2005

2005 - 2006

Januar 2005

04.januar 2005.

Nepoznati napadači ubili guvernera Bagdada Alija el Hajdarija.

09.januar 2005.

U prestonici Kenije Najrobiju potpisan mirovni sporazum kojim je okončan 21-godišnji građanski rat u Sudanu. Mirovni sporazum potpisali su sudanski potpredsednik Ali Osman Taha i Džon Garang, šef “Oslobodilačkog pokreta sudanskog naroda” (SPLM) – pobunjeničke grupe sa juga Sudana.

12.januar 2005.

Evropski parlament ratifikovao Ustav Evropske unije.

14.januar 2005.

Posle sedam godina putovanja, evropska sonda “Hajgens” uspela da se spusti na Saturnov mesec Titan i pošalje prve fotografije kontroli leta u Darmštatu.

17.januar 2005.

Umro kineski političar Džao Cijang, bivši generalni sekretar KP Kine, koji je smenjen 1989. zbog suprostavljanja nasilnom gušenju demonstracija na Trgu Tjenanmen. (Rođen: Huasjan/Kina 17.oktobar 1919. - Umro: Peking/Kina 17.januar 2005.) Kao predsednik vlade bio predvodnik ekonomskih reformi osamdesetih godina XX veka. Bio je premijer Kine od 1980. do 1987, potpredsednik Komunističke partije Kine od 1981. do 1982. i generalni sekretar KP Kine od 1987. do 1989. godine. Bio je zadužen za političke reforme u Kini od 1986, ali je izgubio vlast zbog podrške protestima na Trgu Tjenanmen 1989. godine. Kao visoki vladin zvaničnik, Džao je bio kritičan prema maoističkoj politici i bio je instrumentalan u sprovođenju reformi slobodnog tržišta, prvo u Sečuanu, a potom i širom zemlje. Pojavio se na nacionalnoj sceni zahvaljujući podršci Deng Sjaopinga nakon Kulturne revolucije. Zagovornik privatizacije državnih preduzeća, razdvajanja partije i države i opštih reformi tržišne ekonomije, tražio je mere za racionalizaciju kineske birokratije i borbu protiv korupcije i pitanja koja su dovela u pitanje legitimitet stranke 1980-ih. Njegova politika ekonomskih reformi i simpatije prema studentskim demonstrantima tokom protesta na Trgu Tjenanmen 1989. doveli su ga u sukob sa nekim članovima partijskog rukovodstva, uključujući predsednika Centralne savetodavne komisije Čen Juna, predsednika NPKKK Li Sjennjena i premijera Li Penga. Džao je takođe počeo da gubi naklonost Deng Sjaopinga, koji je bio predsednik Centralne vojne komisije. Nakon sloma protesta, Džao je politički proskribovan i efektivno stavljen u kućni pritvor do kraja života. Nakon toga, postao je mnogo radikalniji u svojim političkim uverenjima, podržavajući punu tranziciju Kine u liberalnu demokratiju. Umro je od moždanog udara u Pekingu u januaru 2005. godine. Zbog njegovog političkog pada, nisu mu bili priređeni pogrebni obredi koji se generalno priznaju visokim kineskim zvaničnicima. Njegovi tajni memoari su prokrijumčareni i objavljeni na engleskom i kineskom 2009. godine, ali detalji njegovog života ostaju cenzurisani u Kini.

1919-2005

22.januar 2005.

Umrla meksička kompozitorka i tekstopisac Konsuela Velaskes, autor evergrin balade “Besame mućo”.

25.januar 2005.

Više od 300 hinduističkih hodočasnika poginulo u stampedu u jednom hramu u zapadnoj indijskoj državi Maharaštra.

29.januar 2005.

Umro srpski (jugoslovenski) režiser, autor stripova i scenarista Živorad Žika Mitrović. (Rođen: Beograd/Kraljevina SHS/Srbija 03.septembar 1921. - Umro: Beograd/SCG/Srbija 29.januar 2005.) Pripadao je generaciji sineasta koja je neposredno nakon Drugog svetskog rata postavila temelje profesionalno organizovane filmske produkcije u Srbiji. Mitrović je karijeru počeo kao stripski crtač i scenarista u periodu 1936 - 1941, „Zlatnom dobu srpskog stripa“, kada je bio još srednjoškolac i omladinac. Objavljivao je stripove različitih žanrova u komercijalnim beogradskim listovima: Mika Miš, Zabavnik, Paja Patak i Dečje vreme. Najpoznatiji stripovi tog doba su mu Junaci Pavlove ulice, Hajduk Veljko, Duh prerije, Orkan sa istoka, Krijumčari ljudi i Moć fakira. U filmu Savamala iz 1982. Mitrović je evocirao stripsko razdoblje svog života. Posle rata, Mitrović se bavio prvenstveno filmom, ali je i dalje ostala veza sa stripom. Stripski serijal Kapetan Leši je adaptacija istoimenog filma, po scenariju samog Mitrovića sa saradnicima, i crtežom Julija Radilovića Julesa. Izašle su četiri epizode u zagrebačkom Plavom vjesniku (1960-1964). Snimao je filmove različitog žanra, a najviše je ostao upamćen po istorijskim: Nevesinjska puška, Marš na Drinu, Signali nad gradom, Solunski atentatori, Užička republika i Timočka buna. Dobitnik je više domaćih i međunarodnih priznanja, među kojima je nekoliko zlatnih i srebrnih arena, Sedmojulska i Oktobarska nagrada.

1921-2005

Umro izraelski pisac, satiričar, scenarista i režiser Efraim Kišon, koji je u svojim kolumnama i filmovima prikazivao brutalnost poretka prema pojedincu, život useljenika i uopšte ljudi izmeštenih iz svoje kulture. (1924-2005 -80-) Neka od dela: “Nije fer, Davide”, “Kita boli more”, “Lisac u kokošinjcu”, “Kod kuće je najgore”, “Raj u najam”, “Blago onom ko veruje” itd. Filmovi: “Salah Šabati”, “Blaumilhov kanal” itd. Rođen je u Budimpešti kao Ferenc Hofman. Studirao je likovnu umetnost, slikarstvo i skulpturu, a tokom studija je pisao humorističke eseje i scenska dela. Preživljava holokaust tokom Drugog svetskog rata i nakon 1945. menja prezime u Kišont. Emigrirao je u Izrael 1949. gde mu je imigracioni radnik promenio ime u Efraim Kišon.

30.januar 2005.

U Iraku održani izbori za nacionalnu skupštinu – prvi slobodni izbori u poslednjih 50 godina.

Februar 2005

02.februar 2005.

Umro nekadašnji šampion sveta u boksu u teškoj kategoriji Nemac Maks Šmeling, koji je u istoriju svetskog boksa ušao 1936. kada je u Njujorku pred 42.000 gledalaca, nokautirao do tada neporaženog Džoa Luisa. (1905-2005 -99-) Sa 99 godina, Šmeling je bio najdugovečniji bokserski šampion u teškoj kategoriji u istoriji.

03.februar 2005.

Poginulo svih 105 putnika i članova posade kada je avganistanski avion “Boing 737” u vlasništvu privatne kompanije “Kam era” udario u planinu blizu Kabula.

04.februar 2005.

Julija Timošenko, jedan od lidera ”narandžaste revolucije” postala prva žena predsednik vlade Ukrajine.

Italijanska novinarka Đulijana Zgrena, dopisnica italijanskih dnevnih novina ”Il Manifesto”, oteta u centru Bagdada. Oslobođena je 3.marta, ali je 4.marta, na putu do aerodroma, na auto u kojem se nalazila pucala američka patrola. Zgrena je ranjena, a italijanski agent tajne službe Nikola Kalipari je, štiteći je, poginuo.

05.februar 2005.

Umro togoanski predsednik Gnasingbe Ejadema, koji je na vlast došao vojnim pučem 1967. i odmah zabranio svaku političku aktivnost u zemlji. Od 1991. kada je vratio političke slobode, tri puta uzastopno pobeđivao je na predsedničkim izborima.

07.februar 2005.

Engleskinja Elen Mekartur postavila novi svetski rekord u solo jedrenju oko sveta, prešavši skoro 42.000 kilometara za 71 dan, 14 sati, 18 minuta i 33 sekunde.

08.februar 2005.

Izraelski predsednik vlade Arijel Šaron i palestinski predsednik Mahmud Abas proglasili prekid vatre između Izraela i Palestinaca nakon razgovora u Egiptu.

09.februar 2005.

Umro srpski (jugoslovenski) televizijski i radijski novinar i voditelj Milovan Ilić Minimaks, autor emisija "Sutra je petak, "Tačno u podne", "Od glave do pete", "Minimaksovizija", "Nedelja kod Minimaksa". (Rođen: Lipnica,Knić/Kraljevina Jugoslavija/Srbija 05.novembar 1938. - Umro: Padova/Italija 10.februar 2005.) Osnovnu i srednju školu završio je u Kragujevcu. Nesvršeni je student beogradskog Pravnog fakulteta. Počeo je da radi u listu Jež, a 1960. je prešao u Radio Beograd. Postao je poznat kao voditelj radio programa Minimaks. Ovaj program se emitovao na Radio Beogradu sedamdesetih godina 20. veka subotom pre podne od 8 do 12 sati. Minimaks je bila jedna od prvih emisija u kojoj je bilo dosta zabavne muzike, a njegova krilatica iz najave emisije je bila „minimum govora maksimum muzike“. Bio je jedan od prvih nekonvencionalnih voditelja koji je pored klasične najave ubacivao viceve, doskočice i džinglove. Sa emisijama Sutra je petak i Tačno u podne, poznatijom pod nazivom Tup-tup, koju je vodio 22 godine, postigao je veliki uspeh. Nakon ukidanja nekih njegovih radio emisija, karijeru nastavlja na Radio-televiziji Srbije, gde je vodio emisiju Od glave do pete. Kada je i ona ukinuta, od 1990. godine jedno vreme na TV Politika vodio je zabavnu emisiju pod nazivom Minimaksovizija. Svoje emisije (Minimaksovizija, Maksovizija, Nedelja kod Minimaksa i Fonto) radio je za TV Pink i TV Palmu. Po prvi put je predstavio javnosti brojne pevačice i pevače narodne muzike. Kroz njegove emisije prošao je veliki broj srpskih pevača, muzičara, glumaca, političara i drugih javnih ličnosti. Autor je nekoliko knjiga aforizama i pesama (više od 8), kao i mnogobrojnih kolumni u raznim listovima. Prve dve knjige aforizama koje je napisao su Sitna razmišljanja (1967) i Iz malog mozga (1988). Sa suprugom Biljanom imao je kćerku Anu i sina Vladimira, a iz prvog braka sina Igora. Krajem 2004. urađeno mu je presađivanje jetre na Univerzitetskoj klinici u Padovi. Preminuo je, u Padovi, posle duge i teške bolesti.

1938-2005

10.februar 2005.

Severna Koreja zvanično priznala da je proizvela nuklearno oružije za samoodbranu i da se na neodređeno vreme povlači iz Ugovora o neširenju nuklearnog naoružanja.

U Saudijskoj Arabiji održani lokalni izbori, prvi put u istoriji te islamske apsolutne monarhije. Pravo glasa imali su samo muškarci stariji od 20 godina.

Umro američki pisac Artur Miler, jedan od najznačajnijih dramskih pisaca XX veka. (Rođen: Harlem,Njujork/Njujork/SAD 17.oktobar 1915. - Umro: Rosberi/Konektikat/SAD 10.februar 2005.) Najpoznatije njegovo delo je drama “Smrt trgovačkog putnika” koju je napisao u 33 godini života i za koju je 1949.godine dobio Pulicerovu nagradu. Artur Ašer Miler je rođen 17. oktobra 1915. godine u Njujorku, kao drugo od troje dece poljsko-jevrejskih imigranata, Isidore i Avgusta Milera. Njegov otac, nepismeni ali dobro stojeći preduzetnik, bio je vlasnik dućana ženske odeće u kojoj je zapošljavao 400 osoba. Porodica je živela na Menhetnu. 1929. godine, nakon sloma berze na Vol Stritu, Milerovi su izgubili gotovo sve te se sele u Bruklin gde Miler radi kao dostavljač hleba i pomaže porodici da sastavi kraj s krajem. Nakon što je 1932. godine završio srednju školu, radio je brojne bedne poslove kako bi platio školovanje na koledžu. Miler je bio značajna ličnost u američkom teatru, pišući drame među kojima su Svi moji sinovi (1947), Smrt trgovačkog putnika (1949), Veštice iz Salema (1953) i Pogled sa mosta (1955–1956), kao i scenario za film Neprilagođeni. Miler je često bio u očima javnosti, naročito od kraja 1940-ih do početka 1960-ih, kada je svedočio pred Domom komiteta za neameričke aktivnosti, dobio Pulicerovu nagradu za dramu i bio oženjen Merilin Monro. Godine 1980, Miler je primio Književnu nagradu Sent Luis od Univerziteta Sent Luis. On je dobio Nagradu princeze od Asturije, prestižno imperijalno odlikovanje, 2002. godine i Jerusalimsku nagradu 2003. godine. Godine 1969, Milerova dela su zabranjena u Sovjetskom Savezu zbog učešća u kampanji za oslobađanje disidentskih pisaca. Godine 1983, Miler putuje u Kinu kako bi produkovao i režirao Smrt trgovačkog putnika u Narodnom pozorištu u Pekingu. Milerova spisateljska karijera trajala je gotovo sedam decenija i u momentu smrti Miler je smatran za jednog od najvećih dramskih pisaca 20. veka. Nakon smrti, počast su mu odali mnogi glumci, reditelji i producent, nazvavši ga posljednjim velikim praktičarem američke pozornice.

1915-2005

14.februar 2005.

Bivši premijer Libana Rafik al Hariri poginuo u eksploziji automobila bombe u trgovačkom centru Bejruta, a odgovornost za atentat preuzela je nepoznata islamistička "Grupa za pobedu i sveti rat na Levantu".

Poginulo najmanje 211 rudara u eksploziji metana u rudniku uglja u Fusinu, u provinciji Lianing, na severoistoku Kine.

Život izgubilo 59 osoba, a više od 200 je povređeno u požaru u džamiji u centru Teherana.

16.februar 2005.

Stupio na snagu Sporazum iz Kjota kojim su uvedena najstroža ograničenja vezana za zaštitu životne sredine, a na koja su se obavezale zemlje potpisnice.

22.februar 2005.

Poginulo 612 ljudi, a više od 1 000 je povređeno u zemljotresu jačine 6,4 stepena Rihterove skale koji je pogodio jugoistočni deo Irana.

25.februar 2005.

Umro britanski pravnik Piter Benenson, osnivač međunarodne organizacije za zaštitu ljudskih prava - Amnesti internešnal.

28.februar 2005.

Ispred jedne bolnice poginulo 125 ljudi, a 200 je ranjeno u samoubilačkom bombaškom napadu u iračkom gradu Hili.

Mart 2005

01.mart 2005.

Socijalista Tabare Vaskes postao predsednik Urugvaja. Bio je to prvi levičarski predsednik te južnoameričke države, od kada je ona stekla nezavisnost 1828.

Umro agent izraelske obaveštajne službe Mosad Piter Malkin, koji je na ulici u Buenos Ajresu 1960. godine uhvatio nacističkog zločinca Adolfa Ajhmana zaduženog za ostvarenje Hitlerovog Konačnog rešenja jevrejskog pitanja.

02.mart 2005.

Umro bivši vrhovni rabin Jugoslavije Cadik Danon, dugogodišnji diplomata SFRJ. (1918-2005 -86-) Obavljao je dužnosti otpravnika poslova ambasade Jugoslavije u Stokholmu i šefa Odseka za nordijske zemlje u Ministarstvu inostranih poslova. Nakon penzionisanja 1970. nalazio se na funkciji vrhovnog rabina Jugoslavije.

03.mart 2005.

Američki avanturista Stiv Fosit postao prvi čovek koji je obleteo Zemlju avionom bez usputnog sletanja i dolivanja goriva, pošto se posle 67-časovnog putovanja i pređenih 37.000 kilometara, spustio na aerodrom Salina u američkoj državi Kanzas.

06.mart 2005.

Umro američki naučnik nemačkog porekla Hans Bate, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku (1967) i jedan od tvoraca atomske bombe.

08.mart 2005.

U akciji specijalne ruske policije na severu Kavkaza, u mestu Tolstoj-Jurt, ubijen Aslan Mashadov, vođa čečenskih separatista, jedan od najozloglašenijih terorista na prostorima bivšeg Sovjetskog Saveza.

Sirijske trupe počele povlačenje iz Libana, nakon sirijsko-libanskog vojnog sporazuma čiji su detalji dogovoreni dan ranije, prilikom susreta u Damasku sirijskog predsednika Rašida el Asada sa svojim libanskim kolegom Emilom Lahudom.

10.mart 2005.

Život izgubilo 47 ljudi, a preko 100 ranjeno u samoubilačkom napadu u iračkom gradu Mosulu, tokom sahrane jednog od šiitskih verskih lidera.

14.mart 2005.

Kineska skupština je usvojila zakon kojim se odobrava upotreba vojne sile u slučaju da Tajvan proglasi nezavisnost.

16.mart 2005.

Izraelska armija predala grad Jerihon palestinskoj upravi.

20.mart 2005.

SAD usvojile strategiju preventivnih udara protiv država koje predstavljaju pretnju.

24.mart 2005.

U glavnom gradu Kirgizije Biškeku demonstranti su bez ijednog ispaljenog metka zauzeli zgradu vlade, kabinet predsednika i televiziju. Predsednik Kirgizije Askar Akajev je podneo ostavku i napustio zemlju, a lider opozicione stranke Narodni pokret Kirgizije Kurmanbek Bakijev imenovan je za vršioca dužnosti predsednika države kao i predsednika vlade.

25.mart 2005.

Umro srpski pozorišni i filmski glumac Dragoljub Milosavljević Gula, član Jugoslovenskog dramskog pozorišta. (Rođen: Petrovac na Mlavi/Kraljevina SHS/Srbija 30.maj 1923. - Umro: Beograd/Srbija i Crna Gora/Srbija 25.mart 2005.) Potiče iz zanatske porodice. U rodnom mestu završio je osnovnu školu, zatim je od 1936. do 1939. pohađao Zanatsko-trgovačku školu i radio kod oca u krojačkoj radionici. Za vreme školovanja učestvovao je na recitatorskim priredbama, pisao pesme i igrao u amaterskim pozorištima. Glumom je počeo da se bavi kao petnaestogodišnjak u putujućoj pozorišnoj grupi „Prendić”. Završio je državnu pozorišnu školu u Novom Sadu 1951. godine, kada postaje stalni član Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada. Od 1969. godine prelazi u Beograd u Jugoslovensko dramsko pozorište, gde ostaje dve decenije do svog penzionisanja. Iako je najveći deo života proveo u Beogradu, sve do smrti 2005. godine vraćao se svom Petrovcu i Mlavi. Njegova karijera je trajala od 1958. do 1997. godine, a igrao je u 75 ostvarenja. Otac je glumice Vladice Milosavljević. Po njemu je nazvan i održava se festival „Gulini dani u Petrovcu na Mlavi“. Odigrao je niz uspelih uloga u dramama "Dundo Maroje", "Sumnjivo lice", "Samoubica", "Mister Dolar", "Vuci i ovce", "Pigmalion", "Stradija", "Haleluja", "Bartolomejski vašar", "Punjene tikvice"... Filmovi: "Mala", "Treća sreća", "Vampiri su među nama", "Balkan ekspres", "Oktoberfest". "Maratonci trče počasni krug", "O pokojniku sve najlepše", "Lude godine", "Protiv Kinga"...

1938-2005

26.mart 2005.

Umro Džejms Kalahan, britanski političar i državnik, lider Laburističke stranke, premijer Velike Britanije. (1912-2005. -92-) Bio je britanski političar koji je od 1976. do 1980. vodio Laburističku stranku, a od 1976. do 1979. služio kao premijer Ujedinjenog Kraljevstva.

28.mart 2005.

U zemljotresu jačine 8,7 stepeni po Rihteru, koji je pogodio severni deo Sumatre, poginulo oko hiljadu ljudi.

30.mart 2005.

Umro srpski (jugoslovenski) pozorišni reditelj Miroslav Belović, direktor Jugoslovenskog dramskog pozorišta, profesor Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu. (1927-2005. -77-) Režiju je studirao na Dramskom institutu u Lenjingradu (SSSR). Bio je član Jugoslovenskog dramskog pozorišta od 1948. Kao pedagog radio je na Akademiji za pozorišnu umetnost (kasnije FDU) od njenog osnivanja 1949. godine. Upravnik JDP bio je od 1963. do 1966. Najznačajnije Belovićeve režije na sceni JDP-a bile su Plaut - "Hvalisavi vojnik", Šon O'Kejsi - "Plug i zvezde", Georg Bihner - "Dantonova smrt", Jovan Hristić - "Savonarola i njegovi prijatelji", Belović i Stevan Pešić - "Omer i Merima", Slavomir Mrožek - "Tango", Marin Benetović - "Hvarkinja", ", Branislav Nušić - "Mister Dolar", Marin Držić - "Dundo Maroje", Nušić - "Ne očajavajte nikad!".

31.mart 2005.

Princ Albert od Monaka preuzeo, kao regent, dužnosti svog teško obolelog oca, princa Renijea III.

Umrla Amerikanka Teri Skjavo, posle 15 godina provedenih u komi, pošto je sud dozvolio da ona bude isključena sa aparata za održavanje života. Nakon sedam godina dugog procesa između supruga i roditelja bolesnice, koji su na sve moguće načine pokušavali da joj produže život, sud je dozvolio da ona bude isključena sa aparata.

April 2005

02.april 2005.

Umro papa Jovan Pavle II, Poljak poreklom, čiji je pontifikat, izrazito reakcionaran, trajao 26 godina i bio jedan od najdužih u istoriji Rimokatoličke crkve. (Rođen: Vadovice/Poljska 18.maj 1920. - Umro: Vatikan 02.april 2005.) Karol Vojtila, koji je imenovan za kardinala 1967. godine, postao je (264 poglavar Rimokatoličke crkve) papa 16. oktobra 1978. i sa 58 godina bio najmlađi papa do tada. Majka mu je umrla kada je imao devet godina. Godine 1938, krenuo je na krakovski, Jagelonski univerzitet, i u glumačku školu. Posle Nemačke okupacije, 1939. godine, zaposlio se u fabrici hemikalija, kako bi izbegao deportaciju u Nemačku. Posle Drugog svetskog rata i ponovnog otvaranja semeništa, Vojtila je nastavio svoje školovanje u Krakovu i otišao na teološki fakultet u Krakovu. Zaredio se 1946. godine. Još od pape Hadrijana VI, koji je vladao od 1522. do 1523, prvi je papa koji nije poreklom iz Italije. Njegov pontifikat je trajao 26 godina, i treći je najduži u istoriji, nakon svetog Petra (34 ili 37 godina) i blaženog pape Pija IX (31 godina). Izvršio je najviše proglašenja svetaca u istoriji papstva. Takođe je prvi papa koji je kročio u džamiju i sinagogu. Naslednik pape Jovana Pavla II, papa Benedikt XVI, je pokrenuo postupak njegove beatifikacije. Jovan Pavle II je uzdignut u red blaženika katoličke crkve 1. maja 2011. godine, a proglašen svetim 28. aprila 2014. godine. Tri puta je obavio čin egzorcizma, odnosno isterivanja đavola na Trgu Svetog Petra u Vatikanu. Papa Jovan Pavle II je preživeo atentat 1981. godine, kada je Turčin Mehmet Ali Agdža, iz nepoznatih razloga, dva puta pucao u stomak papi. Atentator je u zatvoru proveo 19 godina, a poglavar Rimokatoličke crkve ga je posetio u ćeliji i oprostio mu pokušaj ubistva.

1920-2005

U društvenom smislu, papa Jovan Pavle II je bio izvor kontroverzi. Bio je aktivan u borbi protiv komunizma, za prava na slobodu i život ljudi. Za vreme njegovog mandata Alojzije Stepinac je proglašen blaženim. Sa druge strane, u društvenom i teološkom smislu bio je zagovornik tradicionalnih vrednosti, zalagao se za zabranu abortusa, oštro se protivio razvodima i homoseksualnosti. Nije prihvatio ni sve češće zahteve da i žene postanu ravnopravne u crkvi tako što će moći da zauzimaju visoke položaje. Papa Jovan Pavle Drugi je čvrsto je verovao u ekumenizam. Prvi je rimski papa koji je posle hiljadu godina raskola otišao u posetu Carigradskom patrijarhu.

