VREMEPLOV
2003 - 2004
2003
Januar 2003
01.januar 2003.
Policijske snage EU (EUPM) zamenile međunarodne policijske snage UN (IPTF) u B I H čime je otpočela prva zajednička odbrambena i bezbednosna akcija svih 15 članica Evropske unije. Glavni cilj EUPM bio je da formira održive, profesionalne i multietničke policijske snage u B I H koje će delovati u skladu sa najvišim evropskim i međunarodnim standardima. Cilj bi se postigao kroz mentorstvo, monitoring i inspekciju aktivnosti. Bila je to prva bezbednosna operacija koju je preduzela EU u svojoj istoriji.
Luis Inasio “Lula” postao šef države Brazila, prvi u istoriji te zemlje koji je potekao sa “društvenog dna”. Ranije je bio sindikalni vođa.
14.januar 2003.
Desetine hiljada ljudi demonstriralo u Nikoziji, priredivši najveći protest u istoriji Kipra pod turskom okupacijom, zahtevajući okončanje decenija izolacije.
16.januar 2003.
Američki šatl “Kolumbija” poneo u svemir prvog izraelskog astronauta. Ova letelica se raspala 1.februara prilikom povratka na Zemlju, što nije preživeo niko od sedam ljudi u njoj.
24.januar 2003.
Umro italijanski industrijalac Đovani Anjeli, koji je porodičnu automobilsku kompaniju FIAT preobrazio u jednog od najznačajnijih svetskih proizvođača automobila. (Rođen: Torino/Italija 12.mart 1921. - Umro: Torino/Italija 24.januar 2003.) Đovani Anjeli, često skraćeno Đani, rođen je u oblasti italijanskog severnog industrijskog centra i mesta gde su se razvili najmoćniji poslovi u zemlji. U Musolinijevoj vojsci tokom Drgog svetskog rata bio je tenkovski komandant na ruskom i afričkom frontu, pre nego što je posle pada Italije promenio stranu i pomogao u oslobađanju zemlje. Krajem rata, u svojim dvadesetim godinama, uključio se u Fiat kao potpredsednik kompanije koju je osnovao njegov deda 1899.godine. U tim godinama nije ozbiljno pristupao vođenju firme već je putovao i provodio se. Posle dve decenije "amaterskog" rada u kompaniji bio je spreman da se bavi pravim poslom i postane jedan od najvećih "igrača" u italijanskim industrijskim, finansijskim i političkim krugovima. Direktor Fiata je postao 1963, a predsednik kompanije 1966. i na tom mestu ostao 30 godina odolevajući štrajkovima, terorističkim napadima, petrolejskoj krizi, za kratko vreme pretvorivši firmu u jednu od najmodernijih i najprofitabilnijih automobilskih grupa. Fiat je kupio najelitnije italijanske automobilske kompanije Lanču, Maseratija, Alfa Romea i Ferarija, i proširio se na sektore biotehnologije, avioindustrije, telekomunikacija i komunalnih usluga. Fiat se znatno uzdigao krajem devedesetih i slavno proslavio svoju stogodišnjicu 1999, ali je posle zapao u krizu. Porodica Anjeli je bila i na čelu moćnog fudbalskog tima Juventus i šampiona Formule 1 Ferarija. U 1991. Đovani je izabran za doživotnog senatora zbog svoje uloge u stvaranju nacionalnog bogatstva i pouzdane i stabilne ličnosti u italijanskoj turbulentnoj politici. Anjeli je bio toliko visoko cenjen da su ga često pominjali samo kao "advokata."
