkih država, koji predstavljaju 361 milion ljudi.

15.decembar 2004.

Na jugu Francuske svečano otvoren najviši drumski most na svetu „Mijo“, francusko-britanski poduhvat. Najviši stub mosta visok je 340 metara a sam most dug dva kilometra.

19.decembar 2004.

Poginulo najamanje 60 osoba dok je više stotina ranjeno u dve eksplozije automobila bombi u svetim šiitskim gradovima Nadžafu i Karbali, u centralnom Iraku.

Umrla italijanska operska pevačica Reanata Tebaldi, sopran. (1922-2004 -82-) Na međunarodnu scenu stupila je 1946. na koncertu povodom ponovnog otvaranja milanske Skale nakon završetka Drugog svetskog rata. pevajući pre svega u Pučinijevim i Verdijevim operama, nastupala je sa mnogim poznatim operskim pevačima, među kojima su bili Mario del Monako i Karlo Bergonci.

21.decembar 2004.

Skupština Srbije zakonom u svim pravima izjednačila pripadnike Ravnogorskog pokreta u Drugom svetskom ratu s pripadnicima Partizanskog pokreta. Ustanovljena je i "Ravnogorska spomenica 1941", poput "Partizanske spomenice 1941".

U napadu bombaša samoubice na američku bazu u iračkom gradu Mosulu poginule su 24 osobe, od kojih 20 američkih vojnika, a ranjeno je 66 lica, od kojih 42 američka vojnika i 10 američkih civila.

22.decembar 2004.

Prestao sa izlaženjem list "Politika ekspres" – prvi broj lista izašao 1. oktobra 1963. Poslovno rukovodstvo novinske kuće "Politika novine i magazini" odlučilo je da ugasi beogradski dnevni list "Ekspres", osnovan 1963. godine.

26.decembar 2004.

Najsmrtonosnija prirodna katastrofa u modernoj istoriji - Džinovski morski talas – cunami, izazvan zemljotresom jačine 9,15 stepeni Rihterove skale (treći najjači zemljotres ikada zabeležen seizmografom) u blizini indonežanskog ostrva Sumatra usmrtio više od 280.000 ljudi, razorio obalu nanevši velike štete od Indonezije sve do Somalije u Africi. Najveću štetu su pretrpeli Indonezija, Indija, Šri Lanka, Maldivi i Malezija. Prvobitno je procenjeno da je magnituda zemljotresa bila 8.8 po Rihterovoj skali. U februaru 2005. naučnici su revidirali procenu do 9,0. Centar za upozorenja od Cunamija prihvatio je ovu brojku. Novije studije iz 2006. godine procenile su da je magnituda zemljotresa bila 9,1-9,3. Dr. Hiro Kanamori sa Kalifornijskog tehnološkog instituta smatra da je 9,2 odgovarajuća vrednost za ovaj zemljotres. Hipocentar glavnog zemljotresa bio je oko 160 km od zapadne obale severne Sumatre, u Indijskom okeanu, severno od ostrva Simeulue na dubini od 30 km. Zemljotres praćen cunamijem se istovremeno osetio u Bangladešu, Indiji, Maleziji, Mjanmaru, Tajlandu, Singapuru i Maldivima. Prvi je stradao grad Loknga u Indoneziji. Od 1900. godine jedini zemljotresi sa većim razmerama bili su Zemljotres u Čileu 1960. godine magnitude 9,5 i Zemljotres na Aljasci 1960. godine magnitude 9,2 stepena po Rihterovoj skali. Jedini veći zemljotresi magnitude 9,0 bili su Zemljotres na Kamčatki 1952. i Zemljotres u Tohoku 2011. godine. Od 280.000 stradalih ljudi najviše ih je poginulo u Indoneziji 220.000. Pored velikog broja meštana, do 9.000 stranih turista je poginulo, posebno ljudi iz nordijskih zemalja. Od evropski naroda najteže pogođena je bila Švedska, jer je iz te zemlje poginulo 543 ljudi.

27.decembar 2004.

Snažna eksplozija na Mlečnom putu izazvala pomeranje Meseca i poremetila Zemljinu atmosferu.

30.decembar 2004.

Umro američki džez muzičar, „kralj svinga“ Arti Šo. (1910-2004 -94-) Važio je za vrhunskog klarinetistu. Uvod u njegovu svetsku karijeru i jedan od njegovih najvećih uspeha, bio je snimak Kol Porterovog „Begin the Beguine“. Komponovao je koncerte za klarinet i niz poznatih melodija: „Nightmare“, „Any old time“, „Everything`s Jumpin“. Bavio se i publicistikom i beletristikom. Vodio je jedan od najpopularnijih bog bendova u SAD 30-tih i 40-tih godina XX veka.

31.decembar 2004.

Poginulo 177 ljudi, a 889 povređeno u požaru koji je izbio u jednoj diskoteci u glavnom gradu Argentine, Buenos Airesu.