05.april 2005.

Umro američki književnik Sol Belou, dobitnik Nobelove nagrade za književnost i jedan od najznačajnijih američkih pisaca XX veka. (1915-2005 -89-) U njegovim delima je središnja tema moderni gradski čovek, zaokupljen sumnjama i razočarenjima, ali čiji je duh uprkos svemu neuništiv. Dela: "Humboltov dar", "Hercog", "Henderson, kralj kiše", "Čovek na klackalici", "Pustolovine Ogija Marča", "Ravelštajn". Za svoj književni rad Belou je dobio Pulicerovu nagradu, Nobelovu nagradu za književnost i Nacionalnu medalju za umetnost. On je jedini pisac koji je tri puta osvojio Nacionalnu nagradu za književnost, i dobio je medalju za životno delo Nacionalne fondacije za knjigu za izuzetan doprinos američkoj književnosti 1990. godine.

06.april 2005.

Iračka skupština izabrala kurdskog lidera Džalala Talabanija za novog privremenog predsednika Iraka. Za potpredsednike su imenovani predstavnik šiita Adel Abdul Mahdi i predstavnik sunita Arab Gazi Javar.

Umro princ Renije III, vladar Kneževine Monako od 1949. što je najduži vremenski period koji je jedan evropski monarh proveoa na tronu u XX veku - dinastija Grimaldi je najstarija vladarska porodica u Evropi. (Rođen: Monako 31.maj 1923. - Umro: Monako 06.april 2005.) Njegovi roditelji bili su Pjer od Monaka (1895-1964) i Šarlota od Monaka (1898-1977), ćerka Luja II od Monaka. Dana 19. aprila 1956. Renije III se oženio poznatom američkom glumicom i dobitnicom Oskara Grejs Keli (1929-1982). U tom braku imali su troje dece, sina Alberta II (1958), koji je današnji knez Monaka, i dve ćerke Karolinu (1957) i Stefani (1965). Brak se završio pogibijom Grejs Keli u saobraćajnoj nesreći. Renije je rođen u kneževskoj palati u Monaku, kao jedini sin nasledne princeze Šarlote i princa Pjera. Tokom svoje vladavine, bio je odgovoran za transformaciju ekonomije Monaka, prelazeći sa njegove tradicionalne baze za kockanje u kazinu u sadašnji status poreskog raja i kulturne destinacije. Princ je takođe koordinirao suštinske reforme ustava Monaka, koje su ograničile ovlašćenja suverene vladavine. Umro je usled komplikacija vezanih za infekciju pluća kao posledicu čestog pušenja; nasledio ga je sin Albert II.

1923-2005

07.april 2005.

Posle skoro šest decenija, od kako je 1947. povučena granica između Indije i Pakistana u Kašmiru, otvorena autobuska linija između prestonica indijskog i pakistanskog dela Kašmira, Šrinagara i Muzafarabada.

09.april 2005.

Britanski prestolonaslednik princ Čarls i Kamila Parker Bouls venčali se u Vindzoru, a venčanje je, po prvi put u istoriji monarhije u Ujedinjenom kraljevstvu, obavljeno po građanskoj proceduri u lokalnoj opštini. Čarlsova prva supruga, princeza Dajana, poginula je u automobilskoj nesreći u Parizu 1997.

11.april 2005.

Umro američki mikrobiolog Moris Hileman, pionir u istraživanju mnogih vakcina, kao što su vakcine protiv meningitisa i varičele. (1919-2005 -85-) Tokom višedecenijskog rada, Hileman je doprineo borbi protiv bolesti koje su do tada ubijale ili izazivale teške posledice kod obolelih, kao što su zauške, boginje, meningitis, upala pluća i hepatitis. Tako je u mejnstrimu pod kontrolom bankarsko-korporativne vlastele predstavljen javnosti Hilemana ali isto tako potiskuje i zataškava njegove reči pri kraju karijere kada je dao izjavu medijima u kojoj otvoreno priznaje kako su vakcine koje se daju amerikancima kontaminirane leukemijom i virusima poput SV40 koji stvaraju kancerogena oboljenja. U skladu sa njegovom tvrdnjom jedan od tri Amerikanca pati ili će oboleti i/ili umreti od kancerogenih oboljenja.

12.april 2005.

Evropska komisija usvojila Studiju izvodljivosti za Srbiju i Crnu Goru - početak pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom.

Umro francuski fudbaler Lusijen Loren, reprezentativac, strelac prvog gola na 1. svetskom prvenstvu u Urugvaju 1930. godine.

13.april 2005.

Umro Nikola Ljubičić, general, političar i državnik, predsednik Predsedništva Srbije i član Predsedništva SFRJ, narodni heroj. (Rođen: Karan kod Užica/Kraljevina Srbija/Srbija 04.april 1916. - Umro: Beograd/Srbija i Crna Gora/Srbija 13.april 2005.) Bio je učesnik Narodnooslobodilačke borbe, general armije JNA, društveno-politički radnik SFRJ i SR Srbije, junak socijalističkog rada i narodni heroj Jugoslavije. U periodu od 1967. do 1982. obavljao je funkciju Saveznog sekretara za narodnu odbranu SFRJ, od 1982. do 1984. funkciju predsednika Predsedništva Socijalističke Republike Srbije, a od 1984. do 1989. nalazio se na mestu člana Predsedništva SFRJ. Posle oslobođenja zemlje, bio je komandant divizije KNOJ-a. Višu vojnu akademiju JNA završio je 1950. godine u Beogradu, a zatim je postavljen za komandanta korpusa u Zagrebu, Ljubljani i Kragujevcu. Posle toga, bio je na dužnosti pomoćnika komandanta Prve armije za političko-pravni sektor; komandanta Graničnih jedinica Jugoslavije; načelnika Ratne škole JNA i komandanta Prve armijske oblasti. Na dužnosti Saveznog sekretara za narodnu odbranu SFRJ nalazio se od 1967. do 1982. godine, kada je demobilisan u činu generala armije JNA.

1916-2005

15.april 2005.

Saobraćajna nesreća na Žabaljskom mostu u kojoj je poginulo pet, povređeno osam osoba a više od desetoro nije pronađeno. Autobus zrenjaninske firme “Autobanat” koji je krenuo iz Vršca pao je u reku Tisu nakon što je pokušao izbeći sudar sa kamionom lozničke registracije kojim je upravljao Branislav Gačić. On je iznenada prešao na traku puta kojom se kretao autobus pa je tom prilikom autobus usled naglog skretanja, probio zaštitnu ogradu i pao u reku. Pet osoba je poginulo na licu mesta, osam je povređeno, a više od desetoro nije pronađeno.

U požaru koji je izbio u centru Pariza u jednom hotelu namenjenom mahom imigrantima, život su izgubile 24 osobe, od kojih desetoro dece, a povređeno je oko 50. Ovo je bio prvi požar u nizu koji će uslediti u Parizu narednih meseci u zgradama naseljenim imigrantima: 26. avgusta - 17 mrtvih, 30. avgusta - 7 mrtvih, 3. septembra - 18 mrtvih.

19.april 2005.

Nemački kardinal Jozef Racinger izabran za 265. poglavara rimokatoličke crkve - uzeo ime Benedikt XVI.

20.april 2005.

Umro Dragoslav Draža Marković, političar, predsednik Skupštine Srbije, predsednik Predsedništva SFRJ i CK SKJ. (1920-2005 -84-) Kada je 1974. godine, shodno novom Ustavu, uvedena funkcija predsednika Predsedništva SR Srbije, prvi je obavljao tu dužnost od 1974. do 1978. godine. Potom je bio predsednik Savezne skupštine SFRJ, od 1978. do 1982. i predsednik Predsedništva Centralnog komiteta SKJ od 1983. do 1984. godine. U vreme uspona Slobodana Miloševića na vlast, sukobio se sa njegovom politikom i ubrzo otišao u penziju, 1986. godine. Posle odlaska u penziju, bio je član Saveta federacije, do njegovog ukidanja 1990. godine. U kasnijim godinama bio je jedan od oštrijih kritičara režima Slobodana Miloševića i Mire Marković, čiji je bio rođeni stric.

24.april 2005.

Umro bivši izraelski predsednik Ezer Vajcman, koji je odigrao ključnu ulogu u postizanju mirovnog sporazuma između jevrejske države i Egipta 1979. (1924-2005 -80-) Vajcman je bio predsednik Izraela od 1993. do 2000. Bio je jedan od tvoraca prvog izraelskog mirovnog sporazuma sa Egiptom i u svojstvu ministra odbrane imao je ključnu ulogu u pregovorima, 1979, o tom sporazumu, potpisanom iste godine.

25.april 2005.

Poginulo 107 osoba, a povređeno 460 u železničkoj nesreći u japanskom gradu Amagasaki, kada je voz u punoj brzini izleteo iz šina i udario u stambenu zgradu.

Umro srpski (jugoslovenski) književnik, književni kritičar, esejista, kulturni i javni radnik Čedomir Mirković. (Rođen: Nevade kod Gornjeg Milanovca/Kraljevina Jugoslavija/Srbija 18.januar 1944. - Umro: Beograd/Srbija i Crna Gora/Srbija 25.april 2005.) Mirković je diplomirao 1966. na Filološkom fakultetu u Beogradu, na Odseku za jugoslovenske književnosti. Počeo je karijeru kao član redakcije „Književnih novina”. Od 1973. godine bio je zaposlen u Televiziji Beograd, prvo na mestu glavnog i odgovornog urednika Školskog programa i Kulturno-obrazovnog programa, a od 1992. bio je i vršilac dužnosti direktora Televizije Beograd. Dve godine kasnije prihvatio je mesto direktora izdavačke kuće „Prosveta” a na tom mestu je ostao do 2000. godine. Bio je potpredsednik Nove Demokratije (član opozicione koalicije DEPOS). Jedno vreme je bio i poslanik u Saveznoj skupštini. Objavio je desetak knjiga eseja, pripovedaka, književnih kritika i jedan roman. Godinama je bio stalni književni kritičar lista Politika, a takođe je objavljivao kratke tekstove i crtice iz kulturnog života u listovima i časopisima (Jedinstvo, Letopis Matice srpske i dr.). U decembru 2004. godine izabran je za potpredsednika Udruženja književnika Srbije. Preminuo je u Beogradu 25. aprila 2005. godine u 61. godini od posledica moždanog udara. Dela: "Pisci, knjige, čitaoci", Bez iluzija", "Jedna decenija", "Ponoćni dnevnik", "Argumenti i ocene", "Zmajev znak na koricama", "U kritičarskoj dokolici", "Pogorelci", "Mrak u mraku", "1001 dan nadomak ćutanja".

1944-2005

26.april 2005.

Sirija okončala povlačenje svojih snaga iz Libana, u skladu sa rezolucijom Ujedinjenih nacija. Time je okončano 29-godišnje prisustvo Sirije u toj zemlji.

Umrla austrijska filmska i pozorišna glumica Marija Šel. Verovatno je najviše upamćena po ulozi u filmu Lukina Viskontija "Bele noći", adaptaciji istoimene povesti Dostojevskog. Nagradu za najbolju žensku ulogu dobila je 1954. u Kanu, za ulogu u filmu "Poslednji most".

27.april 2005.

Umro srpski (jugoslovenski) televizijski i filmski režiser Aleksandar Đorđević, koji je tokom karijere, koja je trajala više od pola veka, snimio osam igranih filmova, režirao 40 drama i mjuzikla, ali je najveći deo svoje karijere posvetio radu na televiziji, gde je bio autor 11 velikih serija i više od 100 TV drama. (1924-2005 -80-) Ostaće zapamćen po serijama "Levaci", "Otpisani", "Povratak otpisanih", "Bolji život", "Srećni ljudi", "Porodično blago". Završio je Pozorišnu akademiju u Beogradu, u klasi profesora Huga Klajna 1952. godine. Posle sticanja rediteljskog iskustva u Narodnom pozorištu u Nišu gde je radio od 1952. do 1961, kada prelazi da radi u Televiziji Beograd u stalnom angažmanu do 1990. godine.

28.april 2005.

Posle više od 50 godina, Irak dobio demokratski izabranu vladu pošto je nacionalna skupština Iraka prihvatila velikom većinom glasova sastav nove iračke vlade Ibrahima el Džafarija.

Maj 2005

01.maj 2005.

Poginulo najmanje 25 ljudi, a 30 je povređeno u napadu bombaša samoubice na pogrebnu povorku u gradu Tal Afaru, na severu Iraka.

04.maj 2005.

Poginulo najmanje 60, a povređeno više od 150 ljudi prilikom napada bombaša samoubice u iračkom gradu Erbilu.

09.maj 2005.

Na Crvenom trgu u Moskvi svet je proslavio 60 godina pobede nad nacizmom. Među zvanicama našao se, po prvi put od završetka Drugog svetskog rata, i jedan nemački kancelar.

16.maj 2005.

Po prvi put u istoriji Kuvajta, ženama je dato pravo glasa i pravo da budu birane. Ovu odluku je donela Skupština Kuvajta usvojivši amandman na izborni zakon.

27.maj 2005.

Umro srpski (jugoslovenski) književni prevodilac, pisac, leksikograf, dramaturg Dragoslav Andrić. (1923-2005 -81-) Sa engleskog, francuskog, nemačkog i ruskog preveo oko 130 knjiga poezije, proze kao i dramskih dela. Posebno se ističu njegove antologije klasične kineske poezije, tradicionalne japanske poezije, kanadske poezije i američke humorističke poezije. Priređivač je i prevodilac "Antologije svetske poezije", "Leksikona viceva", "Rečnika žargona" i više šahovskih knjiga.

29.maj 2005.

Građani Francuske odbacili na referendumu Predlog Ustava Evropske unije.

31.maj 2005.

Mark Felt, penzionisani visoki funkcioner američkog Federalnog istražnog biroa (FBI), saopštio da je bio "Duboko grlo" u aferi Votergejt 1974 - glavni izvor informacija novinarima "Vašington posta" u otkrivanju afere Votergejt (provala u kancelariju Demokratske stranke u zgradi Votergejt u Vašingtonu 1974.), zbog koje je američki predsednik Ričard Nikson primoran da podnese ostavku.

Jun 2005

01.jun 2005.

Holandski glasači odbacili na referendumu Predlog Ustava Evropske unije.

04.jun 2005.

Poginulo 107 osoba, a povređeno 460 u železničkoj nesreći u japanskom gradu Amagasaki, kada je voz u punoj brzini izleteo iz šina i udario u stambenu zgradu.

Umrla srpska (jugoslovenska) novinarka, glumica i astrolog Milja Vujanović. (Rođena: Beograd/DF Jugoslavija/Srbija 21.avgust 1945. - Umrla: Beograd/Srbija i Crna Gora/Srbija 04.jun 2005.) Po obrazovanju je magistar političkih nauka. Postala je poznata kao pobednica na konkursu za najlepšu ženu Srbije 1967. Još veću popularnost joj je donela glavna uloga u filmu „Rani radovi“ Želimira Žilnika, koji su filmu doneli nagradu „Zlatnog medveda“ na festivalu u Berlinu. Nagrada za glavnu žensku ulogu nije doneta jer žiri nije mogao da se odluči između Milje i Džeraldine Čaplin. Posle Eve Ras, bila je druga glumica koja se svlačila u filmovima, a dala je izjavu „da bolje izgleda bez odeće, nego kad je obučena“. Igrala je u više filmova sa malo odeće i time otvorila put budućim mladim glumicama koje su gotovo sve tako počinjale svoju karijeru. Kad joj je dosadilo da igra uloge praznoglavih lepotica, počela je da se bavi astrologijom, kao jedna od prvih osoba koja je to javno činila u SFRJ. Stekla je diplomu „Američke federacije astrologa“ i zvanje „Stručnjaka za zvezdanu magiju“ i „Prenesenog znanja iz oblasti drevne srpske magije“. Tokom raspada Jugoslavije devedesetih godina Milja je imala emisiju na televiziji, gde je, pozivajući se na astrologiju, promovisala stanovište srpske nacionalne ideje. U to vreme je obnarodovala svoju „udaju“ za zvezdu Regulus, koja je po zapadnoj astrologiji (ali ne i po indijskoj astrologiji, tj. ne i astronomski) u konjunkciji sa njenim natalnim Suncem i počela je da se potpisuje kao „Vujanović-Regulus“. Napisala je šest knjiga iz oblasti astrologije. U tragediji koja joj se desila 2000. godine (fizički napad ljubomornog čoveka sa kojim je bila u kraćoj vezi), ostala je potpuno nepokretna (quadriplegia). Međutim, nada i vera je nisu napuštale ni tokom poslednjih godina života, jer je u to vreme napisala i izdala četiri knjige, među kojima je i Nasmeši se Gospode, (30 molitvi), Boginja Ljubavi,...

1945-2005

05.jun 2005.

Građani Švajcarske na dva referenduma prihvatili pristupanje Šengenskom sporazumu, kojim su praktično ukinute granice među zemljama članicama Evropske unije i obezbeđen slobodan protok ljudi i robe. Tada je podržan i predlog zakona o "registrovanom partnerstvu" homoseksualnih parova.

06.jun 2005.

Umrla američka glumica En Benkroft, koja je 1962. godine dobila "Oskara" za ulogu učiteljice slepe i gluve Helen Keler u filmu "Čudotvorka". (1931-2005 -73-) Svetsku slavu glimica, međutim, nije stekla tim filmom snimljenim po istinitim događajima, već pet godina kasnije, ulogom gospođe Robinson, zavodnice verenika svoje ćerke u hit-filmu "Diplomac" u kojem je igrala glavnu ulogu zajedno sa Dastinom Hofmanom. Ana Marija Luiza Italijano joj je puno ime i pezime.

11.jun 2005.

Ministri finansija sedam najrazvijenijih zemalja sveta i Rusije, tzv. Grupa osam (G8), postigli u Londonu istorijski sporazum da otpišu 40 milijardi duga najsiromašnijim zemljama sveta.

Umro bivši portugalski predsednik vlade general Vasko Gonsalveš, jedan od vođa portugalske "Revolucije karanfila" 1974. godine, kada je zbačen sa vlasti režim koji je svojevremeno utemeljio Antonio Salazar.

13.jun 2005.

Umro dugogodišnji vođa Portugalske komunističke partije Alvaro Kunjal. Imao je značajnu ulogu u “Revoluciji karanfila”, kada je 1974. srušen poredak koji je svojevremeno uspostavio Antonio Salazar.

14.jun 2005.

Austrijski predsednik Hajnc Fišer potpisao dokument austrijskog parlamenta kojim se i formalno ratifikuje Ustav EU.

U iračkom gradu Kirkuku, u eksploziji bombaša samoubice, poginulo najmanje 19, a ranjeno oko 90 ljudi, u redu ispred jedne banke. Među ranjenima bilo je najmanje desetoro dece.

18.jun 2005.

Potpisan sporazum između Sudanske vlade i jedne od najvećih opozicionih grupa Nacionalne demokratske alijanse (NDA) s namerom da se okonča 16-godišnji sukob u kojem je poginulo više od dva miliona ljudi, a oko četiri miliona bilo primorano da napusti svoje domove. Sporazum je potpisan u egipatskoj prestonici Kairu.

19.jun 2005.

Najmanje 20 ljudi je poginulo i isto toliko ranjeno u napadu bombaša samoubice u restoranu u blizini Zelene zone u Bagdadu.

20.jun 2005.

Umro američki naučnik Džek Kilbi, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku, čiji je pronalazak iz 1958. godine - integrisano električno kolo, predstavljao osnov informatičke revolucije. (Rođen: Džeferson Siti/Misuri/SAD 08.novembar 1923. - Umro: Dalas/Teksas/SAD 20.jun 2005.) Kilbi je rođen u porodici Huberta i Vine Frejtag Kilbi. Oba roditelja su diplomirali na Univerzitetu Ilinois. Njegov otac je bio direktor u lokalnom komunalnom preduzeću. Kilbi je diplomirao na Univerzitetu Ilinois u Urbana-Šampejnu, gde je bio počasni član bratstva Akacija. Godine 1947, diplomirao je elektrotehniku. Magistrirao je elektrotehniku na Univerzitetu Viskonsin-Milvoki 1950, dok je radio u Centralabu, odeljenju Globe-Junion korporacije u Milvokiju. 2000. godine dobio Nobelovu nagradu za fiziku „za ulogu u pronalasku integrisanih kola”. Kilbi je takođe bio koizumitelj ručnog kalkulatora i termalnog štampača, za koje je imao patente. Takođe je imao patente za još sedam pronalazaka. Američki patent 3,138,743 za „minijaturizovana elektronska kola”, prvo integrisano kolo, podnet je 6. februara 1959. godine. Zajedno sa Robertom Nojsom (koji je samostalno napravio slično kolo nekoliko meseci kasnije), Kilbi se generalno smatra koizumiteljem integrisanog kola. Džek Kilbi je nastavio sa pionirskom vojnom, industrijskom i komercijalnom primenom tehnologije mikročipova. Bio je na čelu timova koji su stvorili prvi vojni sistem i prvi računar koji je sadržao integrisana kola. Izmislio je ručni kalkulator (zajedno sa Džerijem Merimenom i Džejmsom Van Taselom). On je takođe bio odgovoran za termalni štampač koji se koristio u ranim prenosivim terminalima za podatke.

1923-2005

21.jun 2005.

Umro filipinski nadbiskup Džemi Sin, poznat kao predvodnik masovnih narodnih pokreta u kojima su srušena dvojica nekadašnjih filipinskih predsednika - Ferdinand Markos, 1986. i Džozef Estrada, 2001. godine.

22.jun 2005.

Italijanski sud osudio u odsustvu deset bivših nacista, SS oficira na doživotni zatvor zbog učešća u ubistvu 560 toskanskih seljana iz mesta Sant'Ana di Stacema. Bio je to jedan od najstrašnijih masakara u Italiji tokom Drugog svetskog rata.

23.jun 2005.

Poslanici Parlamentarne skupštine Saveta Evrope usvojili su u Strazburu rezoluciju o ukidanju ograničenja prava glasa, po kojoj države članice Saveta Evrope trebaju omogućiti građanima koji žive u inostranstvu da glasaju na nacionalnim izborima.

30.jun 2005.

Ukinut i poslednji deo paketa sankcija uvedenih SRJ 1992.godine potpisivanjem ukaza o dodeljivanju trgovinskih preferencijala od strane američkog predsednika Džordža Buša Juniora.

Španija postala četvrta zemlja na svetu u kojoj su homoseksualni brakovi postali legalni. Španski poslanici usvojili zakon o pravu homoseksualaca da stupaju u brak i usvajaju decu. Pre Španije isti zakon su donele Holandija, Belgija i Kanada.

Jul 2005

02.jul 2005.

Humanitarni koncerti pod zajedničkim nazivom “Live 8”, u organizaciji irskog muzičara Boba Geldofa, održani u svim zemljama koje čine Grupu 8 (G8) – SAD, Velikoj Britaniji, Francuskoj, Italiji, Nemačkoj, Kanadi, Japanu i Rusiji, s ciljem da se pomogne najsiromašnijim zemljama sveta.

04.jul 2005.

Američka kosmička sonda "Dip impakt" udarila je u kometu "Tempel 1", u misiji koja je naučnicima trebalo da pruži dragocene odgovore na suštinska pitanja vezana za nastanak Sunčevog sistema.

06.jul 2005.

Umro francuski književnik i nobelovac Klod Simon, koji se na književnoj sceni pročuo 1960-ih kao jedan od tvoraca "novog romana", literarnog stila karakterističnog po brojnim unutrašnjim monolozima i izostanaku znakova interpunkcije. (1913-2005 -91-) Dela: "Trava", "Flandrijski put", "Palata", "Istorija", "Vetar", "Triptih", "Akacija".

07.jul 2005.

U seriji eksplozija koje su potresle londonski metro i raznele jedan gradski autobus, poginulo 52, a povređeno oko 700 ljudi. Teroristička mreža Al-Kaida-džihad u Evropi preuzela je odgovornost za ove bombaške napade u samom centru britanske prestonice.

12.jul 2005.

Princ Albert II, izdanak 700 godina stare dinastije Grimaldi, ustoličen kao novi suveren Kneževine Monako, jedne od drevnih evropskih država, mada sa ograničenim suverenitetom. Porodica Grimaldi dinastija je sa najdužom vladavinom u Evropi.

13.jul 2005.

Poginulo oko 200 ljudi a više stotina ih je povređeno u udesu tri putnička voza u Gotki, 400 kilometara severoistočno od Karačija, na jugu Pakistana.