1921-2003
81
Na ličnom planu doživeo je više tragedija. Njegov otac, Edoardo, je poginuo prilikom pada aviona 1935, njegova majka u saobraćajnoj nesreći tri godine kasnije, a 1997. njegov nećak Đovani Alberto Anjeli, koji je trebalo da nasledi porodične poslove, umro je od raka u 33. godini. U novembru 2000. skokom sa jednog nadvožnjaka ubio se Anjelijev sin Edoardo, koji nikada nije uspeo da izađe na kraj sa veličanstvenim porodičnim nasleđem. Đovani Anjeli je bio i član Trilateralne komisije koja se ostalim globalističkim organizacijama zalaže za politiku nepravične i nehumane globalizacije sa krajnjim ciljem stvaranja Novog svetskog poretka i jedne svetske vlade.
26.januar 2003.
Američka teniserka češkog porekla Martina Navratilova (46) postala najstarija teniserka osvajač gren slem turnira. Navratilova je ovaj uspeh ostvarila na otvorenom prvenstvu Australije igrajući u konkurenciji mešovitih parova sa indijskim teniserom Leanderom Paesom.
27.januar 2003.
_svg.png){kind=small}
Skupština Srbije usvojila Ustavnu povelju kojom je federalna država Savezna Republika Jugoslavija preobražena u znatno labaviju Državnu zajednicu Srbija i Crna Gora.
29.januar 2003.
Skupština Crne Gore usvojila Ustavnu povelju kojom je federalna država Savezna Republika Jugoslavija preobražena u znatno labaviju Državnu zajednicu Srbija i Crna Gora.
Februar 2003
01.februar 2003.
Poginulo svih sedam članova posade američkog svemirskog šatla „Kolumbija“ koji se zapalio i raspao iznad Teksasa 15 minuta pre planiranog sletanja. Misija šatla prethodno je trajala 16 dana. Među sedam članova posade bile su dve žene i prvi Izraelac astronaut.
04.februar 2003.
Poslanici Veća republika i Veća građana Skupštine SRJ usvojili Ustavnu povelju Državne zajednice Srbija i Crna Gora, čime je Savezna Republika Jugoslavija prerasla u znatno labaviju Državnu zajednicu – koja se pokazala kao kratkotrajna.
_svg.png){kind=small}
Umro episkop Srpske pravoslavne crkve Stefan Boca, profesor bogoslovlja i crkveni pisac, jedan od najzaslužnijih za podizanje nove zgrade Bogoslovskog fakulteta u Beogradu. (1916-2003 -86-) Bogoslovski i Filozofski fakultet završio je u Beogradu. Bio je profesor Bogoslovije Svetog Save u manastiru Rakovica, a potom nastavlja studije na Koledžu Svetog Avgustina u Kenterberiju, gde ga je zatekao izbor za episkopa dalmatinskog. Podigao je i obnovio na desetine hramova srpske crkve, otvorio bogosloviju u manastiru Krka, napisao, objavio, odnosno preveo i publikovao niz važnih dela poput „Katihizisa Istočne Pravoslavne Crkve“, „Pravoslavna Dalmacija“ N. Milaša, „Manastir Krupa 1317-1967“, „Dalmatinski episkop Simeon Končarević i njegovo doba“, „Osam vekova Studenice“ itd. Bio je aktivan i cenjen u svetskim ekumenskim krugovima.
07.februar 2003.
Ubijeno najmanje 33 ljudi u eksploziji automobila-bombe i razoren "El Nogal", jedan od najekskluzivnijih klubova u kolumbijskoj prestonici Bogoti.
09.februar 2003.
Papa Jovan Pavle II uputio dramatični apel protiv američke invazije na Irak, a potom je uputio i ličnog izaslanika u mirovnu misiju u Bagdad. SAD su docnije, bez odobrenja Ujedinjenih nacija, napale, i okupirale, tu arapsku zemlju, pod izgovorom da režim Sadama Huseina ima oružje za masovno uništenje, što se ispostavilo kao neistina.
15.februar 2003.
U najvećim antiratnim demonstracijama od rata u Vijetnamu, održanim u 400 gradova u 60 zemalja, učestvovalo oko 10 miliona ljudi. Demonstranti su protestvovali zbog namere vlada SAD i Velike Britanije da bez odluke Saveta bezbednosti UN, napadnu Irak.