Poginula 32 iračka deteta i jedan američki vojnik u eksploziji automobila bombe u Bagdadu, dok je američka patrola delila deci slatkiše.

15.jul 2005.

Četvorica pripadnika paravojne formacije “Osvetnici” osuđeni ukupno na 75 godina zatvora zbog ratnog zločina otmice i ubistva 15 građana muslimanske nacionalnosti iz mesta Sjeverin. Veće Okružnog suda u Beogradu osudilo je na višegodišnje zatvorske kazne Milana Lukića, Olivera Krsmanovića, Dragutina Dragićevića i Đorđa Ševića.

16.jul 2005.

Bombaš samoubica digao u vazduh kamion cisternu kod šiitske džamije u iračkom gradu Musajebu, usmrtivši 90 ljudi.

17.jul 2005.

Vlada Indonezije i separatistički pobunjenici iz provincije Aćeh postigli sporazum o uspostavljanju mira nakon skoro tri decenije sukoba u kojima je poginulo oko 15 000 ljudi. Provincija Aćeh se nalazi na najzapadnijem indonežanskom ostrvu Sumatri.

Umrla srpska (jugoslovenska) pozorišna, filmska i TV glumica Ljiljana Kontić. (Rođena: Savinac, Gornji Milanovac/Kraljevina Jugoslavija/Srbija 07.septembar 1931. - Umrla: Beograd/Srbija i Crna Gora/Srbija 17.jul 2005.) Završila je Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu, a od 1964. godine je počela da radi u Narodnom pozorištu, gde je odigrala preko 30 uloga iz klasičnog i savremenog repertoara. Veliku popularnost je stekla ulogom Ljeposave u crnogorskoj televizijskoj seriji „Đekna još nije umrla, a ka' će ne znamo“. Godine 1989, zajedno sa Dragom Malovićem, svojim partnerom iz serije, na Filmskom festivalu u Nišu, izabrani su za glumački par godine. Bila je supruga glumca Dragomira Bojanića Gidre, za kog se udala 1966. godine. Četiri godine kasnije dobili su ćerku Jelenu. Sahranjena je, pored supruga, u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.

1931-2005

Umro bivši premijer Velike Britanije ser Edvard Hit, za vreme čijeg mandata (1970-1974) je Britanija ušla u EEZ današnju EU. (1916-2005 -89-)

22.jul 2005.

Umro srpski filozof, slikar, publicista i literata Dragoš Kalajić, senator Senata Republike Srpske. (Rođen: Beograd/Kraljevina Jugoslavija (Srbija pod nemačkom okupacijom)/Srbija 22.februar 1943. - Umro: Beograd/Srbija i Crna Gora/Srbija 22.jul 2005.) Diplomirao je u Rimu, na Akademiji lepih umetnosti. Bavio se slikarstvom, teorijom umetnosti, ali je posebno upamćen kao publicista i politički mislilac. U domenu likovnog, najvećim delom bio je hiperrealista. Uređivao je časopis "Delo", magazin "Duga" i bio dopisnik agencije Tanjug iz Rima. Kao urednik u izdavaštvu priredio je i objavio dela niza relevantnih autora, poput Plotina, Špenglera, De Ružmona, Julijana Apostate, Berđajeva, Šestova, Vajningera, Konrada Lorenca, Renea Genona, Julijusa Evole. Dela: "Mapa (anti)utopija", "Smak sveta", "Američko zlo", "Izdana Evropa", "Poslednji Evropljani", tv serijal "Ogledalo 20. veka". Njegova majka Tatjana (rođ. Parenta) je bila profesor matematike i ćerka sveštenika, pisca i profesora Miloša Parente. Diplomirao je na Akademiji lepih umetnosti u Rimu 1965. godine sa najvećim ocenama u klasi. Po završetku svoje obuke otpočeo je da živi i radi u Beogradu i Rimu. Kalajić je bio i ostvaren pisac pored toga što je bio umetnik (pisao je za časopis Pogledi). Bio je član Udruženja književnika Srbije, Udruženja likovnih umetnika Srbije i Saveza pisaca Rusije. Postigao je značajan uticaj na poljima na kojima je učestvovao, od književnosti do vizuelnih umetnosti do istorije umetnosti i izdavaštva. Bio je prijatelj sa mnogim istaknutim ličnostima iz oblasti umetnosti, književnosti, filma i filozofije. Bio je kritičar Hrišćanstva i zagovornik paganizma do građanskog rata devedesetih godina, tokom i nakon čega je postao pravoslavni hrišćanin i zagovornik saveza pravoslavnih naroda.

1943-2005

23.jul 2005.

U seriji eksplozija u egipatskom letovalištu Šarm el Šeik na Crvenom moru, za koje je odgovornost preuzelo više islamističkih grupa, poginulo 88 ljudi, a povređeno oko 200.

24.jul 2005.

Amerikanac Lens Armstrong trijumfovao sedmi put zaredom na najvećoj svetskoj biciklističkoj trci – “Tur d Frans”. Okončao je svoju karijeru podvigom koji će teško biti ponovljen.

Umro britanski naučnik Ričard Dol, koji je prvi utvrdio vezu između duvana i raka pluća, kao i između alkohola i raka dojke i otkrio pozitivno dejstvo aspirina u lečenju srčanih oboljenja. (1912-2005 -92-)

28.jul 2005.

Irska republikanska armija (IRA) naredila svim svojim aktivistima da okončaju oružanu borbu – nastavak borbe isključivo političkim sredstvima za ostvarenje cilja ponovnog ujedinjena Irske i okončanja britanske vlasti nad Severnom Irskom. U terorističkom ratu IRE protiv britanskih vlasti, započetom 1969. u Severnoj Irskoj je poginulo više od 3.500 ljudi, a ranjeno je više od 45.000.

29.jul 2005.

Najstariji srpski rukopis "Miroslavljevo jevanđelje" upisan u listu Uneskove baštine "Memorija sveta".

Umro srpski (jugoslovenski) muzičar Milan Mile Lojpur, pionir jugoslovenskog rokenrola. (Rođen: Zrenjanin (Veliki Bečkerek)/Kraljevina Jugoslavija/Srbija 04.mart 1930. - Umro: Beograd/Srbija i Crna Gora/Srbija 29.jul 2005.) Bio je beogradski gitarista koji je 1960-ih godina XX veka ostao upamćen kao zvezda letnjih igranki na Kalemegdanu i jedan od prvih srpskih rokera. Godine 1945. sovjetski vojnici su za jednog crvenog gibsona (marka gitare), tražili litar kukuruzovače. Miletov otac je procenio da je u pitanju dobra trgovina i tada je prvi put u ruke uzeo predmet koji će mu obeležiti čitav život. Nadimak Mile Najlon je dobio zato što je među prvima od babe i dede iz Amerike dobio najlon čarape. Među prvima je imao i vespu i tako postao glavni u kraju. Na Kalemegdanu su se održavale najluđe igranke gde se okupljalo i do 2.000 ljudi. Kako je sam izjavio: „Po direktivi smo svirali ruske pesme i po neku američku. Nije bilo zvanično zabranjeno baviti se rok muzikom, ali prećutno jeste“. U početku je imao samo gimnazijsko znanje engleskog jezika, pa je zato pesme skidao po Vuku, ćirilicom. Proslavio se hitom „Mile broj jedan, Mile broj dva, ...“. Učestvovao je u televizijskoj seriji „Grlom u jagode“. Za skoro 40 godina rada snimio je samo dve pesme, 1988. „Kada je Mile Lojpur svirao“ sa Nikolom Čuturilom i 1996. „Šumadijski tvist“ sa Prljavim inspektorom Blažom.

1930-2005

30.jul 2005.

Potpredsednik Sudana, bivši lider pobunjenika Džon Garang, poginuo u udesu helikoptera u južnom delu zemlje.

Avgust 2005

01.avgust 2005.

Umro saudijski kralj Fahd od Saudijske Arabije peti kralj Saudijske Arabije od 1982. do svoje smrti. (Rođen: Rijad/Sultanat Nadžd/ Saudijska Arabija 1923. - Umro: Rijad/Saudijska Arabija 01.avgust 2005.) Fahd je sin kralja Ibn Sauda, osnivača dinastije. Bio je najstariji od sedmorice Sudajri, sinova kralja Abdulaziza i Hase ibn Ahmed El Sudajri. Bio je ministar obrazovanja od 1953. do 1962. godine, za vreme vladavine kralja Sauda. Potom je bio ministar unutrašnjih poslova od 1962. do 1975. godine, na kraju vladavine kralja Sauda i tokom vladavine kralja Fajsala. Imenovan je za prestolonaslednika kada je njegov polubrat Halid postao kralj posle ubistva kralja Fajsala 1975. godine. Fahd se smatrao de fakto vođom zemlje tokom vladavine kralja Halida, delom zbog njegovog lošeg zdravlja. Nakon smrti kralja Halida 1982. godine, Fahd je stupio na tron. Zaslužan je za uvođenje Osnovnog zakona Saudijske Arabije 1992. godine. Princ Fahd pohađa Školu prinčeva u Rijadu, školu koju je osnovao njegov otac za obrazovanje kraljevske porodice. Fahd je učio uz mentore uključujući šeika Abdula Ganija Hajata. Zatim je pohađao Institut za religijske studije u Meki. Kralj Fahd se proglasio 1986. godine „čuvarom dve svete džamije“, dva od tri sveta islamska mesta na saudijskoj teritoriji: Meka i Medina. Doživeo je iscrpljujući moždani udar 1995. godine, nakon čega nije mogao da nastavi da obavlja pune službene dužnosti. Njegov polubrat prestolonaslednik Abdulah bio je de fakto regent kraljevstva i nasledio je Fahda na mestu kralja nakon njegove smrti 2005. Sa 23 godine vladavine, Fahd ostaje saudijski kralj sa najdužom vladavinom.

1923-2005

03.avgust 2005.

Vojna hunta svrgla mauritanskog predsednika Mauja Sid Ahmeda Ulda Taju i imenovala dugogodišnjeg šefa državne policije Elija Uld Mohameda Vala za novog lidera države.

12.avgust 2005.

Ministar inostranih poslova Šri Lanke Lakšman Kadirgamar, ubijen u atentatu u glavnom gradu Kolombu.

14.avgust 2005.

Poginuo 121 putnik i svi članovi posade prilikom pada "Boinga 737" kiparske kompanije "Helios" u oblasti Kalamus, 30 kilometara severno od Atine.

16.avgust 2005.

U avionskoj nesreći na zapadu Venecuele poginulo svih 160 putnika mahom turista.

Umro ruski košarkaški trener Aleksandar Gomeljski, pod čijim vođstvom je reprezentacija Sovjetskog Saveza osvojila titule prvaka sveta 1967. i 1982.godine, olimpijskog šampiona 1988. i prvaka Evrope 1959, 1961, 1963, 1965, 1967, 1969, 1979. i 1981.

Ubijen Rože Šuc osnivač hrišćanske ekumenske zajednice u francuskom selu Teze. Za vreme službe u crkvi 90-godišnjeg Rožea je usmrtila jedna mentalno obolela Rumunka. Šuc, poznat kao brat Rože, osnovao je zajednicu u tezeu za vreme Drugog svetskog rata da bi obezbedio utočište pripadnicima svih hriščanskih grupacija.

17.avgust 2005.

Umro bolivijski fotograf Fredi Alborta koji je 1967.godine snimio čuvenu fotografiju ubijenog legendarnog gerilskog vodje Če Gevare.

21.avgust 2005.

Umro srpski (jugoslovenski) pozorišni, filmski i TV glumac Branislav “Ciga” Milenković, koji je najveći broj uloga ostvario na filmu, a za ulogu u “Opkladi” osvojio je “Pulsku arenu”. (Rođen: Kovačevac kod Mladenovca/Kraljevina Jugoslavija/Srbija 20.april 1931. - Umro: Beograd/Srbija i Crna Gora/Srbija 21.avgust 2005.) Od malih nogu starao se sam o sebi, ali nikada nije gubio svoj vedar duh. U Mladenovcu je završio školu, na mladenovačkim ulicama je odrastao i odatle krenuo u svet. „Imao sam konjče Riđu, upregao ga u taljige, pa put pod noge“ seća se danas Ciga tog vremena. I već posle nekoliko godina, kao glumac je obišao čitav svet. Branko Milenković je odigrao 6.719 predstava, igrao u 83 filma, 15 televizijskih serija, 31. godinu snimao „Veselo veče“ za Radio Beograd i sam pisao tekstove za svoje humorističke uloge. Diplomirao je glumu na novosadskoj Akademiji. Bio je stalni član Jugoslovenskog dramskog pozorišta gde je odigrao niz uloga. Najveći broj uloga odigrao je na filmu a za ulogu u "Opkladi" osvojio je "Pulsku Arenu". Zapažene uloge je ostvario u filmovima "Skupljači perja", "Put oko sveta" i filmskoj verziji "Sumnjivog lica". 2001. godine je napisao knjigu „Beograd, ljudi i događaji“ koja govori o Beogradu od 1804. do danas. Umro je od posledica srčanog udara.

1931-2005

Umro američki pionir elektronske muzike Robert Mug, čiji su sintisajzeri uneli novi zvuk u svet muzike 60-ih i 70-ih godina XX veka. Bio je osnivač kompanije Moog Music. Najpoznatiji je kao izumitelj Mug sintisajzera koji su bili među prvim široko rasprostranjenim elektronskim muzičkim instrumentima.

22.avgust 2005.

Evakuacijom jevrejskih naseljenika iz Necarima, poslednjeg jevrejskog naselja u pojasu Gaze, okončano četiri decenije dugo izraelsko prisustvo na toj teritoriji, okupiranom nakon šestodnevnog rata 1967. Od 1948. do 1967. pojas Gaze je bio pod upravom Egipta.

23.avgust 2005.

Umro američki glumac Brok Piters, koji je glumio nevinog crnca optuženog za silovanje u čuvenom filmu “Ubiti pticu rugalicu”. (1927-2005 -78-)

25.avgust 2005.

Živote izgubilo najmanje 17 ljudi od kojih su 14 bila deca u požaru koji je zahvatio jednu zgradu u centru Pariza, u kojoj žive afrički doseljenici.

29.avgust 2005.

U naletu razornog uragana "Katrina", koji je pogodio jug Sjedinjenih Američkih Država, život izgubilo 1.800 osoba, a materijalna šteta dostigla 118 milijardi dolara.

31.avgust 2005.

Preko 950 šiitskih hodočasnika poginulo u paničnom stampedu prilikom prelaska jednog bagdadskog mosta. Panika je izbila među vernicima prilikom prelaska mosta na reci Tigar u Bagdadu kada su se proširile glasine da će bombaš samoubica aktivirati bombu. U haosu koji je zavladao poginulo je preko 950 ljudi dok je 460 bilo povređeno.

Umro britanski fizičar jevrejskog porekla iz Poljske, Džozef Rotblat, jedan od osnivača "Pagvoš konferencija" (Pugwash), koji je 1995. godine dobio Nobelovu nagradu za mir za svoja zalaganja protiv nuklearnog naoružanja. (1908-2005 -96-)

Septembar 2005

05.septembar 2005.

Poginulo 150 ljudi prilikom pada indonežanskog putničkog aviona “Boing 737-200” na stambeni deo Medana na severu ostrva Sumatre. Od ukupno 112 putnika i pet članova posade, poginule su 103 osobe, dok je na zemlji život izgubilo 47 ljudi.

07.septembar 2005.

U Egiptu održani prvi neposredni višestranački predsednički izbori na kojima je Hosni Mubarak osvojio peti šestogodišnji predsednički mandat za redom. Mubarak je prethodno uvek biran kao jedini kandidat u skupštini Egipta.

Umro italijanski pevač i tekstopisac Serđo Endrigo, koji se proslavio šezdesetih godina XX veka hitovima poput “Io će amo solo te” i “Canzone per te”, sa kojom je pobedio na muzičkom festivalu u San Remu 1968.

11.septembar 2005.

Izraelska vlada zvanično proglasila okončanje 38 godina dugog vojnog prisustva u pojasu Gaze, okupiranom nakon šestodnevnog rata protiv Egipta 1967. Gaza je do tada bila sastavni deo Egipta a od 2005. ona je palestinska teritorija.

14.septembar 2005.

U jedanaest samoubilačkih bombaških napada u Bagdadu poginulo više od 150 ljudi, dok je ranjenih bilo oko 540.

Umro američki filmski producent i režiser Robert Vajs. Osvojio je četiri oskara za mjuzikle “Priča sa zapadne strane” i “Moje pesme, moji snovi”.

18.septembar 2005.

U Avganistanu održani parlamentarni i lokalni izbori, prvi put posle 1969. godine.

Umro ruski novinar i pisac Jegor Jakovljev, jedan od simbola glasnosti i perestrojke. Kao glavni urednik lista "Moskovskije novosti", od 1986. do 1991. od tog lista je napravio centar oko kojeg su se okupljali intelektualci koji su zahtevali liberalizaciju.

20.septembar 2005.

Umro austrijski arhitekta, lovac na naciste Simon Vizental - najpoznatiji po prikupljanju informacija o nacističkim ratnim zločinima kako bi im se sudilo. (Rođen: Bučač/Austro-Ugarska/Ukrajina 31.decembar 1908. - Umro: Beč/Austrija 20.septembar 2005.) Sam je preživeo holokaust i proveo je gotovo šest decenija prikupljajući informacije o onima koji su smatrani najodgovornijim za ubistvo 6 miliona Jevreja u Drugom svetskom ratu. Godine 1977. je osnovao Centar Simon Vizental, memorijalni centar o holokaustu, kao i dokumentacioni centar posvećen pronalaženju nacističkih ratnih zločinaca. Pomogao je da se pred licem pravde nađe više od 1.100 nacističkih ratnih zločinaca, između ostalih i Adolf Ajhman, firerova desna ruka u kampanji za istrebljenje Jevreja, i Franc Stangl, bivši komandant konclogora Treblinka. Vizental je takođe pomogao u pronalaženju oficira Gestapoa, koji je odgovoran za hapšenje Ane Frank: njegovo priznanje je pomoglo da se opovrgnu tvrdnje da je dnevnik Ane Frank falsifikat. U aprilu 2003, Vizental je objavio da ide u penziju, izjavljujući da je pronašao masovne ubice za kojima je tragao: „Sve sam ih nadživeo. Ako je neki i preostao, danas bi bili suviše stari i slabi za suđenje. Moj posao je završen." Prema Vizentalu, jedini živi austrijski ratni zločinac je Alojz Bruner, Ajhmanova desna ruka. Za njega se veruje da se krije u Siriji. Lik Jakova Libermana u romanu „Momci iz Brazila" Ire Levin je rađen po Vizentalu, a on se pojavljuje kao sporedni lik i u delu Frederika Forsajta, „Dosije Odesa", gde pruža informacije nemačkom novinaru, koji pokušava da uđe u trag nacističkom ratnom zločincu. Napisao je nekoliko knjiga, između ostalih „Ubice ipak žive“ i „Pravda, ne osveta“. Sa reputacijom pripovedača, Vizental je bio autor nekoliko memoara koji sadrže priče koje su samo labavo zasnovane na stvarnim događajima.

1908-2005

26.septembar 2005.

Dovršeno potpuno razoružanje Irske republikanske armije (IRA), saopštila Nezavisna međunarodna komisija za razoružanje pod čijim nadzorom je isto izvršeno. Ovim je okončana 30-godišnja oružana kampanja te katoličke organizacije protiv britanske vlasti u Severnoj Irskoj.

28.septembar 2005.

Američki vojni sud osudio Lindi Ingland, pripadnicu vojske SAD na tri godine zatvora zbog zlostavljanja zatvorenika u Iraku. Ona se našla na fotografiji snimljenoj u bagdadskom zatvoru Abu Graib na kojoj se vidi kako drži jednog nagog iračkog zatvorenika kaišem oko vrata.

29.septembar 2005.

U tri eksplozije automobila-bombi, koje su se dogodile gotovo istovremeno u iračkom gradu Baladu, severno od Bagdada, najmanje 60 ljudi poginulo, a 70 ranjeno.

Oktobar 2005

01.oktobar 2005.

U terorističkim napadima trojice bombaša samoubica na indonežanskom ostrvu Baliju poginulo 20 osoba, a ranjeno više od sto.

03.oktobar 2005.

Savet ministara Evropske unije odobrio početak pregovora sa Srbijom i Crnom Gorom o zaključenju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

04.oktobar 2005.

Evropska unija započela pregovore sa Turskom o članstvu te zemlje u tu integraciju.

05.oktobar 2005.

Poginulo najmanje 25 ljudi, a više od 80 ranjeno u eksploziji automobila bombe ispred šiitske džamije u centru Hile, južno od Bagdada.

08.oktobar 2005.

Živote izgubilo preko 75 000 ljudi, a više desetina hiljada povređeno u razornom zemljotresu jačine 7,6 Rihtera koji je pogodio Pakistan i Indiju.

10.oktobar 2005.

U Beogradu počeli pregovori o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju Srbije i Crne Gore Evropskoj Uniji.

U egzilu u Južnoj Africi umro Milton Obote prvi predsednik vlade Ugande nakon sticanja nezavisnosti 1962.godine. (Rođen: Akokoro/Britanski protektorat Uganda/Uganda 28.decembar1925. - Umro: Johanezburg/Južnoafrička Republika 10.oktobar 2005.) Nakon napuštanja studija, neklo je vreme učestvovao u pokretu za nezavisnost Kenije, nakon čega se 1956. godine vratio u Ugandu i postao član Narodnog kongresa Ugande. Zemlju je doveo do nezavisnosti od britanskih kolonizatora 1962. godine. Vršio je funkciju premijera od 1962. godine do 1966. godine, kada je parlament zatražio istragu zbog navodne umešanosti Obotea i Idi Amina u krijumčarenje zlata i slonovače. Obote je ukinuo ustav, zatvorio članove opozicije i proglasio se predsednikom 1966. godine. Amin ga je svrgnuo 1971. godine, dok je bio na putu u Singapur. Posle vojnog udara, sklonio se u Tanzaniju. Oboteov pad pozdravili su mnogi Uganđani. Kada su Amina srušile tanzanijske snage 1979. godine, Obote se vratio u zemlju i vladao još pet godina. Njegov drugi predsednički mandat obeležio je krvavi građanski rat. S vlasti ga je srušila grupa oficira 1986. godine, a Obote je pobegao u Tanzaniju, pa u Zambiju. Planirao je da se vrati u Ugandu, ali je umro 10. oktobra 2005. godine od zatajenja bubrega u bolnici u Johanezburgu. Priređena mu je državna sahrana u glavnom gradu Ugande, Kampali, oktobra 2005. godine.

1925-2005

11.oktobar 2005.

U Liberiji, najstarijoj nezavisnoj državi Afrike (od 1847.) posle Etiopije, održani predsednički i parlamentarni izbori, prvi posle 14 godina građanskog rata.

U eksploziji automobila bombe na jednoj pijaci u Tal Afaru, mestu na severozapadu Iraka, poginulo 30, a ranjeno 35 ljudi.

13.oktobar 2005.

Poginulo 92 terorista, 33 pripadnika organa reda, 12 civila dok je ranjeno preko 100 osoba u napadu 300 islamskih ekstremista na Naljčik, glavni grad severnokavkaske ruske Republike Kabardino-Balkarija.

18.oktobar 2005.

Umro ideolog sovjetske perestrojke Aleksandar Jakovljev koji je predvodeći grupu demokrata među sovjetskim komunistima, formulisao ideju reformisanja Sovjetskog Saveza nazvanu – Perestrojka, koja je značajno izmenila način života u toj zemlji ali je na kraju dovela do raspada sovjetske države.

19.oktobar 2005.

Počelo suđenje bivšem iračkom predsedniku Sadamu Huseinu.

20.oktobar 2005.

Umrla američka džez pevačica Širli Horn, dobitnica nagrade “Gremi” poznata po svojim intimnim, šaputavim vokalima i virtuoznom sviranju klavira.

22.oktobar 2005.

Poginulo svih 117 putnika i članova posade kada se nigerijski avion srušio ubrzo nakon poletanja iz Lagosa. Među poginulima je bilo više nigerijskih visokih zvaničnika.

24.oktobar 2005.

Umrla Roza Parks, prva crnkinja koja se 1955. usudila da prekrši tadašnje rasne zakone na jugu SAD, u državi Alabama, odbivši da ustupi belcu mesto u autobusu. Ovaj njen postupak je doveo do rađanja pokreta za prava crnih Amerikanaca.

27.oktobar 2005.

U predgrađu Pariza naseljenom arapskim imigrantima, počeli su višenedeljni neredi, koji su se proširili i na druge francuske gradove. Tokom nemira dve osobe su izgubile život, uhapšeno je 4.500 ljudi, zapaljeno 8.700 automobila i 200 javnih zgrada.

28.oktobar 2005.

Umro srpski (jugoslovenski) pozorišni, filmski i televizijski glumac Ljubomir Ljuba Tadić. (Rođen: Uroševac/Kraljevina SHS/Srbija 31.maj 1929. - Umro: Beograd/Srbija i Crna Gora/Srbija 28.oktobar 2005.) Otac mu je bio Čačanin, koji je predavao istoriju u gimnaziji na Kosovu, tako da su se on i njegova tri brata rodili tamo. Studije glume završio je 1953. godine u klasi profesora Joze Laurenčića, na Akademiji za pozorišnu umetnost u Beogradu. Debitovao je na sceni kragujevačkog teatra "Joakim Vujić" 1944. Širokog dijapazona, snažne emotivnosti i temperamenta, odigrao je stotine uloga. Osvojio je sva nacionalna pozorišna i filmska priznanja, među kojima i dve nagrade za životno delo - "Dobričin prsten" u oblasti teatra i "Pavle Vuisić" za filmsku umetnost. Počeo je kao učenik Prve kragujevačke gimnazije u pozorištu „Joakim Vujić“ u Kragujevcu, gde je od 1944. do 1949. godine odigrao oko četrdeset uloga, ali je igrao i u Beogradskom dramskom pozorištu (BDP), Narodnom pozorištu u Beogradu, Jugoslovenskom dramskom pozorištu (JDP), Ateljeu 212, u alternativnom pozorištu „Magaza“, koje je zajedno sa suprugom osnovao 1983. godine. Bio je oženjen balerinom Višnjom Đorđević i glumicama Vesnom Krajinom i Snežanom Nikšić. Rođeni brat Rastko Tadić je bio takođe glumac, kao i Ljubin bratanac Ljubivoje. Danas se velika scena Jugoslovenskog dramskog pozorišta zove „Ljuba Tadić“.

1929-2005

29.oktobar 2005.

U tri istovremene eksplozije na pijacama u Nju Delhiju poginule 62 osobe, a povređeno preko 200 ljudi.

Novembar 2005

02.novembar 2005.

U eksploziji automobila-bombe u blizini džamije u iračkom gradu Musajibu poginulo 29 osoba, a 62 su povređene.

05.novembar 2005.

Umro britanski pisac Džon Fauls, autor romana “Čarobnjak”, “Žena francuskog poručnika”, “Kolekcionar”, “Kula od abonosa”, “Mušica” itd.

07.novembar 2005.

U Beogradu počela prva zvanična runda pregovora Srbije i Crne Gore sa Evropskom Unijom o potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

08.novembar 2005.

Francuski predsednik Žak Širak proglasio vanredno stanje, s ciljem da se zavede policijski čas u gradovima u kojima su izbili neredi. Povod za nerede bila je smrt dvojice dečaka afričkog porekla, koji su desetak dana ranije nastradali od udara struje u trafo-stanici, gde su se sakrili verujući da je za njima policijska potera.

U drugom krugu predsedničkih izbora posle 15 godina građanskog rata, u Liberiji pobedila Elen Džonson-Selif, prva žena predsednik u Africi, dobitnik Nobelove nagrade 2011.

09.novembar 2005.

U samoubilačkim bombaškim napadima na hotele "Hajat", "Radison" i "Dejs in" u glavnom gradu Jordana, Amanu, poginulo najmanje 57, a ranjeno oko sto ljudi. Najviše žrtava bilo je u "Radisonu", gde je bombaš uleteo među svatove. Al kaida u Iraku preuzela je odgovornost za ove napade.

Umro bivši indijski predsednik Kočeril Raman Narajanan, prvi pripadnik kaste "nedodirljivih", najnižeg sloja indijskog kastinskog društvenog sistema, koji je dospeo do položaja šefa države.

15.novembar 2005.

Izraelski i palestinski zvaničnici postigli dogovor koji, prvi put od izraelske okupacije 1967. godine, daje Palestincima kontrolu nad graničnim prelazom Rafa, između pojasa Gaze i Egipta.

17.novembar 2005.

Albert II svečano ustoličen kao monarh Kneževine Monako. Vladajuća porodica Monaka, Grimaldi, kojoj pripada i Albert II, najstarija je vladarska kuća Evrope.

18.novembar 2005.

U tri odvojena bombaška napada u Iraku, na bagdadski hotel "Hamra" i dve džamije u gradu Kanaginu, poginulo oko 80 ljudi, a ranjeno preko stotinu.

22.novembar 2005.

Angela Merkel predsednik Demohrišćanske partije (CDU) izabrana za novog kancelara Nemačke i tako postala prva žena na čelu Savezne vlade u istoriji te zemlje.

25.novembar 2005.

Palestincima po prvi put nakon 1967. godine omogućeno da preko graničnog prelaza iz pojasa Gaze u Egipat idu u svet bez kontrole izraelskih vlasti. Palestinski predsednik Mahmud Abas otvorio je granični prelaz Rafa, iz pojasa Gaze u Egipat.

Umro britanski fudbaler Džordž Best, bivši fudbaler Mančester Junajteda i reprezentativac Severne Irske i jedan od najboljih fudbalera sveta šezdesetih godina XX veka. Best se smatra najzaslužnijim što je Mančester 1968. postao prvi engleski klub koji je osvojio Kup evropskih šampiona.

26.novembar 2005.

Umro srpski (jugoslovenski) arhitekta Ivan Antić, član SANU, profesor Arhitektonskog fakulteta i jedan od vodećih arhitekata u Jugoslaviji posle Drugog svetskog rata. (1923-2005 -81-) Studirao je arhitekturu u Beogradu od 1945. do 1950. godine. Najpre je radio u Jugoprojektu, a od 1957. godine je došao na Arhitektonski fakultet u Beogradu najpre kao asistent, a od 1973. kao redovni profesor. Bio je član dopisni član SANU od 1976. i redovni od 1983. Njegovi radovi se odlikuju preciznošću i jasnim proporcijama. Neka od njegovih dela: Muzej savremene umetnosti (Beograd), kompleks sportskog centra “25.maj” (Beograd), Dom pionira sa zgradom RTV Beograd, “Dom sportova “Pinki” (Zemun), kompleks zgrada “Jugopetrola i hotela “Hajat”, Republički SUP u Kneza Miloša (Beograd), Spomen muzej u Kragujevcu – Šumarice, hotel “Breza” (Vrnjačka Banja), hotel “Narvik” (Kikinda) itd.

27.novembar 2005.

U eksploziji u rudniku uglja u pokrajini Helionđiang, na severoistoku Kine, poginula 183 rudara.

U Francuskoj prvi put u svetu uspešno izvedena delimična transplantacija lica.

Decembar 2005

01.decembar 2005.

Ubijen jedan od petorice glavnih komandanata međunarodne terorističke mreže Al Kaida Abu Hamza Rabija u Severnom Vaziristanu, oblasti Pakistana u blizini granice sa Avganistanom.

U Severnoj Karolini pogubljen dvostruki ubica Kenet Li Bojd, postavši tako hiljadita osoba u SAD nad kojom je izvršena smrtna kazna od kako je ponovo uspostavljena 1976.

04.decembar 2005.

U Kazahstanu održani predsednički izbori, na kojima je po treći put uzastopno pobedio aktuelni predsednik Nursultan Nazarbajev.

U ruskom gradu Čusovoju, na Uralu, srušio se krov bazena, usmrtivši 14 osoba, među kojima desetoro dece.

05.decembar 2005.

Umro srpski (jugoslovenski) i austrijski književnik, prevodilac i humanista Milutin Doroslavac (Milo Dor). (1923-2005 -82-) Milo Dor rođen je 7. marta 1923. kao Milutin Doroslovac, sticajem okolnosti u Budimpešti, kao jedino dete u porodici hirurga Milana Doroslovca. Već kao gimnazijalac postaje nezadovoljan političkim prilikama u zemlji, a naročito koketiranjem nekih političkih prvaka sa nacističkom Nemačkom. Učlanjuje se u SKOJ i po dolasku okupatora u zemlju priključuje se ilegalnoj borbi. Hapšen je i više meseci zlostavljan od strane beogradske policije pod okupacijom, bio u koncentracionom logodu u Smederevskojh Palanci a potom ga je Gestapo poslao na prisilan rad u Beč. Doroslavac je bio jedan od osnivača “Grupe 47” sa nobelovcima Hajnrihom Belom i Ginterom Grasom. Nakon II svetskog rata napustio je Jugoslaviju i veći deo života proveo u Beču. Menja ime u Milo Dor i svojim prvim, autobiografskim, romanom Mrtvaci na odsustvu obezbeđuje sebi mesto među vodećim austrijskim piscima posleratne generacije. Nastanjen u Beču, živeo je između Austrije, Nemačke i nekadašnje Jugoslavije. Umro je u Beču, 5. decembra 2005. godine. Najznačajnija njegova dela: “Mrtvi na odsustvu”, “Sećanje samo”, “Beli grad”, “Sva moja braća”, “Pucnji iz Sarajeva”, eseji “Srednja Evropa: mit ili stvarnost”.

06.decembar 2005.

Poginulo svih 94 putnika i članova posade iranskog vojnog aviona tipa “Herkules” koji je pao na gusto naseljenu četvrt Teherana gde je usmrtio još 34 osobe.

Poginulo najmanje 45 ljudi, a ranjeno 75 u samoubilačkom napadu dve žene bombaša na policijsku akademiju u Bagdadu.

07.decembar 2005.

Uhapšen hrvatski general Ante Gotovina optužen pred Međunarodnim sudom u Hagu za ratne zločine protiv čovečnosti počinjene nad Srbima tokom vojne operacije „Oluja“ hrvatske vojske 1995.godine. Gotovina je uhapšen na Kanarskim ostrvima u Španiji nakon skrivanja od jula 2001.godine. Sa nepunih 19 godina starosti obreo se u Legiji stranaca sa kojom je bio na mnogim ratištima i kriznim područijima širom sveta. Gotovina ima iza sebe i bogatu kriminalnu prošlost pre no što je postao general Hrvatske vojske. U Francuskoj je osuđivan tri puta zbog pljačke, otmice i iznuđivanja. Sve ovo negiraju njegovi advokati ističući da ako je to tako francuske vlasti mu kao odbeglom kriminalcu ne bi ponovo izdale 1995. niti obnovile pasoš 2001.godine. Od 1991.godine se nalazi u redovima hrvatskih oružanih snaga. Tokom rata na tlu B i H i Hrvatske, jedinice kojima je on komandovao se pominju u vezi sa akcijama kod Maslenice, oko Dinare, na Livanjskom polju i blizu Glamoča, u Bosanskom Grahovu, Strmici, Kninu, Drvaru i Mrkonjić Gradu. Gotovina se dovodi u vezu sa masakrom nad zarobljenim vojnicima Republike Srpske u Mrkonjić Gradu kada je ubijeno više od 150 ljudi. Haški tribunal je u maju 2001.godine podigao a mesec dana kasnije i otpečatio optužnicu protiv Gotovine i on se od tog trenutka nalazio u bekstvu. Hrvatski pravosudni organi su potom za njim raspisali poternicu da bi to isto učinio i Interpol na zahtev Haškog tribunala 24.avgusta 2001. Hrvatske vlasti su sredinom marta 2005. blokirali svu njegovu imovinu. Haška optužnica tereti Antu Gotovinu za zločine počinjene tokom vojne operacije „Oluja“. U optužnici se navodi da je od avgusta do novembra 1995. kao glavnokomandujući vojnih operacija u Krajini ali i zbog individualnog angažmana odgovoran za deportacije, progon, ubistva, pljačku i uništavanje imovine Srba u opštinama Šibenik, Zadar, Knin, Benkovac, Obrovac, Sinj, Gračac, Korenica, Gospić, Donji Lapac i Drniš. Prema navodima optužnice Gotovina je odgovoran za ubistvo najmanje 150 i progon više od 150 000 Srba. Zločini su počinjeni u okviru tzv. zajedničkog zločinačkog poduhvata u kom su, sem Gotovine učestvovali i haški optuženici, vojni i policijski generali Ivan Čermak i Mladen Markač ali i predsednik Hrvatske Franjo Tuđman kao i brojni neimenovani funkcioneri državnog, vojnog i policijskog vrha Hrvatske. Haški proces protiv Gotovine, Čermaka i Markača otpočeo je 11.marta 2008.godine.

Dana 15. aprila 2011. godine Haški tribunal ga je nepravosnažno osudio na 24 godine robije, zbog zločina počinjenim nad Srbima u Operaciji Oluja 1995. godine. Međutim, 16. novembra 2012. Žalbeno veće Haškog tribunala ga je oslobodilo svih optužbi zbog nedokazane odgovornosti i istog dana pušten je na slobodu. Slučaj Gotovina je samo još jedna potvrda u nizu kako to selektivno funkcioniše tzv. međunarodno "pravo". U ovom sramnom globalističkom sistemu očito je da sve žrtve nemaju jednako poštovanje baš kao što i tretman prema zločincima nije isti, pokazalo se bezbroj puta i pokazuje se isto i dan danas. S jedne strane postoje zločinci miljenici globalističke oligarhije i oni koji to nisu (bilo da im je dokazana krivica ili nije, ali su se svakako našli na strani koja im se suprostavila na putu ostvarivanja njihovih ciljeva). Tzv. međunarodni sudovi osnovani od strane globalističke ološi nisu ništa drugo do njihovih poluga širenja nepravde i daljeg raspirivanja atmosfere međusobne mržnje i netrpeljivosti. Tome zapravo i služe!

08.decembar 2005.

U eksploziji koju je izazvao bombaš-samoubica u autobusu koji je iz Bagdada vozio za šiitski grad Nasiriju, poginule 32 osobe, a ranjene 44.

09.decembar 2005.

Jedan od glavnih simbola i atrakcija Londona - crveni dvospratni autobus "rutmaster", krenuo na svoju poslednju vožnju. Autobus sa stajaćom platformom i kondukterom, poznatiji kao "Dabldeker", krenuo je sa stanice "Marbl Arč" na svoju poslednju vožnju na redovnoj liniji broj 159 i zauvek otišao u prošlost.

14.decembar 2005.

Stupila na snagu Konvencija UN o borbi protiv korupcije, prvi obavezujući globalni dokument koji reguliše borbu protiv korupcije u državnom i privatnom sektoru.

17.decembar 2005.

Makedonija dobila status zvaničnog kandidata za članstvo u EU.

18.decembar 2005.

Na predsedničkim izborima u Boliviji pobedio Evo Morales i postao prvi starosedelački predsednik u modernoj izbornoj istoriji Latinske Amerike. Morales je pripadnik indijanskog naroda Ajmara.

22.decembar 2005.

Međunarodni sud pravde u Hagu presudio da je Uganda jedina kriva za petogodišnju vojnu invaziju na DR Kongo (1998 - 2003) i da treba da plati ratnu odštetu od 10 milijardi dolara. U Kongoanskom ratu, u kojem je nastradalo oko tri miliona civila, učestvovalo je čak devet stranih vojski i pobunjeničkih pokreta.

23.decembar 2005.

Posle 138 godina u Slovačkoj ukinuta vojna obaveza.

26.decembar 2005.

Umro američki glumac Vinćente Skjaveli, koji je snimio 98 filmova, poznat po nizu upečatljivih karakternih uloga u nizu filmova i TV-serija. (Rođen: Bruklin, Njujork/Njujork/SAD 11.novembar 1948. - Umro: Palermo/Italija 26.decembar 2005.) Skjavelija pamtimo i zbog neobičnog i upečatljivog lica, koje je, isto kao i neobična visina, bila posledica Marfanovog sindroma. Skjaveli je rođen u Bruklinu u Njujorku od roditelja sicilijanskog porekla Džona Skjavelija i Ketrin Koko. Pohađao je Memorijalnu srednju školu Bishop Loughlin u Bruklinu. Odrastao je u velikom sicilijanskom kvartu Bušvik u Bruklinu. Studirao je glumu kroz pozorišni program na Univerzitetu u Njujorku i počeo da nastupa na sceni 1960-ih. Skjaveli je stekao slavu kao karakterni glumac, uglavnom u sporednim ulogama. Redovno je bio u filmovima Miloša Formana, uključujući Fredriksona u filmu Let iznad kukavičjeg gnezda (1975), Salijerijevog sobara u Amadeusu (1984), Džina u Valmontu (1989), Čestera u filmu Ljudi protiv Larija Flinta (1996) i ABC u filmu Man Mejnard 1999 (Izvršni čovek 1999). Imao je uloge i u filmovima “Duh”, “Amadeus”, “Blejd Raner”, itd. Igrao je i u TV serijama kao što su “Poroci Majamija” i “Starski i Hač”. Skjaveli je preminuo od raka pluća u svojoj kući u Polici Generozi, sicilijanskom gradu u kome je rođen njegov deda Andrea Koko, i o čemu je pisao u svojoj knjizi Mnogo lepih stvari iz 2002.

1948-2005

27.decembar 2005.

U Kairu održan osnivački skup skupštine Arapske lige. Liga kao savez arapskih država, osnovana je u istom gradu 1945.godine i broji 22 države članice. Za osnovanu skupštinu svaka država Lige imenovala je po četiri člana.

28.decembar 2005.

U Zemljinu orbitu lansiran prvi od 30 satelita evropske satelitske mreže "Galileo", budućeg globalnog navigacionog sistema.

Umro srpski (jugoslovenski) glumac i reditelj Stevo Žigon, umetnička pojava izuzetne snage i ugleda. (Rođen: Ljubljana/Kraljevina SHS/Slovenija 08.decembar 1926. - Umro: Beograd/Srbija i Crna Gora/Srbija 28.decembar 2005.) Rođen je u krojačkoj porodici slovenačkog porekla, od oca Štefana i majke Marije Žigon, rodom iz Trsta. Otac mu je bio pripadnik Sokolskog pokreta a njegova tetka bila sobarica kraljica Marije. Njegovi roditelji su se nakon dolaska Musolinija i fašista na vlast 1922. godine, iselili iz Italije u Ljubljanu, gde je Stevo od 1937. godine pohađao gimnaziju, a 1945. godine maturirao. Februara 1942. godine postao je član Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ). Kao mlad čovek, godinu dana je proveo zatvoren u nemačkom, belogardejskom i italijanskom zatvoru, poslednje dve godine rata je proveo u zloglasnom konc logoru Dahau, od decembra 1943. do maja 1945. godine, gde je i naučio nemački jezik. Zbog znanja jezika i poznavanja mentaliteta, vrlo često je kasnije igrao uloge ciničnih i hladnih nemačkih oficira. Studirao je glumu u Ljubljani, gde je završio jedan semestar na Akademiji za glumačku umetnost i Lenjingradu, gde je studirao od 1946. do 1948. godine na tamošnjem Lenjingradskom teatralnom institutu. Diplomirao je 1952. u izvanrednoj klasi Akademije za pozorišnu umetnost u Beogradu. Kao svoje najbolje dve uloge izdvaja onu novinara u filmu Oksigen (M. Klopčić, 1970), za koju je na festivalu u Puli nagrađen Zlatnom arenom, kao i onu u filmu Rondo (Z. Berković, 1966). Zapaženo glumi i na televiziji, a posebnu popularnost stiče tumačeći lik zloglasnog majora Krigera u TV serijama Otpisani i Povratak otpisanih.

1926-2005

Tokom umetničke karijere ostvario je 59 pozorišnih uloga i 57 pozorišnih režija. U tv dramama je igrao 30 glavnih uloga, u serijama 13, a u filmovima 17. Napisao je sedam dramatizacija i adaptacija i tri knjige o pozorištu. Posebno su zapažene njegove dramatizacije Šekspira i Dostojevskog, ali i Strindberga i Čehova. Dobitnik je niza najprestižnijih domaćih, ali i ruskih priznanja. Njegovo delo "Monolog o pozorištu" prevedeno je na ruski jezik i objavio ga je Nacionalni teatar Rusije. Po ideološkom opredeljenju se izjašnjavao kao komunista i bio je poštovalac Staljinovog lika i dela. Kategorično je branio ideje ateizma. Supruga Jelena i ćerka Ivana su takođe poznate glumice, a sin Nikola Žigon je slikar. Njegov vanbračni sin Vid Žigon (1971) živi u Sloveniji.

2006

Januar 2006

01.januar 2006.

U Španiji stupio na snagu zakon kojim se zabranjuje pušenje na javnim mestima, kancelarijama, tržnim centrima i drugim zatvorenim prostorima. Ovim propisom se zabranjuje i reklamiranje duvana, njegova promocija kao i sponzorisanje duvanske industrije.

Umro srpski (jugoslovenski) dečji pisac Dragan Lukić. (Rođen: Beograd/Kraljevina SHS/Srbija 30.novembar 1928. - Umro: Beograd/Srbija i Crna Gora/Srbija 01.januar 2006.) Rođen je u Beogradu od oca Aleksandra i majke Tomanije. Otac mu je bio štamparski mašinista, pa se Dragan već od najranijeg doba družio sa sveže odštampanim knjigama. Tokom 1946. počeo je da objavljuje prve radove, a početkom pedesetih već je postao afirmisani dečji pesnik i 1952. objavljuje svoje prve knjige. Diplomirao je književnost u svom rodnom gradu i veći deo života proveo kao urednik Programa za decu Radio Beograda. Pisao je pesme, priče, romane, dramske tekstove, teorijske rasprave o literaturi, uređivao je list “Zmaj”i vodio tv i radio emisije za decu. Objavio je preko stotinu knjiga poezije i proze za najmlađe. Objavio je preko stotinu knjiga, među kojima su najpoznatije: “Kako se kome čini”, “Moj praded i ja”, “Vagon prve klase”, “Fifi”, “Od kuće do škole”, “Lovac Joca” itd. Celokupnim svojim delom, za koje je dobio najviše nagrade i priznanja, bio je i ostao u samom vrhu jugoslovenske i srpske književnosti namenjene mladim naraštajima. Posle duže i teške bolesti preminuo je u Beogradu u svojoj 78-oj godini života. Po njemu su nazvane Dečija biblioteka „Dragan Lukić” u Beogradu i OŠ „Dragan Lukić“ Novi Beograd.

1928-2006

03.januar 2006.

Francuska vlada ukinula vanredno stanje, uvedeno u novembru 2005. zbog nemira u siromašnim predgrađima Pariza i drugih francuskih gradova u kojima je zapaljeno oko 200 javnih ustanova, kao i 10.000 vozila. Povod za nerede bila je smrt dvojice dečaka afričkog porekla, koji su nastradali od udara struje u trafo-stanici, gde su se sakrili verujući da je za njima policijska potera.

Umro Italijan Urbano Lazaro, koji je 26.aprila 1945. godine, kao pripadnik partizanske brigade “Garibaldi” identifikovao i uhapsio fašističkog diktatora Benita Musolinija.

05.januar 2006.

Poginulo 130, a ranjeno više od 200 ljudi u napadima dvojice bombaša samoubica u iračkim gradovima Karbali i Ramadiju.

07.januar 2006.

Umro austrijski planinar, pisac, geograf i istraživač Hajnrih Harer, čije je biografsko delo “Sedam godina na Tibetu” prevedeno na 53 jezika. (1912-2006 -93-) Kao naučnik u okviru istraživačke ekspedicije koju je poslala nacistička Nemačka otišao je na Tibet gde je ostao čitavih sedam godina. Sa još četvoricom je prvi put osvojio vrh Ejger na Švajcarskim Alpima sa severne strane.

12.januar 2006.

Turčin Mehmed Ali Agdža, koji je 1981. pokušao ubiti papu Jovana Pavla II, pušten na slobodu posle odležanih 25 godina robije u italijanskim i turskim zatvorima zbog atentata na papu, kao i ubistva jednog turskog novinara.

Poginulo 363 ljudi a više od 200 povređeno u stampedu među vernicima, poslednjeg dana hodočašća u Mini, istočno od svetog grada Meke.

15.januar 2006.

Socijalistkinja Mišel Bašele postala prva žena predsednik u istoriji Čilea.

Američka svemirska sonda „Stardast“, sa važnim prvim uzorcima kometne i međuzvezdane prašine, uspešno se spustila u pustinji u američkoj saveznoj državi Juti.

Umro kuvajtski emir šeik Džabar al Ahmed al Sabah, koji se načelu države nalazio od 1977, kada je nasledio presto, kao trinaesti vladar dinastije koja upravlja Kuvajtom 245 godina.

19.januar 2006.