16.februar 2003.
Umro srpski (jugoslovenski) književnik Aleksandar Tišma, član Srspke akademije nauka i umetnosti i Akademije umetnosti u Berlinu. (Rođen: Horgoš/Kraljevina SHS/Srbija 16.januar 1924. - Umro: Novi Sad/SCG/Srbija 16.februar 2003.) Njegova dela su prevedena na oko dvadesetak jezika, a i sam se bavio prevođenjem sa mađarskog i nemačkog. Rođen je od oca Srbina Gavre Tišme, trgovca poreklom iz Udbine u Lici i majke Jevrejke Olge, devojačko Miler. Osnovnu školu i gimnaziju pohađao je u Novom Sadu. Maturirao je 1942. godine. U Budimpešti je studirao (od 1942. do 1943) ekonomiju pa romanistiku. Stupio je u narodnooslobodilačku borbu decembra 1944. godine. Demobilisan je novembra 1945. godine, nakon čega se zaposlio kao novinar u Novom Sadu, u „Slobodnoj Vojvodini“, a zatim, 1947. godine, u Beogradu, u „Borbi“. Na beogradskom Filozofskom fakultetu 1954. godine diplomirao je anglistiku. Od 1949. je živeo u Novom Sadu i radio u izdavačkom preduzeću „Matica srpska“, najpre kao sekretar, a posle i kao urednik. Godine 1952. venčao se sa koleginicom, bibliotekarkom Sonjom Drakulić. Sa njom je iste godine dobio sina Andreja, koji se bavi konkretnom poezijom, pečatnom umetnošću i fotografijom. Bio je urednik Letopisa Matice srpske u periodu od 1969. do 1973. Holokaust, ljudsko zlo i ljudske potrebe su česta tema u njegovim delima. Neka od njegovih dela: zbirke pesama “Naseljeni svet”, “Krčma”, knjige pripovedaka “Krivice”, “Nasilja”, “Povratak miru”, romani “Za plavom devojkom”, “Knjiga o blamu”, “Upotreba čoveka”, zbirka putopisa “Drugde” itd.
1924-2003
79
18.februar 2003.
Poginulo 198 ljudi u podmetnutom požaru u metrou južnokorejskog grada Tegu.
19.februar 2003.
Poginulo 267 ljudi u do tada najgoroj avionskoj nesreći u Iranu. Na jugoistoku te zemlje srušio se vojni transportni avion tipa "Iljušin 76" sa pripadnicima iranske Revolucionarne garde i 18 članova posade, što nije preživeo niko od 276 ljudi u letilici.
20.februar 2003.
Poginulo 198 ljudi u podmetnutom požaru u metrou južnokorejskog grada Tegu.
24.februar 2003.
Poginulo najmanje 268 ljudi u zemljotresu koji je pogodio severozapadnu kinesku provinciju Sinkjang.
25.februar 2003.
Umro italijanski filmski glumac i režiser Alberto Sordi koji je igrao u više od 200 filmova, a dvadesetak je režirao. (1920-2003 -83-) U svet filma ušao je sa 15 godina, a tokom dugogodišnje karijere tumačio je galeriju likova, prikazujući duh Italijana, često s najkomičnije strane. Neki od filmova u kojima je glumio: "Pod suncem Rima", "Beli šeik", "Dangube", "Heroj našeg doba", "Moj sin Neron", "Veliki rat", "Mejd in Itali", "Mali, sasvim mali građanin" itd. Neki od filmova koje je režirao: "Oprostite, da li ste za ili protiv?", "Italijan u Americi", "Pomozi mi ljubavi" itd.
27.februar 2003.
Haški tribunal osudio bivšu predsednicu Republike srpske Biljanu Plavšić na 11 godina zatvora.