Umro američki soul pevač Vilson Piket. Proslavio se 60-tih godina XX veka hitovima “Mustang Sally” i “In The Midnight Hour”

Američka agencija za svemirska istraživanja (NASA), lansirala svoju prvu sondu na Pluton.

U udesu slovačkog vojnog aviona poginula 34 slovačka vojnika i 8 članova posade. Avion se srušio na severoistoku Mađarske. Vojnici su obavljali svoje dužnosti u okviru međunarodnih Kosovskih snaga (KFOR).

21.januar 2006.

Umro Ibrahim Rugova, albanski separatista, intelektualac i političar sa Kosova i Metohije, lider kosmetskih Albanaca i takozvani predsednik Kosova. (Rođen: Crnce, Istok/DF Jugoslavija/Kosovo i Metohija,Srbija 02.decembar 1944. - Umro: Priština/Srbija i Crna Gora/Kosovo i Metohija,Srbija 21.januar 2006.) Otac Ibrahima Rugove, Uk Rugova, i deda po ocu Rustem Rugova bili su nacistički kolaboracionisti (balisti). Januara 1945. godine obojica su streljana od strane komunističkih vlasti. Osnovnu školu je završio u Istoku, a srednju u Peći. Diplomirao je 1971. i pet godina kasnije magistrirao albansku književnost na Univerzitetu u Prištini, na kome je 1984. godine i doktorirao. Bavio se teorijom književnosti i književnom kritikom. Bio je dugogodišnji predsednik Društva književnika Kosova, koje su 1989. napustili pisci srpske i muslimanske nacionalnosti. Aktivni je učesnik demonstracija 1968. godine na Prištinskom univerzitetu. Bio je predsednik samoproglašene Republike Kosovo i, od osnivanja do smrti, predsednik najveće albanske političke stranke na Kosovu i Metohiji, Demokratskog saveza Kosova. Poznat je po zagovaranju mirnih protesta protiv srpskih vlasti za vreme Slobodana Miloševića, zbog čega su ga neki nazvali „balkanskim Gandijem”. Bio je oženjen Fanom sa kojom je imao troje dece. Dugogodišnji pušač, Rugova je leta 2005. godine saznao da boluje od raka pluća od kojeg je i umro.

1944-2006

23.januar 2006.

Poginulo 46 putnika a 364 povređeno u železničkoj nesreći nadomak Podgorice, kada je voz na relaciji Bijelo Polje-Bar iskočio iz šina i survao se u provaliju duboku više od 30 metara.

25.januar 2006.

Na parlamentarnim izborima u Palestini, pobedio radikalni Hamas.

28.januar 2006.

Poginulo 64 ljudi, povređeno 160 u poljskom gradu Katovice kada je pod teretom snega pao krov na sajmištu. U trenutku pada krova u objektu se nalazilo oko 700 ljudi.

Umro srpski (jugoslovenski) književnik Duško Trifunović, jedan od najznačajnijih predstavnika takozvane estradne, govorne poezije. (Rođen: Sijekovac,Brod/Kraljevina Jugoslavija/Republika Srpska/Bosna i Hercegovina 13.septembar 1933. - Umro: Novi Sad/Srbija i Crna Gora/Srbija 28.januar 2006.) U Sarajevo je došao sa 24 godine i zanatom bravara, ali je već sledeće godine izdao prvu knjigu. Prvu pesmu je napisao po povratku iz vojske, sa 26 godina. Bio je plodan stvaralac koji je stvorio dvadeset knjiga poezije, četiri romana i nekoliko drama. Smatra se zaslužnim za kreiranje nečega što je kasnije nazvano sarajevska rokenrol škola. Na televiziji je zapamćen kao autor emisija na TV Sarajevo „Šta djeca znaju o zavičaju“. Po izbijanju rata 1992. godine prešao je da živi u Novi Sad gde je nastavio da radi za TV Novi Sad. Najpoznatiji je postao na osnovu saradnje sa rok sastavom „Bijelo dugme“. Do tog momenta je bilo nezamislivo da poznat i afirmisan pesnik sarađuje sa rokenrol bendom. Iz te saradnje su se izrodili hitovi kao što su „Ima neka tajna veza“, „Šta bi dao da si na mom mjestu“, „Glavo luda“ i tako dalje. Sem toga, pisao je tekstove i za „Indekse“, Tešku industriju, Nedu Ukraden, Zdravka Čolića, Arsena Dedića, Jadranku Stojaković a poslednje poznato estradno ime sa kojim je radio je bio Željko Joksimović (pesma „Ima nešto u tom što me nećeš“). Ukupno je oko 300 njegovih pesama komponovano i snimljeno, a za svega tri pesme u životu je napisao na muziku. O svom izbjegličom iskustvu nastalog usled ratova devedesetih, govorio je da on nije izbjeglica, već izmaglica. Prema sopstvenoj želji, sahranjen je 30. januara 2006. godine na Čeratskom groblju u Sremskim Karlovcima. Na Palama se jednom godišnje održava književna manifestacija „Dani Duška Trifunovića“ gde se okupljaju pesnici iz Srpske, Srbije i Crne Gore.

1933-2006

Februar 2006

03.februar 2006.

Poginulo oko 1.000 ljudi kada se u Crvenom moru zapalio i potonuo egipatski feribot „Salam-Bokačo 98“. U trenutku nesreće na feribotu se nalazilo 1.400 putnika. Spaseno je oko 400.

Poginulo 64 ljudi, a više desetina povređeno u centru Moskve prilikom urušavanja krova pijace “Basmanaja“.

Umro francuski farmaceut i hemičar Pjer Potije, rukovodilac istraživanja koja su rezultirala proizvodnjom jednog od najkorišćenijih antikancorogenih lekova na svetu – “taksotera”. Suština njegovog istraživanja sastojala se u imitiranju prirodnog procesa sinteze u biljkama, uz pomoć kojeg one proizvode lekovite supstance.

04.februar 2006.

Umrla američka feministkinja i politička aktivistkinja Beti Fridan koja je postavila temelje modernog feminističkog pokreta svojom knjigom “Ženska mistika“. Osnovala je Nacionalnu organizaciju za žene. Umrla je na svoj rođendan, u 85.godini.

05.februar 2006.

Iran povukao svog ambasadora iz Danske u znak protesta zbog objavljivanja stripa o proroku Muhamedu u listu “Jilands Posten“.

07.februar 2006.

Talibani u Avganistanu pozvali su muslimanski svet da proglasi sveti rat povodom spornih karikatura o proroku Muhamedu objavljenih u danskom listu "Jilands Posten".

08.februar 2006.

U Sarajevu spaljene danska i norveška zastava, tokom protesta zbog objavljivanja uvredljivih karikatura proroka Muhameda u medijima pojedinih zapadnoevropskih zemalja.

11.februar 2006.

Američki milioner i avanturista Stiv Fosit postavio je novi svetski rekord u najdužem letenju bez zaustavljanja, preletevši za 76 sati 42.469 kilometara - od Floride oko Zemlje u smeru istoka, pa sve do južne Engleske, dvaput preletevši Atlantski okean.

17.februar 2006.

Poginulo više od 1.700 ljudi kada je reka blata stvorena nakon dvonedeljnih kiša zatrpala selo Gvinsahugon na južnofilipinskom ostrvu Lejti.

18.februar 2006.

Muslimani u Nigeriji ubili najmanje 15 ljudi tokom napada na hrišćane na severoistoku zemlje, protestujući zbog objavljivanja karikatura proroka Muhameda u Evropi. Demonstranti su takođe zapalili 15 hrišćanskih crkava u severoistočnom gradu Maiduguriju.

20.februar 2006.

U Beču počeli prvi direktni pregovori Beograda i Prištine o decentralizaciji u pokrajini Kosovo i Metohija. Okončani su bez ikakvog efekta.

22.februar 2006.

Jedno od najvećih šiitskih svetilišta Zlatna džamija u Iraku u gradu Samari teško oštećena podmetnutom bombom. Hramu koji je građen u XVII veku, snažna eksplozija je potpuno razorila zlatnu kupolu. U znak odmazde u naredna dva dana ubijeno je oko 130 sunita, među kojima i tri sunitska imama dok je zapaljeno 170 sunitskih džamija.

28.februar 2006.

Život izgubilo 55 ljudi, a teško povređeno 20 od eksplozije bombe, koju su maoistički pobunjenici postavili ispod kamiona u centralnoj saveznoj indijskoj državi Čatisgar.

Mart 2006

01.mart 2006.

Objavljeno bankrotstvo nekadašnjeg giganta sovjetske autoindustrije - fabrike "Moskvič". Dugovi "Moskviča" od jedne milijarde dolara onemogućili su dalju proizvodnju automobila i rezervnih delova. Moskovska fabrika automobila osnovana je 1930. godine kao filijala fabrike "Gorki", a serijsku proizvodnju prvih modela legendarnih "Moskviča" pokrenula je 1947. godine. Krajem osamdesetih godina proizveden je četvrtomilionski "Moskvič".

05.mart 2006.

Nekadašnji lider Srba u Hrvatskoj Milan Babić izvršio samoubistvo u svojoj ćeliji u zatvorskoj jedinici haškog tribunala u Ševeningenu. (1956-2006 -50-) U raznim periodima od 1991. do 1995. godine bio je predsednik Vlade SAO Krajine i predsednik Vlade Republike Srpske Krajine. Haški tribunal u Hagu ga je optužio za zločine protiv čovečnosti. Babić je 2004. godine postao prvi optuženik tog suda koji je priznao krivicu, posle čega je osuđen na 13 godina zatvora. Pojavio se 2004. godine na suđenju bivšem predsedniku Srbije i Jugoslavije Slobodan Miloševiću kao svedok optužbe. Izvršio je samoubistvo 5. marta 2006. godine, u zatvorskoj ćeliji u Ševeningenu. Tribunal je obelodanio i optužnicu protiv samog Babića, tereteći ga za zločine protiv čovečnosti, uključujući i ubistvo stotine Hrvata i drugog nesrpskog stanovništva u više sela u Krajini od 1. avgusta 1991. do 15. februara 1992. godine, i po još četiri tačke optužnice za kršenje zakona i običaja ratovanja.

06.mart 2006.

Počelo suđenje Zakariji Musauiu (38), u okružnom sudu u Virdžiniji, jedinom čoveku koji je u SAD optužen za direktnu vezu sa terorističkim napadima na Njujork i Vašington 11. septembra 2001. U vreme napada bio je u zatvoru, ali je slagao inspektore i tako ih sprečio da na vreme otkriju zaveru. Musaui je šokirao porotu kad je 28. marta na suđenju rekao da je trebalo da upravlja petim avionom čija je meta bila Bela kuća.

07.mart 2006.

Najmanje pola miliona ljudi u gradovima širom Francuske protestovalo zbog plana vlade premijera Dominika de Vilpena za smanjenje nezaposlenosti, kojim se predviđa i lakše otpuštanje mladih radnika u nadi da će se poslodavci zbog toga lakše odlučivati da ih zaposle.

11.mart 2006.

U zatvorskoj ćeliji u Ševeningenu umro Slobodan Milošević, dugogodišnji predsednik Srbije i Savezne Republike Jugoslavije. (Rođen: Požarevac/Kraljevina Jugoslavija (Srbija pod nemačkom okupacijom) /Srbija 20.avgust 1941. - Umro: Ševeveningen-Hag/Holandija 11.mart 2006.) Slobodan Milošević bio je srpski i jugoslovenski političar, pravnik, društveno-politički radnik SFR Jugoslavije, Predsednik Predsedništva Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije (1986—1989), Član Predsedništva Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije (1986—1990), Član Predsedništva SR Srbije (1986—1989), Predsednik Predsedništva SR Srbije (1989 —1991), predsednik Republike Srbije (1991—1997) i Savezne Republike Jugoslavije (1997—2000). Jedan je od osnivača i prvi predsednik Socijalističke partije Srbije, od njenog osnivanja u julu 1990. do svoje smrti u martu 2006.

Po obrazovanju pravnik, nakon dugogodišnje karijere u privredi, tokom 80-ih godina XX veka, dospeo je u sam vrh političke elite tadašnje Jugoslavije. Inicijator je promena ustavnog položaja autonomnih pokrajina unutar Srbije. Centralna je ličnost srpske politike 90-ih godina XX veka. Rođen je u Požarevcu u porodici oca Svetozara (1907—1962) i majke Stanislave Milošević, rođene Koljenšić. Porodica vodi poreklo iz Lijeve Rijeke iz srpskog plemena Vasojevići. Stanislava je bila učiteljica, a Svetozar profesor srpskog i ruskog jezika. Početkom Drugog svetskog rata, njegovi roditelji su se zajedno sa starijim sinom Borislavom nastanili u Požarevcu. Nakon rata otac je napustio porodicu i vratio se u Crnu Goru, a o porodici je nastavila da se stara majka. U januaru 1959, Slobodan je kao gimnazijalac primljen u Savez komunista Jugoslavije (SKJ).

MV5BZjcwMTEzMTAtYWIxOC00ZGM3LWFjMTEtMGQxY2U2YWY1NmU2XkEyXkFqcGdeQXVyMTc4MzI2NQ__._V1_.jpg

1941-2006

Kao predsednik partijskog komiteta Pravnog fakulteta, početkom 1963. Godine 1965. venčao se drugaricom iz detinjstva i dugogodišnjom devojkom Mirjanom Marković, koja je do poslednjih dana ostala njegov pratilac, čak i u politici. Završio je Pravni fakultet u Beogradu sa najvišim ocenama i bio pobednik redovnog godišnjeg takmičenja u govorništvu. Svoju karijeru je započeo u „Tehnogasu“, gde je radio Stambolić. Početkom osamdesetih bio je poslat u Njujork kao predstavnik „Beobanke“. Godine 1983, Milošević je napustio direktorske pozicije i posvetio se politici. U maju 1989. godine, Milošević je izabran za predsednika Predsedništva Socijalističke Republike Srbije.

Milošević je bio jedna od ključnih ličnosti tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji u periodu 1991-1995. i tokom rata na Kosovu i Metohiji 1998-1999. Usred NATO agresije na SRJ, maja 1999. godine, Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju podigao je optužnicu protiv Miloševića za zločine protiv čovečnosti. Optužbe za kršenje običaja rata i Ženevske konvencije u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini i za genocid u Bosni i Hercegovini dodate su godinu i po dana kasnije. Politički teoretičari i naučnici vladavinu Slobodana Miloševića često opisuju kao autoritarnu ili autokratsku, kao i kleptokratsku. Procenjuju da je Milošević, sa svojim saradnicima, proneverio od jedne do jedanaest milijardi dolara državnog novca. Posle spornih predsedničkih izbora 24. septembra 2000. godine, došlo je do velikih demonstracija 5. oktobra 2000. godine, a 6. oktobra 2000. Milošević je priznao poraz i čestitao pobedu Vojislavu Koštunici. Dana 1. aprila 2001. godine je uhapšen, a 28. juna, na Vidovdan iste godine, izručen Haškom tribunalu. Umro je pre nego što je proces završen. Po hapšenju i tokom petogodišnjeg boravka u zatvoru, počeo je da pati od slabosti srca, visokog krvnog pritiska i dijabetesa. Pronađen je mrtav u svojoj ćeliji u zatvoru Haškog tribunala u Sheveningenu. Kao razlog smrti zvaničnici su naveli srčani udar.

14.mart 2006.

Potvrđeno postojanje "odreda smrti" u Iraku. Iračka policija je na više mesta pronašla 86 ljudskih tela s ranama od metaka, a sva tela su bila vezanih ruku i nogu.

19.mart 2006.

Umro američki modni kreator Oleg Kasini - oblačio je Džeki Kenedi i mnoge zvezde Holivuda. (1913-2006 -92-) Rođen je 1913. godine u Parizu, od majke italijanske grofice i oca ruskog grofa i diplomate. Odrastao je u Italiji, gde je otvorio svoj prvi modni salon, da bi potom, 1936. emigriratrao u SAD i iste godine počeo je da dizajnira kostime za filmske studije. Oblačio je mnoge poznate zvezde poput Natali Vud, Grejs Keli, Merlin Monro i Džin Tirni koja će 1941. postati njegova supruga. Godine 1960. Kasini je postao zvanični modni kreator tadašnje prve dame Amerike Žakline Kenedi koja je zahvaljujući njegovim kreacijama postala jedna od najelegantnijih žena u Vašingtonu.

21.mart 2006.

Kreirana društvena mreža "Tviter" danas poznata kao društvena mreža "X". Besplatna je onlajn društvena mreža i mikroblog usluga koja omogućava svojim korisnicima da šalju svoje i čitaju tuđe mikrotekstualne unose, tzv. tvitove. Twitter je napravljen u martu 2006. godine, a stranica je počela sa radom u julu 2006. godine. Servis je brzo stekao međunarodnu popularnost sa više od 100 miliona korisnika, koji su u 2012. godini objavljivali više od 340 miliona tvitova dnevno. Servis je takođe obrađivao preko 1,6 milijardi pretraživanja dnevno. U 2013. godini, Twitter je bio jedna od 10 najviše posećenih stranica na internetu i često je opisivan kao SMS internet. Prema podacima iz decembra 2014. godine, Twitter ima više od 500 miliona korisnika, od čega je 284 miliona aktivno.

22.mart 2006.

Baskijska separatističko-teroristička organizacija ETA proglasila trajni prekid terorističkih dejstava u nastojanju da političkim sredstvima postigne nezavisnost španske Baskije. Od 1968. godine, u Španiji, pripadnici ETA-e ubili su 850 ljudi.

23.mart 2006.

Utopilo se 127 putnika od 150 koliko ih je bilo na brodu koji je potonuo u luci Kribi u Kamerunu. Brod je plovio iz nigerijske luke Oron u luku Džentil u Gabonu, a putnici su bili državljani Nigerije, Burkine Faso, Benina i Malija.

25.mart 2006.

Umro srpski (jugoslovenski) pozorišni, filmski i TV glumac Danilo Lazović. (Rođen: Brodarevo/FNR Jugoslavija/Srbija 25.novembar 1951. - Umro: Beograd/Srbija i Crna Gora/Srbija 25.mart 2006.) Diplomirao je glumu 1974. u Beogradu. Igrao je na sceni Ateljea 212, u "Zvezdara teatru", u SKC-u. U Narodnom pozorištu ostvario je niz uloga. Prvu značajniju ulogu ostvario je u TV seriji „Otpisani“ (1974). Bio je jedan od najpopularnijih domaćih dramskih umetnika. Glumio je u velikom broju filmova i pozorišnih predstava. Ostao je upamćen po ulozi Šćepana Šćekića u srpskoj TV seriji Srećni ljudi (1993-1996), zahvaljujući kojoj je stekao veliku popularnost u Srbiji, pa i šire. Tokom ratova devedesetih bio je instruktor dobrovoljcima u bazi u Bubanj Potoku. Bio je član Međunarodnog odbora za istinu o Radovanu Karadžiću. Zalagao se da se u škole uvede seljačko vaspitanje, a veronauka postane obavezan predmet. Spas srpskog naroda je video u jedinstvenoj političkoj sceni, većem posvećenju crkvi i postavljanjem srpskog kralja na presto. Iza sebe je ostavio suprugu Branku i četvoro dece. Preminuo je od infarkta. Komemorativni skup je održan na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu. Po želji porodice niko nije držao govor, već je preko razglasa pušten Lazovićev monolog u poemi svetog Nikolaja Velimirovića „Kosovski zavet cara Lazara“.

1951-2006

27.mart 2006.

Komisija Ujedinjenih nacija za ljudska prava okončala u Ženevi svoje poslednje zasedanje. Time je završena 60-godišnja istorija ovog tela svetske organizacije, koje je često bilo predmet osporavanja i ometanja.

Umro poljski pisac Stanislav Lem, najpoznatiji poljski autor naučne fantastike. (1921-2006 -84-) Lem je bio poznat po knjigama "Solaris", "Nepobediv", "Summa technologiae" koje su prevedene i na srpski. Rođen je 1921. godine u Lavovu (tada Poljska, danas Ukrajina) a već njegov prvi rad "Čovek sa Marsa" iz 1946. ga je proslavio širom sveta. Lem je 1939. započeo studije medicine, ali ga je prekinuo Drugi svetski rat tokom kojeg je radio kao automehaničar. Od 1950. ima status slobodnog književnika. Njegova dela prevedena su na brojne jezike, a u svetu je prodato preko osam miliona njegovih knjiga. Sem naučne fantastike, pisao je i bajke, pesme, pripovetke, eseje i filozofske rasprave.

30.mart 2006.

Španska skupština (kortes) usvojila plan autonomije Katalonije. Skupština je usvojila kontroverzni plan proširenja autonomije Katalonije, kojim se toj regiji daju veća ovlašćenja u oblasti finansija i pravosuđa, ali i atributi nacije - do tada pripisivani isključivo Španiji kao državi. Plan su podržali poslanici socijalističke vlade, dok su poslanici desne Narodne partije bili protiv. Opozicija je ocenila da je predlog katalonske regionalne skupštine, poznat i kao novi statut Katalonije, neustavan i da predstavlja pretnju za jedinstvo Španije. Među partijama koje su glasale protiv plana o autonomiji bila je i separatistička katalonska partija ERC, koja je ocenila da plan "ne ide dovoljno daleko" u smislu daljeg osamostaljenja Katalonije.

31.mart 2006.

Najmanje 70 ljudi poginulo, a skoro 1.200 povređeno u tri snažna zemljotresa koja su pogodila zapad Irana. Šteta je pričinjena u 200 sela, a nekolicina je potpuno sravnjena sa zemljom.

April 2006

02.april 2006.

Umrla udovica atentatora na Hitlera, Nina Šenk fon Štaufenberg, čiji je suprug pokušao da ukloni Adolfa Hitlera u atentatu 1944. godine, posle čega je streljan. Klaus Šenk fon Štaufenberg, podmetnuo je tašnu s bombom pod sto, ali je noga stola zaštitila Hitlera, 20. jula 1944. Zaverenici su streljani, a rodbina, uključujući groficu Štaufenberg, odvedena je u koncentracione logore. Učesnici neuspele zavere se slave kao heroji u današnjoj Nemačkoj. Udovica grofa Štaufenberga, rođena je kao baronesa Fon Lerhenfeld 1913.

06.april 2006.

U blizini luke grada Džibuti u istoimenoj istočnoafričkoj državi, nastradalo 109 ljudi prilikom potonuća preopterećenog broda koji je trebalo da 250 putnika odveze na godišnju versku svečanost. Brod je plovio iz luke Džibuti ka gradu Tadžura 35 km severoistočno, primivši tri puta više putnika nego što je bilo predviđeno.

07.april 2006.

U severnom Bagdadu, u tri eksplozije bombaša samoubica, unutar šiitske džamije i ispred nje, poginulo 70 ljudi, a ranjeno 158.

09.april 2006.

Poginulo 29 žena i dece u Karačiju u Pakistanu u ljudskom "stampedu" koji je nastao po izlasku vernika iz džamije. Metež je počeo ubrzo posle okončanja obeležavanja godišnjice rođenja proroka Muhameda.

Umro švedski režiser i pisac Vilgot Sjoman čiji su provokativni filmovi izazivali rasprave 60-tih godina XX veka. (1924-2006 -81-) Vilgotovi filmovi bili su svojevrsna kritika društva i obilovali su seksualno eksplicitnim scenama. Sarađivao je sa Ingmarom Bergmanom - "Zimsko svetlo", a svoj prvi film samostalno je režirao 1963. - "Ljubavnica". Ukupno je režirao 15 filmova, među kojima su najpoznatiji "Ljubopitljiv sam žuto" (I Am Curious Yellow) i "Ljubopitljiv sam plavo" (I Am Curious Blue) iz 1967. godine koji su u SAD bili dve godine zabranjeni za prikazivanje zbog slobodnih scena. Njegov poslednji film "Alfred" o životu Alfreda Nobela snimljen je 1995. Napisao je više od 20 knjiga.

10.april 2006.

U Gani se 120 ljudi udavilo kada se brod s putnicima i robom prevrnuo na jezeru Volta. Na brodu se nalazilo 150 putnika a spaseno je samo 30.

20.april 2006.

Rumunske vlasti naredile evakuaciju hiljada ljudi zbog rekordno visokog vodostaja Dunava. Svoje domove je prethodno već napustilo oko 7.000 ljudi u 129 naselja, pošto je više od 700 kuća potopljeno, a 75.000 hektara našlo se pod vodom.

21.april 2006.

Poginuo američki pilot Skot Krosfild koji je prvi leteo dvostrukom brzinom zvuka. Probni pilot Krosfild je poginuo kada se njegov avion jednomotorac srušio u američkoj saveznoj državi Džordžija. Ušao je u istoriju aeronautike 20. novembra 1953. godine kada je na avionu D-558-II razvio brzinu od dva maha, odnosno 2.124 kilometra na čas.

27.april 2006.

Na posedu manastira Visoki Dečani zabranjena bilo kakva gradnja bez specijalne dozvole UN. Na zahtev Uneska, šef UNMIK-a Soren Jesen-Petersen potpisao je Uredbu kojom se, na više od 800 hektara zemlje u posedu manastira Visoki Dečani, zabranjuje bilo kakva privatna i druga gradnja bez specijalne dozvole UN.

30.april 2006.

Umro Džon Kenet Galbrajt, liberalni ekonomista i pisac, profesor ekonomije na univerzitetu Harvard. (1908-2006 -67-) Najpoznatiji je po knjizi "Dobro društvo" - kritici nemoći socijalne službe u SAD uprkos velikom bogatstvu države. Napisao je više od 30 knjiga o socijalno-ekonomskih pitanjima. Džon Galbrajt je bio ambasador SAD u Indiji u vreme predsednika Džona Kenedija. Jedan od trojice sinova Džona Glabrajta, Piter, bio je ambasador SAD u Hrvatskoj između 1993. i 1998. godine.

Maj 2006

01.maj 2006.

Islamski ekstremisti ubili najmanje 35 Hindusa u indijskom delu Kašmira. Napad se dogodio u dva sela u oblasti Doda, na oko 170 kilometara od Džamua, zimske prestonice indijske države Džamu i Kašmir. Nijedna ekstremistička grupa nije preuzela odgovornost za napad. Desetak pobunjeničkih grupa bori se za nezavisnost indijskog dela Kašmira ili njegovo pripajanje Pakistanu.

02.maj 2006.

Reprezentativka Srbije u streljaštvu Jasna Šekarić osvojila je zlatnu medalju na Svetskom kupu u brazilskom gradu Resende, u disciplini malokalibarski pištolj. Svetski kup u Brazilu je, po kvalitetu, ravan prvenstvu sveta, a najbolja srpska sportiskinja je prethodno, na istom takmičenju, u disciplini vazdušni pištolj, već osvojila zlatnu medalju.

03.maj 2006.

Avion sa 113 putnika i članova posade jermenske aviokompanije "Armavia" srušio se u Crno More nedaleko od ruskog letovališta Soči, niko od putnika nije preživeo. Avion tipa "Erbas" A-320 leteo je na liniji Jerevan-Soči i srušio se na pet kilometara od obale.

06.maj 2006.

Umrla poslednja preživela putnica Titanika amerikanka Lilijan Gertrud Asplund. Ona se Titanikom vraćala sa roditeljima i četvoricom braće iz Švedske, odakle su poreklom, u SAD, kada je brod udario u santu leda i posle nekoliko časova, 15. aprila 1912. godine, potonuo u vode na severu Atlantskog okeana. Putovali su trećom klasom tada najluksuznijeg broda, za koji se tvrdilo da ne može da potone. Prema izveštaju američkog Senata, u nesreći su poginule 1.523 osobe.

09.maj 2006.

Na doživotnu robiju osuđen Armin Majvez “kanibal iz Nemačke”, koji je tokom suđenja priznao da je ubio i pojeo muškarca. Armin Majvez (44), kompjuterski tehničar, je tokom suđenja detaljno ispričao kako je 21.marta 2001. ubio Bernda Jirgena Brandesa (43) u svom domu u Rotenburgu.

10.maj 2006.

U Palestini Hamas i Fatah postigli primirije. Palestinski premijer Ismail Hanije saopštio da je njegova vladajuća radikalna islamistička organizacija Hamas postigla dogovor sa rivalskim Fatahom o okončanju dugogodišnjeg sukoba.

Umro srpski književnik, kritičar i esejista Zoran Gluščević. (1926-2006 -81-) Rođen je 1926. u Užičkoj Požegi. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu na katedri za germanistiku. Veoma rano se afirmisao na književnoj i kulturnoj sceni tadašnje Jugoslavije i bio je urednik više književnih časopisa. Posebno se bavio izučavanjem nemačke književnosti. Pored eseja pisao je drame za radio i televiziju. Neka od njegovih dela: “Putevi humaniteta”, “Perom u raboš”, “Alfa i omega”, “Okultna moć”, Sava Rakočević” itd. Bio je i priređivač sabranih dela Hermana Hesea, i važio je za najboljeg poznavaoca Heseovog opusa kod Srba. Priredio je i uredio i “Sabrana dela Isidore Sekulić”.

Umro ruski filozof Aleksandar Zinovjev, jedan od prvih sovjetskih disidenata. (1922-2006 -83-) Ovaj naučnik svetskog glasa u Rusiju se vratio 1999. i od tada je predavao na Filozofskom fakultetu Moskovskog univerziteta. Prvi put je uhapšen 1939. zbog antistaljinističkih istupa. Borio se u Drugom svetskom ratu i odlikovan je. Pošto je 1976. u Švajcarskoj objavio satirično delo ”Zjapeće visine”, dve godine potom proteran je iz Sovjetskog Saveza i naredne dve decenije provodi u izgnanstvu. Jedini je ruski dobitnik ugledne nagrade “Aleksis de Tokvil”. Autor je preko 40 knjiga. Neka od dela: “Parabelum”, “Homo sovjetikus”, “Ruka Kremlja”, “Katastrojka”, “Komunizam kao realnost”, “Zapad” itd.

11.maj 2006.

U španskom senatu usvojen novi statut Katalonije kojim joj je data bitno šira autonomija u političkom i finansijskom pogledu. Novi statut pored ostalog sadrži i sporni stav u kojem se navodi da ta regija na severoistoku Španije “vidi sebe kao naciju”, što su konzervativni krugovi ocenili kao “početak kraja Španije kao jedinstvene države”. Socijalistički Predsednik vlade Španije Zapatero, ocenio je tim povodom, da novi statut Katalonije otvara put za “niz sličnih mera” u zemlji autonomnih regija kakva je današnja Španija.

Umro američki bokser Flojd Paterson, prvak sveta u teškoj kategoriji. (1935-2006 -71-) Rođen je 1935. u mnogočlanoj porodici afroamerikanaca u Bruklinu. Veoma mlad posvetio se boksu i 1952. u Helsinkiju, osvojio je zlatnu olimpijsku medalju u srednjoj kategoriji. Četiri godine potom postao je najmlađi profesionalni prvak sveta, savladavši u pet rundi zemljaka Arčija Mura. U njujorškom Polo-graundu 1959. Paterson je neočekivano izgubio titulu, pošto ga je Šveđanin Ingemar Johanson u trećoj rundi čak sedam puta poslao na pod. Godinu dana kasnije, Paterson se nokautom revanširao Johansonu i vratio naziv prvaka sveta. Po mišljenju eksperata, bila je to jedna od najlepših borbi u ringu u dotadašnjoj istoriji “plemenitog sporta”.

12.maj 2006.

Između 150 i 200 ljudi poginulo u eksploziji naftovoda na periferiji Lagosa, najvećeg grada u Nigeriji.

13.maj 2006.

Najmanje 29 ljudi je poginulo, a osam je nestalo u tropskoj oluji koja je zahvatila severozapadnu oblast Filipina. Tajfun "Čanču" naterao je oko 24.000 osoba da napuste svoje domove. Oko 20 tajfuna svake godine pogode arhipelag Filipina, uglavnom tokom trajanja kišne sezone od sredine maja do septembra.

15.maj 2006.

Sjedinjene Američke Države obnovile pune diplomatske odnose s Libijom. Odluka Libije da 2003. obustavi program nuklearnog naoružavanja i obešteti porodice žrtava poginulih u bombaškom napadu na avion američke kompanije "Pan am", 1998. iznad Lokerbija u Škotskoj, kada je poginulo 270 ljudi, uglavnom građana SAD, dovela je do promena u odnosima dve države koji su decenijama bili veoma loši. SAD su Libiju 1979. godine proglasile za državu sponzora terorizma, a zvanične diplomatske veze prekinute su godinu dana docnije.

16.maj 2006.

U talasu nasilja izazvanom od strane pripadnika mnogobrojnih kriminalnih grupa širom Brazila, poginulo najmanje 115 ljudi. Oružane napade na policiju otpočela je jedna kriminalna grupa u brazilskoj državi Sao Paolo. Gangsteri, naoružani automatskim puškama i granatama, organizovali su više od 150 napada širom države, a njihova glavna meta bile su stanice policije. Među nastradalima pored kriminalaca bila su i 32 policajca.

Umro austrijski publicista Ginter Nening, jedan od najangažovanijih novinara i političara svoje zemlje. Bio je dvostruki doktor nauka. Jedan je od osnivača bečkog magazina “Forum” 1958. Pisao je i za nemačke nedeljnike “Špigel” i “Cajt”. Jedan je od osnivača austrijske stranke Zelenih, posebno aktivan kao borac za zaštitu prirode.

20.maj 2006.

Više od 100 ljudi je poginulo u tajfunu koji je pogodio Vijetnam, Kinu i Filipine, a oko 400 se vode kao nestali. Tajfun Čanču prošao je preko Južnog kineskog mora, ostavljajući za sobom pustoš. Mnogi ribarski brodovi su potonuli, a više stotina ribara je nestalo. Na stotine ljudi u Vijetnamu godišnje izgubi život u prirodnim nepogodama, naročito u olujnoj sezoni od maja do oktobra.

21.maj 2006.

Održan referendum o državnom statusu Crne Gore – Crna Gora se izdvojila iz SCG. Na referendumu je, tesnom većinom, odlučeno da se Crna Gora izdvoji iz okvira Državne zajednice Srbija i Crna Gora.

24.maj 2006.

Poginulo oko 60 talibanskih boraca i 4 vojnika avganistanske vlade, u međusobnom obračunu, u pokrajini Uruzgan na jugu Avganistana.

26.maj 2006.

Nemačka kancelarka Angela Merkel otvorila u Berlinu, uz ogroman laserski spektakl, najmoderniju evropsku železničku stanicu, izgrađenu velikim delom od stakla. Gradnja ovog arhitektonskog čuda trajala je 11 godina, a troškovi su procenjeni na oko 700 miliona evra. Kolosek dug 450 metara, u pravcu istok-zapad, pokriven je staklenom halom dugom 321 metar, i u nju bi mogla da stanu čak tri "Er bas" aviona tipa A340. Stanica je projektovana za oko 300.000 putnika i 1.100 vozova dnevno.

Šesnaestogodišnjak iz Berlina ranio nožem 28 osoba u centru Berlina neposredno posle proslave otvaranja nove železničke stanice Hauptbanhof. Napad se dogodio blizu zgrade Rajhstaga (Skupština) posle proslave kojoj je prisustvovalo oko 500.000 ljudi. Mladić je počeo nasumice da napada ljude nožem iza zgrade Rajhstaga da bi zatim istrčao na glavnu ulicu u centralnoj četvrti Mite i nastavio s napadima.

Eduar Mišlen, direktor francuske kompanije Mišlen, poginuo u nesreći na moru, u ribarskom čamcu "Sloboda" koji je potonuo pod nerazjašnjenim okolnostima. "Mišlen" zapošljava 130.000 ljudi širom sveta, od kojih 30.000 u Francuskoj.

27.maj 2006.

Poginulo 4.611 ljudi, a oko 20.000 povređeno u zemljotresu koji je pogodio oblast Bantul u Indoneziji, oko 400 kilometara istočno od Džakarte, u centralnom delu ostrva Java. Između 100.000 i 200.000 ljudi ostalo je bez domova.

30.maj 2006.

Najmanje 37 osoba je poginulo, a 97 ranjeno u dve odvojene eksplozije bombi u južnom delu Iraka i severno od Bagdada

31.maj 2006.

Vlada Republike Srbije konstatovala da Republika Srbija preuzima državno - pravni kontinuitet i postaje sledbenik Državne zajednice Srbija i Crna Gora. Republička referendumska komisija, zvanično je, istog dana, u Podgorici potvrdila da je referendum o državnom statusu, održan 21. maja u Crnoj Gori, ispunio uslov Evropske unije, odnosno da je 55 odsto birača izašlih na glasanje podržalo nezavisnost.

U Bagdadu pronađena 42 tela, s vidnim tragovima mučenja. Prema povredama, većina žrtava ubijenih vatrenim oružjem prethodno je bila vezana.

Jun 2006

02.jun 2006.

Umro ruski vajar Vjačeslav Klikov. (1939-2006 -66-) Narodni umetnik Rusije Klikov je autor čuvenih radova među kojima je spomenik maršalu Žukovu na Manježu u Moskvi, Ćirilu i Metodiju na Slovenskom trgu u ruskoj prestonici i Vasiliju Šukšinu u jednom altajskom selu. Klikov je jedan od inicijatora i organizatora Dana slovenske pismenosti i kulture, a bio je i predsednik Međunarodnog fonda slovenske pismenosti i kulture.

03.jun 2006.

Skupština Crne Gore usvojila odluku o proglašenju nezavisnosti Republike Crne Gore, prema kojoj je ona nezavisna država sa punim međunarodno pravnim subjektivitetom.

Poginulo 28 osoba,a 68 ranjeno u eksploziji automobila – bombe na glavnoj pijaci u Basri, na jugu Iraka.

04.jun 2006.

Skupština Srbije konstatovala da je Srbija, na osnovu Ustavne povelje, sledbenik Državne zajednice SCG i da u skladu sa tim nasleđuje njen međunarodno pravni subjektivitet.

Sa zgrade Skupštine Srbije skinuta zastava državne zajednice SCG – na zgradi ostale dve heraldičke verzije zastave Srbije, sa i bez državnog grba. Zastava SCG je skinuta pošto je prethodno Skupština usvojila odluku o preuzimanju nadležnosti Državne zajednice. na zgradi skupštine Srbije, ostale su dve heraldičke verzije zastave Srbije. Državna zastava sa grbom koja se ističe na svim državnim institucijama i druga bez grba, takozvana narodna zastava. Uobičajeno je da države imaju nekoliko verzija heraldičkih rešenja zastava kao i grbova. Tako da postoje državna, narodna, ratna, pomorska i zastava šefa države republike Srbije.

06.jun 2006.

Umro Bili Preston, američki muzičar afroameričkog porekla, poznat kao "peti Bitls" zbog saradnje na snimanju poslednjih albuma slavnih "Buba". (1946-2006 -59-) Pijanista i kompozitor, Preston je sa Bitlsima sarađivao na snimanju albuma "Let It Be" i "Abbey Road". Autor je pesme "You are so beautiful", koja je u interpretaciji Džoa Kokera postala svetski hit. Nastupao je sa najvećim imenima svetske rok scene: Rolingstonsi, Erik Klepton, Bob Dilan, Areta Frenklin, Kvinsi Džons.

07.jun 2006.

Ubijen lider Al Kaide u Iraku Abu Musab el Zarkavi čija je glava bila ucenjena na 25 miliona američkih dolara. Zarkavi je likvidiran u zajedničkoj akciji američke i iračke vojske u Bakubi, severno od Bagdada. Bio je lider grupe “Tavid el džihad” (Versko ujedinjenje ili smrt), ogranka Al Kaide, i smatran je simbolom iračke pobune.

08.jun 2006.

U Ujedinjenim nacijama, u Njujorku, podignuta zastava Srbije. U prisustvu predsednika Srbije Borisa Tadića, zastava Državne zajednice SCG zamenjena je državnom zastavom Republike Srbije, čime je ozvaničen kontinuitet članstva Srbije u Svetskoj organizaciji.

13.jun 2006.

Prvi put u Beogradu, u centru “Sava”, gostovao filharmonijski orkestar milanske “Skale”.

14.jun 2006.

Ispred središta Saveta Evrope u Strazburu podignuta zastava Republike Srbije, a spuštena Državne zajednice SCG, čime je potvrđeno članstvo Srbije u SE.

15.jun 2006.

Vlada Srbije priznala Crnu Goru kao nezavisnu državu, posle odluke Narodne Skupštine Srbije, od 5.juna, kojom se konstatuje samostalnost Republike Crne Gore.

16.jun 2006.

Šefovi država EU na samitu u Briselu usvojili su Deklaraciju o Zapadnom Balkanu, u kojoj se navodi da je "mirna i prosperitetna Srbija, u potpunosti integrisana u evropsku porodicu nacija, od ključnog značaja za stabilnost regiona".

U Tajvanu pušten u saobraćaj najduži tunel u Aziji, dug 13 kilometara. Tunel Hsuehsan povezuje severni i južni deo tajvanskog ostrva.

22.jun 2006.

Zvaničnici Srbije i Crne Gore uspostavili diplomatske odnose dve zemlje na ambasadorskom nivou. Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Drašković potpisao je u Beogradu sa ministrom spoljnih poslova Crne Gore Miodragom Vlahovićem protokol o uspostavljanuu diplomatskih odnosa Republike Srbije i Republike Crne Gore na nivou ambasadora.

27.jun 2006.

Umro srpski pozorišni, filmski i TV glumac Branislav Ciga Jerinić. (Rođen: Kragujevac/Kraljevina Jugoslavija/Srbija 20.mart 1932. - Umro: Beograd/Srbija 27.jun 2006.) U rodnom gradu Kragujevcu završio je gimnaziju, a glumu je studirao na Akademiji za pozorišnu umetnost u Beogradu, u klasi profesora Raše Plaovića. Diplomirao je 1954. godine, da bi odmah potom postao član Narodnog pozorišta u Beogradu, kojem je ostao veran do kraja, iako je igrao i u „Ateljeu 212”, „Zvezdara teatru” i na alternativnim beogradskim scenama. Samo u Narodnom pozorištu u Beogradu ostvario je bogat umetnički opus: više od stotine značajnih uloga kojima je dokazao svoj veliki, raznovrsni glumački izražajni repertoar. Tokom šezdesetih godina učestvovao je u čak dvadeset televizijskih filmova i tom prilikom sarađivao je sa mnogim našim cjenjenim rediteljima, kao što su Goran Paskaljević, Sava Mrmak, Zdravko Šotra i Borislav Boro Grigorović. Odigrao je i više zapaženih uloga i u televizijskim dramama i serijama, kao i u filmovima: „Marš na Drinu”, „Bokseri idu u raj”, „Planina gneva”, „Savamala”, „Lazar”, „Tri karte za Holivud” i drugim. Dobitnik je brojnih nagrada, među kojima su i Nagrada „Raša Plaović”, Statueta „Joakim Vujić”, Sterijina nagrada i druge. Bio je suprug je glumice Slavke Jerinić.

1932-2006

28.jun 2006.

Crna Gora nakon proglašenja nezavisnosti postala 192. članica Ujedinjenih nacija.

Jul 2006

01.jul 2006.

Poginulo 66 ljudi, a oko 100 ranjeno u eksploziji automobila bombe u šiitskom delu Bagdada. Sunitski pobunjenici su naveli da je postavljanje bombe na pijaci u šiitskom delu grada “normalan odgovor na ono što šiitska milicija radi sunitima”.

Umro nekadašnji japanski premijer Rijutaro Hašimoto, zaslužan za otopljavanje odnosa sa Kinom, nakon gotovo jednog veka zategnutosti. (1937-2006 -68-) Na čelu vlade nalazio se od januara 1996. do jula 1998. Rukovodio je najvećom frakcijom u Liberalno-demokratskoj partiji od jula 2004. Hašimoto je ostao upamćen po činjenici da je tokom njegovog mandata otvorena nova stranica u odnosima sa Kinom, nakon gotovo jednog veka zategnutosti, u jednom periodu i ratnog stanja.

03.jul 2006.

Najmanje 41 osoba je poginula, a 47 povređeno u nesreći prilikom prevrtanja voza u podzemnoj železnici u španskom gradu Valensija. Uzrok nesreće bila je prevelika brzina.

05.jul 2006.

Umro osnivač američke korporacije "Enron" Kenet Lej, koji je mesec dana ranije proglašen krivim zabog bankrota ovog energetskog giganta. Pretila mu je zatvorska kazna u trajanju od 30 godina pošto je proglašen krivim za prevaru i zaveru u jednom od najvećih slučajeva prevare u američkoj korporativnoj istoriji. "Enron", nekad sedma najveća kompanija u SAD, bankrotirala je nešto manje od tri meseca nakon terorističkih napada 11. septembra 2001. u Njujorku.

07.jul 2006.

Umro osnivač i vođa legendarne britanske rok grupe “Pink flojd” Sid Baret. (1946-2006 -60-) Vođa “Pink flojda” je rođen kao Rodžer Baret u Kembridžu, a članove buduće grupe Rodžera Votersa i Dejvida Gilmora upoznao je u školi u univerzitetskom gradu. Iako je trajanje njegov rada u rok muzici bilo kratko, smatra se vrlo uticajnim. Završio je srednju školu za dečake u Kembridžu. Vodio je udoban porodični život engleske srednje klase, kao drugi po starosti od petoro dece. Otac mu je umro kada je imao nepunih 16 godina, ubrzo pošto je upisao drugu školu. Oduvek je bio umetnik i muzičar. Odlučio se da studira slikanje. Nakon tri godine kao član grupe Pink Floyd (1965—1968), objavljuje dva solo albuma. U potpunosti se povlači iz sveta muzike 1972. godine.

09.jul 2006.

Na XVIII svetskom prvenstvu u Nemačkoj, reprezentacija Italije postala četvrti put svetski šampion pošto je u finalu savladala reprezentaciju Francuske ukupnim rezultatom 5:3 nakon izvođenja jedanaestereca. Rezultat tokom regularnog dela utakmice bio je 1:1.

Poginulo najmanje 127 ljudi u nesreći aviona ruske kompanije “Sibir” koji je leteo iz Moskve u sibirski grad Irkutsk. Nesreću aviona tipa “Erbas A-310” preživela su 72 putnika. Nesreća se dogodila pri sletanju na aerodrom u Irkutsku, 5 200 kilometara istočno od Moskve kada je avion snažno udario u pistu, sleteo sa nje i udario u zgradu pored aerodroma.

10.jul 2006.

Jedinstven slučaj u istoriji demokratskih društava – poljski predsednik Leh Kačinjski imenovao svog brata blizanca Jaroslava Kačinjskog za predsednika vlade.

Poginuo čečenski terorista Šamil Basajev zajedno sa drugim teroristima od strane ruskih snaga bezbednosti, u operaciji u Ingušetiji dok su pripremali terorističke akte u toj kavkaskoj oblasti. Rusija smatra Basajeva odgovornim za niz terorističkih akata u kojima je poginulo više stotina ljudi, između ostalog i za napad u Beslanu, pozorište “Nord-ost”, otmice aviona, eksplozije u stambenim zgradama, zauzimanje bolnice u Buđanovsku, nesreću na metro stanici “Rižskaja”.

Poginulo svih 45 putnika i članova posade prilikom pada putničkog aviona “Pakistan international airlines” u blizini grada Multana u centralnom Pakistanu. Avion se srušio nekoliko minuta po poletanju iz Multana, a išao je za Lahor i Prestanocu Islamabad.

11.jul 2006.

Poginulo oko 200, a preko 700 ljudi je povređeno u sedam eksplozija bombi na železničkoj mreži u indijskom gradu Bombaju (Mumbaj). Eksplozije su bile deo dobro koordinisanog napada za koji ni jedna teroristička grupa nije preuzela odgovornost, ali je sumnja pala na kašmirsku islamsku terorističku grupu “Laškar-e-Tajeba”, koja je to porekla. Bombaj je finansijski centar savremene Indije.

12.jul 2006.

Izraelska vojska ušla na teritoriju Libana, pošto je palestinski "Hezbolah" oteo dvojicu i ubio osmoricu izraelskih vojnika, što je predsednik vlade Izraela Ehud Olmert nazvao "objavom rata".

13.jul 2006.

Otvoren naftovod Baku-Tbilisi-Džejhan, dugačak 1774 kilometra, vredan oko 4 milijarde dolara. Ovim naftovodom se nafta transportuje od Kaspijskog jezera do sredozemne turske luke Džejhan zaobilazeći Rusiju i Iran. Prema rečima turskog predsednika vlade Redžepa Tajipa-Erdogana, ovaj naftovod predstavlja “put svile XXI veka”.

Umro srpski (jugoslovenski) pozorišni, filmski i TV glumac Dragomir Felba. (Rođen: Skoplje/Kraljevina SHS/Severna Makedonija 07.jul 1921. - Umro: Beograd/Srbija 13.jul 2006.) Studirao je tehnički i pravni fakultet, a kasnije i Visoku filmsku školu u Beogradu koju je i završio 1950. Debitovao je u kragujevačkom Narodnom pozorištu ali je već 1952. godine prešao u Jugoslovensko dramsko pozorište. Već od 1956. godine ima status slobodnog umetnika. Prvu filmsku ulogu odigrao je 1948. godine u filmu Sofka a proslavio se ulogom u filmu Barba Žvane. Za ulogu u filmu Kozara je, na Pulskom filmskom festivalu, nagrađen specijalnom diplomom. Jugoslovenska publika dobro ga zna i iz ostvarenja: Daleko je sunce, Uzavreli grad, Prekobrojna, Prometej sa otoka Viševice, Zaseda, Bitka na Neretvi, I bog stvori kafansku pevačicu, Vuk samotnjak, Derviš i smrt, Nacionalna klasa, Lov u mutnom, Dorotej. Igrao je i u pozorištu, a pojavio se i u nekoliko stranih ostvarenja kao što su pseudoistorijski spektakl "Marko Polo" iz 1965. godine ili zapadnonemački vestern-mjuzikl "Graf Bobi na Divljem Zapadu" u kojem je glumio lokalnog šerifa Milera. Kritičari su ga prozvali srpskim Stivom Mekvinom, što zbog fizičkog izgleda, što zbog načina glume koji je podsećao na čuvenog američkog glumca. Njegova ćerka Ivana je preminula 1999. godine nakon duge i teške bolesti, a njegova supruga je zbog te tragedije iste godine izvršila samoubistvo. Dragomir Felba se posle 2000. godine potpuno povukao iz posla.

1921-2006

14.jul 2006.

Skupština Srbije usvojila zakon o ratifikaciji Ugovora o osnivanju energetske zajednice sa Evropskom unijom, čime je Srbija postala deo povezanog evropskog energetskog sistema.

15.jul 2006.

"Tviter" je počeo s radom kao javna društvena mreža. Tog dana na "Tviteru" su ostavljene 224 poruke. Jedan od osnivača "Tvitera" Džek Dorsi poslao je prve poruke 21. marta 2006. a ovaj servis je postao dostupan javnosti nepuna četiri meseca docnije. Inženjeri "Tvitera" na petogodišnjicu su tvrdili da svakodnevno isporučuju po 350 milijardi poruka.

Umro srpski (jugoslovenski) muzičar, Mladen Bata Vranešević član grupe "Laboratorija zvuka". (1947-2006 -58-) Krajem ’60-ih je svirao u grupama Falkon i Neoplanta. Zajedno sa bratom Predragom 1978. osnovao je grupu Laboratorija zvuka koja je najširu popularnost postigla učešćem na Opatijskom festivalu 1981. godine sa pesmom Dok vam je još vreme. Godine 1996. Laboratorija zvuka je objavila svoj poslednji album i ugasila se, a Mladen Vranešević se posvetio oblasti marketinga. Komponovao je zajedno sa bratom Predragom muziku za veći broj pozorišnih predstava, kratkometražnih i dugometražnih dokumentarnih filmova i serija. Iscrpljen višegodišnjom borbom s rakom, oduzeo je sebi život u noći između četrnaestog i petnaestog jula 2006, u rodnom Novom Sadu, u pedeset devetoj godini života.

17.jul 2006.

U cunamiju koji je pogodio Indoneziju 525 ljudi izgubilo živote a 160 ih se vodilo kao nestalo, dok je oko 54 000 ljudi ostalo bez krova nad glavom. Zemljotres jačine 7,7 stepeni Rihterove skale pogodio je indonežansko ostrvo Java, kao i prestonicu Džakartu, ali je pokrenuo cunami koji je pogodio južne plaže zapadne Jave. Epicentar prvog zemljotresa bio je u Indijskom okeanu, južno od Pangadarana, grada na zapadnom delu Jave, oko 150 kilometara južno od Džakarte.

Poginulo najmanje 55 ljudi, a 58 je ranjeno u eksploziji automobila bombe na pijaci u iračkom gradu Mahmudiji, 30 kilometara južno od Bagdada.

Umro američki pisac Miki Spilejn, autor serije romana o privatnom detektivu Majku Hameru. Rođen je 1918. u Bruklinu poznatom delu Njujorka. Spilejnovo pisanje se nekada smatralo šokantnim i previše slobodnim. Njegove knjige prodate su u više od 100 miliona primeraka širom sveta, a na osnovu njih snimljeno je mnoštvo filmova i televizijskih serija.

18.jul 2006.

Najmanje 208 ljudi je poginulo a šest se vodilo kao nestalo u tropskoj oluji Bilis koja je pogodila jug Kine.

19.jul 2006.

Libanski predsednik vlade Fuad Seniora izjavio da je 300 ljudi ubijeno, 1.000 ranjeno, dok je pola miliona raseljeno tokom izraelskog napada na Liban, i da će od izraelske vlade tražiti odštetu zbog nemerljivog gubitka.

U samoubilačkum napadu automobilom-bombom u neposrednoj blizini šiitske džamije Kufa, 160 kilometara južno od Bagdada poginule 43 a povređene 64 osobe.

20.jul 2006.

Umro Žerar Uri, jedan od najpopularnijih francuskih režisera. Bio je poznat po urnebesnim komedijama, snimljenim 60-ih i 70-ih XX veka, u kojima su igrali legendarni francuski komičari Burvil i Luj de Fin. Njegovu komediju "Velika avantura" videlo je 17 miliona gledalaca u Francuskoj i više od 30 godina bila je najpopularniji film u zemlji, sve do 1998. kada mu je primat oteo "Titanik" Džejmsa Kamerona. Rođen u Parizu 1919. Uri je počeo karijeru kao glumac u čuvenom pozorištu "Komedi fransez" da bi ranih 60-ih počeo da režira. Snimio je ukupno 17 filmova. Urijevih šest najpopularnijih filmova, među kojima su "Mozak" sa Žan-Polom Belmondom i Dejvidom Nivenom i "Pustolovine rabija Jakoba", videlo je više od 50 miliona ljudi.

22.jul 2006.

Izraelska armija zauzela selo Marun al-Ras, na jugu Libana, ključno uporište Hezbolaha.

23.jul 2006.

Na jarbole ispred zdanja bivše Skupštine Kraljevine Jugoslavije, potonje Jugoslavije i zatim Srbije i Crne Gore u Beogradu, uz srpsku himnu "Bože pravde", podignute zastave Srbije.

U eksploziji automobila-bombe u Bagdadu poginulo 33 ljudi a ranjeno 60, u istočnoj šiitskoj četvrti. Bomba je eksplodirala u siromašnoj četvrti Sadr siti.

28.jul 2006.

Umro srpski istoričar književnosti, akademik Vojislav Đurić. (1912-2006 -94-) U Kragujevcu je maturirao a književnost je diplomirao na beogradskom univerzitetu 1935. gde je 1939. i doktorirao. Vodio je katedru za Opštu književnost i teoriju književnosti, izabran je za dopisnog člana SANU 1961. Bio je sekretar Odeljenja za jezik i književnost, generalni sekretar SANU i njen potpredsednik. Kao izuzetan poznavalac srpske narodne književnosti objavio je veliki broj naučnih radova i publikacija i sačinio je više antologija. Dela: "Postanak i razvoj narodne književnosti", "Govor poezije", "Lirika u svetskoj književnosti".

30.jul 2006.

Najmanje 60 ljudi, među kojima su 37 bila deca, poginulo prilikom izraelskog bombardovanja južnolibanskog sela Kana.

Avgust 2006

03.avgust 2006.

Umrla Elizabet Švarckopf proslavljeni austrijski sopran svetskog ranga. Svetsku slavu je stekla tumačenjem likova iz opera Mocarta i Štrausa. Pevanjem se aktivno bavila do 1975. Poslednje godine provela je povučeno u svojoj kući u gradu Šruns u najzapadnijoj Austrijskoj pokrajni Vorarlberg.

04.avgust 2006.

Umro Artur Li, ekscentrični američki pevač i gitarista uticajnog rokenrol benda "Lav" iz šezdesetuh godina XX veka. Bio je rodom iz Memfisa i sebe je smatrao "prvim crnim hipikom". Grupu "Lav" osnovao je 1965. u Los Anđelesu. Bio je to prvi sastav te vrste u kom su zajedno nastupali crni i beli muzičari. "Lav" je snimio tri značajna albuma, koja predstavljaju prekretnicu u rokenrolu, spoj tradicionalnog folk-roka i bluza sa simfonijskom muzikom i zvucima koji najavljuju pank.

09.avgust 2006.

Umro američki fizičar Džejms Alfred van Alen, koji je otkrio dva pojasa pojačanog zračenja koji opkoljavaju Zemlju. (1914-2006 -91-) Pojaseve u obliku prstena, nazvane kasnije “Van Alenovi radijacioni pojasevi”, otkrio je pomoću Gajger-Milerovih brojača postavljenih 1958. na veštačke satelite “Eksplorer 1” i “Eksplorer 2”.

10.avgust 2006.

Najmanje 30 osoba poginulo a 60 povređeno kada je na pijaci u blizini posebno poštovanog šiitskog svetilišta u Nadžafu bombaš-samoubica aktivirao eksploziv kojim je bio opasan. Do eksplozije je došlo u blizini džamije imama Alija, gde se nalazi grobnica zeta proroka Muhameda, jedno od najpoštovanijih svetilišta šiita.

12.avgust 2006.

Devetnaest izraelskih vojnika poginulo, a pet je nestalo, nakon što je oboren jedan izraelski helikopter od strane gerilaca Hezbolaha na jugu Libana.

14.avgust 2006.

Pobunjenički pokret Šri Lanke "Tamilski tigrovi" optužio vladu za ubistvo najmanje 65 ljudi, među kojima se nalazi i 50 učenica jednog sirotišta koje je pogođeno tokom žestokih borbi između "Tigrova" i vladinih snaga. U građanskom ratu u Šri Lanci je tokom dve decenije u sukobima poginulo oko 65.000 ljudi.

Najmanje 62 osobe poginule, a 140 ranjeno u bombaškim i raketnim napadima u većinski šiitskom delu Bagdada.

Najmanje 436 osoba poginulo, a 140 se vode kao nestale u naletu tajfuna Saomi u Kini. Uništeno je više od 50.000 kuća, potonulo je 1.000 brodova, a oko 1.500 ljudi je povređeno. Bio je to najjači tajfun koji je pogodio Kinu u poslednjih 50 godina.

Umro američki glumac Bruno Kirbi, poznat po ulogama u filmovima "Gradski kauboji", "Kad je Heri sreo Seli" i "Kum II". Karijeru je započeo 1971. i na početku karijere uglavnom je tumačio uloge šeprtlja i smešnih tipova, ali je kasnije dobijao sve ozbiljnije karakterne uloge. Ostaće poznat po pomalo promuklom glasu i ulogama u "Dobro jutro Vijetnam" i tv seriji "M.A.S.H.".

16.avgust 2006.

U Brazilu je u egzilu umro bivši paragvajski diktator Alfredo Stresner, sin nemačkog imigranta i paragvajske seljanke. (Rođen: Enkarnasion/Paragvaj 03.novembar 1912. - Umro: Brazilija/Brazil 16.avgust 2006.) Rođen je kao sin nemačkog emigranta iz Bavarske. Pridružio se paragvajskoj vojsci 1929, a 1931. godine je postao poručnik. Borio se u ratu za Čako protiv Bolivije od 1932. do 1935, posle čega je dalje napredovao u vojnoj karijeri. Godine 1948, postao je najmlađi general u Južnoj Americi. Protivio se politici predsednika Federika Čaveza, pa ga je srušio s vlasti u državnom udaru 1954. godine uz pomoć vojske i partije Kolorado. U periodu od 1870. do 1954. Paragvaj je imao 44 predsednika od kojih je njih 24 sa te funkcije otišlo nasilnim putem. Stresner je prekinuo tu neslavnu tradiciju uspostavivši diktaturu koja je trajala 35 godina, do 1989.godine kada je i sam svrgnut. Prema navodima humanitarnih organizacija tokom njegove vladavine najmanje je 900 osoba nestalo dok je više hiljada ljudi mučeno. Štresner je decenijama pružao utočište visokim nacističkim oficirima posle Drugog svetskog rata, uključujući i ustaše, kao i diktatorima iz Latinske Amerike, poput Anastasija Somoze iz Nikaragve i nacističkog monstruma Jozef Mengelea. Iako su državne strukture za vreme Stresnerove vladavine bile veoma stabilne, on i njegova vlada odgovorni su za mučenja, otmice i korupciju. Tela mučenih su nakon smrti bila bacana u reke Čako i Rio Paragvaj. Godine 1959, domorodačko pleme Ače se predalo, nakon čega je u potpunosti masakrirano. Ujedinjene nacije su 1974. godine optužile Stresnerovu vladu za ropstvo i genocid. Zbog Stresnerove sklonosti prema nacizmu i pružanju utočista odbeglim nacistima, strana štampa je često njegovu vladu nazivala „nacističkim režimom za sirotinju”. Godine 1965, podupro je invaziju Dominikanske Republike od strane SAD i ponudio slanje svojih trupa u Vijetnam. Dana 5. februara 1989, samo dva dana nakon puča, Stresner je prognan u Brazil, gde je proveo poslednjih 17 godina svog života. Umro je u bolnici Santa Luzija u Braziliji od septičkog šoka usled komplikacija od upale pluća.

1912-2006

20.avgust 2006.

Umro najbolji srpski atletski stručnjak Aleksandar Petrović. Iz njegovog okrilja izrasli su novi asovi međunarodnog ranga, kao što su: Vera Nikolić, svetska rekorderka na 800m (2:02,2min), Snežana Pajkić, evropska prvakinja na 1.500m 1990. u Splitu, Dragan Zdravković, državni rekorder i šampion na 1.500m.

Umro Džo Rozental, američki fotograf, dobitnik Pulicerove nagrade za fotografiju na kojoj je zabeleženo podizanje američke zastave na japanskom ostrvu Ivo Džima, 23.februara 1945. (1911-2006 -94-) Podizanjem zastave ovekovečena je pobeda američke vojske nad japanskim snagama u petonedeljnoj bici u kojoj je poginulo 6 800 američkih i čak 21 000 japanskih vojnika. Univerzitet u Njujorku je 1999. uvrstio sliku među 100 primeraka najviših dometa novinarstva u XX veku.

21.avgust 2006.

Poginulo najmanje 80 ljudi a oko 160 je povređeno u sudaru dva voza na severu Egipta. Nesreća se dogodila u gradu Kalijubu, 20 kilometara severno od Kaira, kada je putnički voz na liniji Mansura-Kairo naleteo na voz koji je iz grada Bena išao takođe u Kairo.

22.avgust 2006.

Leh Valensa, legendarni vođa “Solidarnosti”, prvog slobodnog sindikata komunističkog sveta, napustio tu organizaciju. “Solidarnost” je igrala ključnu ulogu u rušenju komunizma u Poljskoj i čitavoj Evropi krajem 1989. godine.

Poginulo 160 putnika i 10 članova posade prilikom pada ruskog putničkog aviona tipa "Tupoljev-154", 45 kilometara severno od Donjecka u Ukrajini. Avion je leteo na liniji od Anape na Crnom moru do Sankt Peterburga kada se srušio i zapalio.

24.avgust 2006.

Vlada SAD saopštila da je uragan Katrina, koji je pogodio SAD u avgustu 2005. najveća prirodna nesreća u istoriji te zemlje i da je ukupna šteta iznosila 118 milijardi dolara.

Međunarodno udruženje astronoma donelo odluku da Pluton nije planeta kako je kategorisan 1930. kada je otkriven, što znači da Sunčev sistem nema devet već osam planeta. Prema odluci 2 500 astronoma iz 75 zemalja, okupljenih na konferenciji u Pragu, nakon žustre rasprave dogovoreno je da on pripada kategoriji patuljastih ili minornih planeta.

26.avgust 2006.

Umro ruski umetnik Vladimir Tretčikov, poznat po radovima koji su bili izuzetno popularni 60-ih i 70-ih godina XX veka. Rođen u Rusiji, preselio se u Južnu Afriku 1946. a četiri godine kasnije naslikao je "Kinesku devojku", poznatu i kao "Zelena dama", koja je prodata u više od pola miliona kopija. Smatra se da je ta slika prodata, u vidu printova, u više primeraka nego Da Vinčijeva "Mona Liza" ili "Suncokreti" Vinsenta van Goga. Slika je imala veliki uticaj na britansku popularnu kulturu 60-ih, a našla se i u filmu "Alfie" Majkla Kejna iz 1966.

28.avgust 2006.

U sukobu koji je izbio između iračke vojske i šiitske milicije poginulo 50 pobunjenika i 23 iračka vojnika, dok je oko 70 ljudi ranjeno. Šiitska milicija lojalna popularnom verskom vođi Muktadi el Sadru se sukobila sa vladinim snagama u gradu Divanija, južno od Bagdada.

29.avgust 2006.

Najmanje 36 osoba poginulo, a 45 povređeno u eksploziji u centralnom Iraku, dok su prikupljali naftu iz bazena formiranih oko naprsle cevi naftovoda. Incident se dogodio u ruralnom području u blizini grada Divanija, oko 180 kilometara južno od Bagdada.

30.avgust 2006.

Umro američki glumac Glen Ford, jedan od velikana zlatnog doba Holivuda. (1916-2006 -90-) Počeo je da radi za studio "Kolumbija pikčrs" 1939. Tokom karijere duge 53 godine, igrao je u više od 100 filmova. Svetsku slavu doživeo je 1946. godine ulogom u filmu "Gilda" Čarlsa Vidora, posle kojeg je Rita Hejvort postala seks simbol. Filmovi: "Bitka za Midvej", "Velika žega", "Kauboj", "Karavan putuje na Zapad", "U 3 i 10 za Jumu". Nagradu Zlatni globus za najbolju ulogu osvojio je 1962.

Umro Nagib Mahfuz, egipatski pisac, dobitnik Nobelove nagrade za književnost. (1911-2006 -94-) Najpoznatiji egipatski književnik i intelektualac dobio je Nobelovu nagradu za književnost 1988. čime je postao prvi pisac na arapskom jeziku kome je dodeljeno to priznanje. Napisao je oko pedesetak romana od kojih je najpoznatija "Kairska trilogija" u kojoj govori o razvoju Egipta kroz priču o tri generacije jedne porodice srednje klase.

31.avgust 2006.

U seriji napada u istočnom delu Bagdada, ubijene najmanje 43 osobe a ranjeno 126.

Septembar 2006

04.septembar 2006.

Uspešno obavljeno prvo testiranje (s putnicima) “Erbasovog” super-džambo aviona A380, najveće komercijalne letelice u svetu. Avion je poleteo sa aerodroma u Tuluzu u južnoj Francuskoj. A380 može da prevozi između 555 i 800 putnika, zavisno od konfiguracije, i ima domet od 15 000 kilometara. Njegova cena je čak 288 miliona evra.

Umro srpski (jugoslovenski) pozorišni, filmski i TV glumac Petar Banićević, profesor Akademije umetnosti u Novom Sadu i Akademije umetnosti "Braća Karić" u Beogradu. (Rođen: Nikšić/Kraljevina Jugoslavija/Crna Gora 08.februar 1930. - Umro: Beograd/Srbija 04.septembar 2006.) Glumu je studirao na Akademiji za pozorišnu umetnost u Beogradu, u klasi profesora Raše Plaovića. Bio je član Narodnog pozorišta od 1954. godine i ostvario preko pedeset uloga. Glumio je i u TV serijama i filmovima, među kojima su: Biće skoro propast sveta, Sutjeska i Snovi, život i smrt Filipa Filipovića. Tokom bogate karijere, igrao je na gotovo svim beogradskim scenama. Igrao je u više od 50 televizijskih drama i serija – „Kapetan Mikula Mali”, „Banjica”, „Bolji život”, „Srećni ljudi”, „Četrdeset osma”, „Vuk Karadžić”... Dvostruki je dobitnik Nagrade Raša Plaović, koju je primio 1988. i 2001. godine. Bavio se i pedagoškim radom. Izveo je pet uspešnih glumačkih generacija na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, a vodio je i glumačku klasu na Akademiji umetnosti „Braća Karić" u Beogradu. Narodno pozorište je 2010. godine ustanovilo Nagradu „Petar Banićević" koja se dodeljuje mladim glumcima.

1930-2006

Umro australijski aktivista za zaštitu prirode Stiv Irvin, poznat širom sveta po prilično smelom prilasku divljim životinjama koje je predstavljao u svojim emisijama. (Rođen: Esendon/Australija 22.februar 1962. - Umro: greben Bat/Australija 04.septembar 2006.) Bio je poznat po televizijskom prirodnjačkom dokumentarnom serijalu Lovac na krokodile (engl. The Crocodile Hunter). Bio je prvi čovek australijskog zoološkog vrta u Birvotu u Kvinslendu. Vrlo često je upotrebljavao uzrečicu, kad god bi uhvatio neku zver koja iz petnih žila pokušava da ga ujede, ubode ili udari: „Divna životinja!" (engl. Beautiful animal!) Irvin je izgubio život u 44. godini na snimanju serijala „Najopasnije okeanske životinje“ (engl. The Ocean's Deadliest). Umro je od uboda raže.

1962-2006

06.septembar 2006.

Poginula 54 rudara prilikom eksplozije u rudniku uglja na istoku Indije. Nesreća se dogodila u provinciji Danbad u istočnoj indijskoj državi Džarkand.

08.septembar 2006.

Najmanje 25 ljudi poginulo dok je blizu 100 ranjeno, u seriji eksplozija u zapadnoj indijskoj državi Maharaštra. Eksplozija se dogodila u trenutku dok su se vernici razilazili posle molitve ispred Norani džamije u gradu Malegon, oko 260 kilometara severozapadno od Mumbaja. Druge eksplozije su se dogodile u drugim delovima grada sa muslimanskom većinom, u vreme islamskog praznika Šab-i-Rat. Napade su najverovatnije izveli maoisti koji se bore protiv parlamentarne demokratije. Aktivni su u 13 od 28 indijskih država.

10.septembar 2006.

Prestolonaslednik Tonge, Taufa Ahau Tupou V proglašen za kralja te pacifičke države, nakon smrti oca. Kralj Taufa Ahau Tupou IV, jedan od poslednjih neustavnih vladara na svetu, umro je u 88 godini života. Pokojni kralj je ušao u Ginisovu knjigu rekorda 1976. kao najteži monarh na svetu, sa 209,5 kilograma.

12.septembar 2006.

Najmanje 51 osoba poginula, a više od 230 povređeno u stampedu koji je nastao na stadionu u jemenskom gradu Ibu, gde je predsednik Ali Abdulah Saleh držao predizborni miting.

15.septembar 2006.

Umrla Orijana Falači čuvena italijanska novinarka i ratni izveštač. (1929-2006 -77-) Falači je postala poznata po beskompromisnim nastupima prilikom intervjua koje je vodila sa ličnostima poput bivšeg američkog državnog sekretara Henrija Kisindžera ili palestinskog lidera Jasera Arafata. U njenoj najprodavanijoj knjizi "Bes i ponos", koju je napisala kao odgovor na terorističke napade 11. septembra u SAD, Falačijeva je istupila s veoma oštrim antimuslimanskim stavovima.

17.septembar 2006.

Na referendumu o budućem statusu Pridnjestrovlja, 97,1 odsto birača glasalo za nezavisnost te nepriznate republike, otcepljene od Moldavije, i za naknadno stupanje u Rusku Federaciju.

U Kirkuku u Iraku, bombaš samoubica izazvao eksploziju u kojoj je poginulo 28, a povređeno 97 ljudi. Najsmrtonosniji napad izazvao je vozač-samoubica koji je izazvao detonaciju u kamionu prepunom eksploziva ispred središta Kurdistanske patriotske unije (PUK), političke partije iračkog predsednika Džalala Talabanija.

18.septembar 2006.

Prilikom velikih demonstracija u Budimpešti povređeno više od 120 demonstranata i više od 100 policajaca. Demonstracije je izazvao snimak izjave premijera Ferenca Đurčanja na kojem se čuju njegove reči da su "članovi koalicije u proteklih godinu i po dana, neprekidno lagali građane". Među militantnim demonstrantima posebno se isticao Laslo Torockai, lider pronacističkog pokreta "64 županije".

Štampan prvi broj prvih besplatnih dnevnih novina u Srbiji "24 sata".

19.septembar 2006.

Izvršen državni udar u Tajlandu. Vojska je izvela puč srušivši vladu Taksina Šinavatre . Uspostavljena je privremena vlada uz strogu lojalnost kruni. Zaverenici su istakli da je vojni udar bio neophodan, pošto je vlada milijardera Taksina Šinavatre dovela zemlju u veoma ozbiljnu krizu.

20.septembar 2006.

Najmanje 43 rudara poginula, dok su dva povređena u eksploziji u rudniku "Lenjin" u gradu Šahtinsk, južno od glavnog grada Kazahstana, Astane.

22.septembar 2006.

U železničkoj nesreći u Latenu u Donjoj Saksoniji poginulo 25 ljudi. Nesreća se dogodila prilikom eksperimentalne vožnje od oko 200 kilometara na sat super-brzog, takozvanog lebdećeg voza.

23.septembar 2006.

Umro britanski kompozitor Malkolm Arnold, tvorac muzike za film "Most na reci Kvaj". (1921-2006 -84-) Komponovao je muziku za 132 filma, uključujući i pesme "Whistle Down the Wind" i "Hobson's Choice" za čuvenu ratnu sagu u kojoj glavne uloge igraju Vilijam Holden i Alek Ginis. Za muziku u ovom filmu dobio je Oskara 1958. Komponovao je i sedam baleta, devet simfonija i dve opere. Za zasluge na polju muzičke umetnosti britanska kruna ga je 1993. nagradila titulom plemića.

26.septembar 2006.

U Banja Luci potpisan Sporazum o uspostavljanju paralelnih odnosa između Srbije i Republike Srpske. Sporazum su potpisali predsednici i šefovi vlada, Boris Tadić, Dragan Čavić, Vojislav Koštunica i Milorad Dodik.

27.septembar 2006.

Uspešno izvršena prva operacija u bestežinskom stanju. Ekipa hirurga sa univerziteta u Bordou obavila je operaciju uklanjanja ciste nad jednim volonterom u specijalnom Erbasovom avionu A 300. Cilj je bio da se ustanovi da li je moguće izvršiti operaciju u bestežinskim uslovima. Na sličnim eksperimentima radila je i NASA, u podvodnoj laboratoriji na Floridi, u kojoj su stvoreni uslovi kao na svemirskoj stanici.

29.septembar 2006.

Formirana Specijalna brigada Vojske Srbije. Ta elitna jedinica nastala je objedinjavanjem 72. specijalne brigade, 63. padobranske brigade i delova 82. pomorskog centra i odreda za protivteroristička dejstva „Kobre“.

Poginulo 155 ljudi kada se putnički avion brazilske kompanije "Gol", tipa "Boing 737-800", srušio u džungli Amazonije. Avion je leteo iz Manausa u Braziliju kada se sudario sa malim privatnim avionom tipa "Embraer".

30.septembar 2006.

Skupština Srbije usvojila Predlog novog Ustava, kojim je Srbija definisana kao država srpskog naroda i svih građana. U preambuli je naglašena neodvojivost Kosova i Metohije od Srbije.

Oktobar 2006

01.oktobar 2006.

Izrael povukao poslednje vojnike iz Libana, ispunivši time ključni zahtev u dogovoru o prekidu vatre kojim je okončan jednomesečni rat u Libanu uperen protiv gerilaca Hezbolaha. U južnom Libanu je raspoređeno više od 5.000 pripadnika mirovnih snaga Ujedinjenih nacija (UNIFIL) i 10.000 libanskih vojnika.

02.oktobar 2006.

Uspešno se spustila na zemlju prva kosmička turistkinja Amerikanka iranskog porekla Anuša Ansari. Uprkos manjim problemima prvih dana leta, ona je uspešno i u potpunosti izvela sve naučne eksperimente tokom boravka na Međunarodnoj kosmičkoj stanici. Rođena u Teheranu 1967. emigrirala je u SAD 1984. Turizam u svemiru koštao ju je 20 miliona dolara.

04.oktobar 2006.

Umro srpski (jugoslovenski) arhitekta Branko Pešić, autor velikog broja arhitektonskih projekata, crkava, javnih i administrativnih zgrada, nekoliko knjiga o arhitekturi, profesor Univerziteta u Beogradu. (Rođen: Zemun,Beograd/Kraljevina SHS/Srbija 01.septembar 1921. - Umro: Linjano/Italija 04.oktobar 2006.) Tehnički fakultet u Beogradu -arhitektonski odsek upisao je 1939, no usled ratnog prekida studija diplomirao je 1947. godine. U periodu 1947 - 1951. radio je kao projektant, šef gradilišta i biroa u Direkciji za izgradnju Novog Beograda. Godine 1951. izabran za asistenta na Građevinskom fakultetu u Beogradu gde, do penzionisanja 1986, radi u svojstvu predavača, zatim profesora na predmetu Zgradarstvo. Patrijarh German 1984. poverio mu je mesto protoneimara Hrama Svetog Save u Beogradu. Tokom gradnje izveo je redak građevinski poduhvat - glavnu kupolu tešku više od 4.000 tona (s pozlaćenim glavnim krstom visokim 12 metara) napravljenu na zemlji, u unutrašnjosti Hrama, podigao je na visinu od 40 metara. Glavni organizator i nadzorni inženjer svih radova na gradnji Hrama bio je od 1984. do 1996. godine. Za rad na Hramu Pešić nije primao platu niti bilo kakvu vrstu nadoknade, pošto je taj projekat smatrao svojom dužnošću i misijom. Pored poslova struke, Pešić je za Hram aktivno prikupljao sredstva, u koju svrhu je održao niz predavanja i izložbi, od Australije do Ujedinjenog Kraljevstva. Projektovao 27 crkvenih objekata, među kojima se ističu: crkve u Priboju na Limu, Batajnici, i Zemun-polju, kapela-zadužbina porodice Nikolaja Velimirovića u Lelićima, Hram Svete Trojice u Lovcima, Crkva Svete Petke na Čukarici u Beogradu. Za svoj rad dobio je više medalja i diploma za angažovanje na kulturnom i stručnom polju. Ostavio je iza sebe više od 130 projekata, poput Palate Beograd ("Beograđanka"), poslovne zgrade "Agroopreme" u Novom Beogradu, zgrade Građevinskog fakulteta u Subotici.

1921-2006

07.oktobar 2006.

Ubijena Ana Politkovska, ruska novinarka, komentator "Nove gazete" i dobitnica "Zlatnog pera Rusije" 2000. Bila je poznata kao veliki kritičar politike Moskve na Kavkazu. Autor je knjige "Putovanje u pakao-Čečenski dnevnik".

09.oktobar 2006.

Severna Koreja, uprkos protivljenju SAD, izvela prvu podzemnu nuklearnu probu. Tokom probe navodno nije došlo do bilo kakve komplikacije niti do širenja radioaktivnosti. Bomba je bila relativno “mala” po snazi i znatno je manja od one koju su na kraju Drugog svetskog rata SAD bacile na Hirošimu, koja je imala snagu 15.000 TNT. Pet dana kasnije Savet bezbednosti UN jednoglasno je usvojio rezoluciju o uvođenju sankcija Severnoj Koreji, koje uključuju širok spektar mera protiv te države i pojedinaca uključenih u severnokorejski nuklearni program.

12.oktobar 2006.

Turski pisac Orhan Pamuk dobio Nobelovu nagradu za književnost.

13.oktobar 2006.

Bangladeški ekonomista Muhamad Junus i banka Gramin koju je osnovao dobili Nobelovu nagradu za mir zbog pomaganja milionima ljudi širom sveta. Nagrada je pripala dobitnicima iz Bangladeša između 1901 kandidata. Junus koji je poznat pod nadimkom Bankar Siromašnih, osnovao je banku Gramin 1976.godine. Banka daje mikro kredite najsiromašnijim građanima Bangladeša, pogotovo ženama pomažući im da pokrenu sopstveni posao, ne uzimajući im zauzvrat ništa pod hipoteku. Takav sistem davanja mikro kredita je potom kopiran širom sveta. Junus je 1997.godine osnovao Gramin fondaciju, koja ima preko 50 partnerskih organizacija u preko 20 država. Kredite ove fondacije koristilo je preko 11 miliona ljudi iz Azije i Latinske Amerike.

Ban Ki Mun izabran na mesto generalnog sekretara UN osmog po redu od osnivanja ove međunarodne organizacije. Izbor bivšeg šefa južnokorejske diplomatije se smatra posledicom sve izraženijeg uticaja velikih azijskih država na svetsku politiku.

17.oktobar 2006.

Najmanje 60 ljudi povređeno, od kojih se 15 našlo u kritičnom stanju, prilikom sudara dva voza u metrou na centralnoj stanici u Rimu.

19.oktobar 2006.

Ekplozija u skladištu Vojske Srbije u Paraćinu. Vojna istraga je pokazala da je glavni uzrok eksplozije bio nedostatak skladišnog prostora i neadekvatno čuvanje municije što je dovelo do toga da vremenske prilike utiču na municiju, usled čega je došlo do samozapaljenja i eksplozije. Kao razlog zašto je tolika municija bila uskladištena na otvorenom prostoru navodio se nedostatak skladišnih kapaciteta, višak municije, koja je zaostala iz proteklih ratova, a za koju nije bilo prostora za smeštaj ili novca za delaboraciju. U ovom incidentu povređeno je 23 Paraćinaca, većinom se radilo o lakšim slučajevima. Prva eksplozija raznela je prostor skladišta koji je bio delom ukopan u zemlju, a onda je sledio niz detonacija, najača je bila u 5.45 sati kada se grad zatersao, a nebo bilo crveno. Plamen je prema priči očevidaca dostizao čak 60 metara u vis. Delovi granata su prosto fijukali gradom, pucala su stakla na prozorima, vrata su izletala iz šarki, a kuće podrhtavale od denotacija. Eksplodiralo je više od 3.500 tona ubojnih sredstava.

23.oktobar 2006.

Prilikom obeležavanja 50. godišnjice mađarske revolucije i ustanka protiv sovjetske vladavine u Budimpešti 1956. došlo do masovnih demonstracija i sukoba s policijom. Ceremonija na Košutovom trgu, svečane sednice parlamenta i polaganje venaca na grob Imre Nađa ostale su u senci masovnih nereda. Prilikom demonstracija ukraden je tenk "T-34", muzejski primerak.

25.oktobar 2006.

Objavljen prvi broj časopisa "Nacionalna geografija" na srpskom jeziku.

29.oktobar 2006.

Prilikom pada nigerijskog aviona sa više od 114 putnika i članova posade koji se srušio nedugo posle poletanja sa aerodroma u Abudži, glavnom gradu Nigerije, preživelo 9 osoba. Među poginulima nalazio se i duhovni lider muslimana u toj zemlji Muhamadu Makido, sultan severne države Sokoto, njegov sin, kao i sin bivšeg predsednika Nigerije Šehua Šagarija, koji se na vlasti nalazio od 1979-1983.

30.oktobar 2006.

Poginulo 80 ljudi tokom napada palestanske vojske na islamsku versku školu u mestu Kar, korišćenu za obuku protalibanskih terorista. Kar se nalazi u severoistočnoj pakistanskoj provinciji Kunar, na granici sa Avganistanom.

31.oktobar 2006.

Umro Piter Bota, južnoafrički predsednik iz vremena aparthejda - južnoafrički političar, premijer (1978–1984 ) i predsednik Južnoafričke Republike (1984–1989). (Rođen: Pol Ru/Južnoafrička Unija/Južna Afrika 12.januar 1916. - Umro: Vildernes/Južna Afrika 31.oktobar 2006.) Otac mu je bio komandos koji se borio protiv Britanaca u Drugom burskom ratu, a majka je tokom rata bila zatočena u britanskom koncentracionom logoru. Nakon završene osnovne i srednje škole, 1934. je upisao pravo na univerzitetu u Blumfontejnu. Radio je za Nacionalnu stranku kao politički organizator, a nakon početka Drugog svetskog rata postao je član desne afrikanerske nacionalističke grupe koja je simpatizirala nacističku Nemačku. Međutim, s porazom sila Osovine, Bota se odrekao grupe, osudio njeno delovanje i usvojio hrišćanski nacionalizam kao lično uverenje. Godine 1983. je predstavio novi ustav prema kojem su stvorena još dva zastupnička doma u parlamentu, jedan za obojene i Indijce. Novim ustavom je ukinuta funkcija premijera JAR i povećane ovlasti predsednika, nakon čega je Bota 1984. izabran za novog predsednika. Bota je smenjen 1989, a novi predsednik De Klerk je odbacio zakone na kojima se zasnivao Aparthejd. Frederik Vilem de Klerk je usvojio politiku dijaloga s pokretima koji su se borili za prava crnačkih domorodaca u JAR-u, što je naposletku dovelo do ukidanja aparthejda 1990. i pobede koalicione vlade na čelu s Afričkim nacionalnim kongresom 1994. godine. Bota je poricao je da je znao za stradanja ljudi tokom njegovog predsedničkog mandata. Odbio je da se pojavi pred Komisijom za istinu i pomirenje, koju je imenovala nova vlada. U konačnom izveštaju komisija je 2003. konstatovala da je Bota odgovoran za progone i ubistava izvršenih poslednjih 10 godina njegove vlasti. Smatra se da je za vreme njegovog predsedničkog mandata u Južnoj Africi ubijeno više od 2.000 ljudi i da je oko 25.000 osoba držano u zatvorima bez suđenja, uz čestu policijsku torturu.

1916-2006

Novembar 2006

01.novembar 2006.

U Beču osnovan Međunarodni savez sindikata uz prisustvo predstavnika sindikata iz velikog broja država sveta, koji bi trebalo da omogući bolje suočavanje sindikalnih pokreta sa izazovima globalizacije.

Umro američki romanopisac Vilijam Stajron, dobitnik Pulicerove nagrade za knjigu “Ispovesti Neta Tarnera” i autor knjige “Sofijin izbor”, čija je ekranizacija nagrađena Oskarom. (1925-2006 -81-) Rođen je u Njuportu, u Virdžiniji kao sin brodograditelja u porodici čija istorija doseže do kolonijalnih vremena. U svoja dela prenosio je vlastite opsesije rasom, klasnom podelom društva, kao i osećajem krivice koji ga je opsedao čitavog života. Bio je izraziti liberal, politički veoma aktivan. Sa Arturom Milerom i Gabrijelom Garsijom Markesom 2000. posetio je Fidela Kastra na Kubi. Neka od ostatlih dela: “Lezi u mraku”(neka vrsta autobiografije) itd.

02.novembar 2006.

Referendumom građani Srbije potvrdili novi Ustav. Republička izborna komisija je proglasila konačne rezultate referenduma o potvrđivanju novog ustava Srbije, prema kojima je na referendum izašlo 54,91 odsto ili 3.645.517 birača. Za novi ustav glasala su 3.521.724 birača, odnosno 53,04 odsto.

05.novembar 2006.

Bivši irački predsednik Sadam Husein osuđen na smrt vešanjem zbog zločina protiv čovečnosti. Sadam je zajedno sa sedmoricom bivših iračkih zvaničnika bio optužen za ubistvo 148 muslimanskih šiita u mestu Dudžailu posle pokušaja atentata na njega 1982.

Umro bivši turski predsednik vlade Bulent Edževit, poznat kao levo orjentisani nacionalista čija je politička karijera trajala pola veka. (1925-2006 -81-) Kao predsednik vlade Turske Edževit će ostati upamćen po tome što je poslao trupe na podeljeni Kipar 1974. godine, kao i po činjenici da je obezbedio svojoj zemlji status kandidata za prijem u Evropsku uniju 1999.

08.novembar 2006.

Na svečanoj sednici u Domu Narodne skupštine u Beogradu proglašen novi ustav Srbije. Državnu himnu "Bože pravde" izveo je Umetnički ansambl Doma Vojske Srbije "Stanislav Binički". U reprezentativnom zdanju na Trgu Nikole Pašića, gde su do tada svečano proglašavani konstitutivni akti negdašnjih jugoslovenskih država, prvi put je proglašen i ustav Srbije. Novi ustav je prethodno 30. septembra jednoglasno usvojila Narodna skupština, a potvrđen je i na referendumu 28. i 29. oktobra.

U dve velike akcije snaga bezbednosti u Napulju su uhapšena 32 pripadnika mafije, u okviru napora da se zaustavi talas nasilja koji je zahvatio taj grad na jugu Italije. Specijalna jedinica policije formirana je ovim povodom, od oko 1000 pripadnika, pošto je Napulj, treći po veličini grad u Italiji, središte ogranka sicilijanske mafije poznate kao - Kamora.

09.novembar 2006.

U vazdušnom napadu snaga NATO u provinciji Kandahar, na jugu Avganistana, poginulo 28 talibanskih ekstremista.

Vojska Šri Lanke nedaleko od severne obale te ostrvske zemlje u Indijskom okeanu potopila 22 broda pobunjenih Tamilskih tigrova, optuživši pobunjenike da su pokušali da potope jedan civilni brod sa 300 putnika. Tamilski tigrovi se od 1983. bore za autonomiju na istoku i severu Šri Lanke, gde živi tamilska etnička grupa. U sukobima pobunjenika i snaga vlade u Kolombu do 2006. poginulo je više od 60.000 ljudi.

Umro Markus Volf “Miša“ dugogodišnji šef istočnonemačkog ŠTAZI-ja, tajne službe Ministarstva za državnu sigurnost nekadašnje Istočne Nemačke. (Rođen: Hehingen/Vajmarska Republika/Nemačka 19.januar 1923. - Umro: Berlin/Nemačka 09.novembar 2006.) Prve godine života je proveo u Štutgartu. Otac Fridrih (1888-1953) je bio lekar i pisac. Njegova majka Elza Volf (rođena Drajbholc; 1898-1973) je bila učiteljica. Kako Jevrejin i član nemačke Komunističke partije, deceniju posle Markusovog rođenja, dolaskom nacista na vlast nije bila najpoželjnija kombinacija, Volfovi su se osetili prinuđenim da 1933. napuste Nemačku. Boravili su najpre u Švajcarskoj i Francuskoj, a zatim od 1934. u Sovjetskom Savezu. U Moskvi se školuje u elitnim školama; najpre u nemačkoj Karl Libkneht školi, potom i u sovjetskoj školi, a 1936. sa 13 godina dobija i sovjetske papire. Potpuno rusifikovan, tada je dobio nadimak Miša. U Nemačku, tačnije u sovjetsku okupacionu zonu, se vraća 1945. godine, među prvim nemačkim povratnicima iz Drugog svetskog rata, pod lažnim imenom Mihael Štorm i radi za Radio Berlin, kao novinar u Berlinu. Između ostalog, izveštava sa Nirnberškog procesa. Mrzeo je nacizam i želeo je da se tako nešto više ne ponovi. Kada je stvorena NDR, učestvovao je u osnivanju odeljenja Ministarstva za državnu bezbednost (Štazi), a 1956. postao i direktor spoljašnje obaveštajne službe. Važio je za ključnu figuru Hladnog rata,a posle nemačkog ujedinjenja za sivu eminenciju sveta špijunaže i osobu sa vrha liste protiv kojih se vodila istraga. Bio je 30 godina šef istočno-nemačke obaveštajne mreže u inostranstvu. Upravo zahvaljujući njemu nemački kancelar Vili Brant je bio primoran da podnese ostavku. Bio je poznat kao „čovek bez lica“ pošto je samo jednom fotografisan i to 1978. godine u Stokholmu. Do tada su ga njegovi neprijatelji znali samo preko jedne fotografije iz 1959. Tokom devedesetih sudilo mu se za veleizdaju, mito, teške napade i otmice. Godine 1993. osuđen je na 6 godina zatvora, ali je 1995. oslobođen presude. Na drugom suđenju, osuđen je 1997. godine na dve godine. Kaznu nikada nije odležao u zatvoru, već je bio na uslovnoj slobodi. Umro je na godišnjicu pada Berlinskog zida.

1923-2006

12.novembar 2006.

Bombaš samoubica ubio 35, a ranio 58 ljudi u regrutnom centru iračke policije u Bagdadu. Napadač je opasan eksplozivom uspeo da uđe u regrutni centar iračke policije a zatim je aktivirao eksploziv.

13.novembar 2006.

Na referendumu u Južnoj Osetiji 90 procenata glasalih izjasnilo se za nezavisnost od Gruzije. Zapadni zvaničnici, referendum koji je sproveden u Južnoj Osetiji ne smatraju legalnim, dok se, prema oceni Rusije, referendumski rezultati moraju uvažavati.

14.novembar 2006.

Skupština Južne Afrike legalizovala brakove homoseksualaca, prva na afričkom kontinentu.

16.novembar 2006.

Mađarski naučnici uspešno klonirali miša. Miš zvani "Klonila" je proizvod trogodišnjeg rada 20 istraživača Poljoprivrednog biotehnološkog istraživačkog centra u Godolu u blizini Budimpešte. Prema njihovom uverenju, kloniranje bi trebalo da bude od velike pomoći naučnicima u lečenju raznih bolesti.

Umro američki ekonomista Milton Fridman, "otac monetarističke teorije", odnosno – neoliberalizma, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju 1976, začetnik "čikaške škole" u ekonomiji ("Pogon o novcu"), - od 1948. do 1979. bio je profesor Unverziteta u Čikagu. (Rođen: Njujork/Njujork/SAD 31.jul 1912. - Umro: San Francisko/Kalifornija/SAD 16.novembar 2006.) Fridman je rođen u Bruklinu, u Njujorku, u porodici jevrejskih doseljenika Sare Ethel (rođ Landau) i Jena Saula Fridmana, iz Beregzasima u Zakarpatima, kraljevina Ugarska (danas Berehove u Ukrajini), trgovaca tekstilnom robom. Bio je savetnik Ričarda Niksona, Džeralda Forda i Ronalda Regana. Osporavao je navode kejnzijanske škole mišljenja i zagovarao je ekonomsku politiku zasnovanu na maksimalnom smanjenju javne potrošnje, uz najstrože insistiranje na stabilnosti monete. Stvorio je novu kvantitativnu teoriju novca i smatrao je da je čvrsta monetarna politika osnova stabilne ekonomske politike. Tvrdio je da nivo cena zavisi od količine novca u opticaju, čime je vaskrsnuo klasičnu kvantitativnu teoriju novca. U dugom roku, po Fridmanu, povećanje novčane mase povećava cene, ali ne i ekonomsku aktivnost i zaposlenost. Samo u kratkom roku monetarni rast povećava proizvodnju i zaposlenost. Rešenje problema inflacije i kratkoročnih fluktuacija zaposlenosti i realnog nacionalnog dohotka Fridman je video u jednostavnom monetarnom pravilu: novčana masa treba da raste jednako kao realni društveni proizvod (GNP). Dela: "Studija o kvantitativnoj teoriji novca", "Program za monetarnu stabilnost", "Monetarna istorija SAD 1867-1960", "Inflacija: uzroci i posledice", "Dolari i deficiti", "Optimalna količina novca", "Kontrarevolucija u monetarnoj politici". Fridman je bio pristalica gej prava. Nikada nije jasno podržao istopolne brakove, umesto toga je rekao „Ne smatram da bi trebalo biti bilo kakve diskriminacije prema homoseksualcima. Fridman se takođe zalagao za libertarijansku politiku kao što je legalizacija droge i prostitucije. Tokom 2005. godine Fridman i još pet stotina ekonomista predstavili su ekonomske prednosti u legalizaciji marihuane.

1912-2006

17.novembar 2006.

Holandska vlada donela odluku o potpunoj zabrani nošenja u javnosti burki i drugih marama kojima muslimanke pokrivaju lice. Holandija je prva evropska zemlja koja je uvela potpunu zabranu prekrivanja lica, iz bezbednosnih razloga, dok su neke države donele zakone koji to zabranjuju na određenim mestima - u državnim institucijama, školama ili na fakultetima.

Umro Ferenc Puškaš najbolji fudbaler u istoriji mađarskog fudbala. (1927-2006 -79-) Odigrao je 85 mečeva za mađarsku fudbalsku reprezentaciju i postigao 84 gola. Igrao je za klubove FK Honved i Real Madrid. Danas se smatra jednim od najboljih fudbalera svih vremena. Nakon što se povukao kao igrač, Puškaš je postao trener i vodio timove u Evropi, Severnoj Americi, Južnoj Americi, Africi, Aziji i Australiji.

18.novembar 2006.

Najmanje 120 osoba izgubilo život a na desetine se vode kao nestale u poplavama koje su pogodile zapadni Avganistan, najviše provinciju Badgis.

20.novembar 2006.

Umro američki režiser, scenarista i producent Robert Altman, autor popularnih filmova kao što su "Meš", "Nešvil", "Igrač", "Kratki rezovi", "Gosford park", "Kanzas siti". (1925-2006 -81-) Izgradio je karijeru protiveći se Holivudu i uopšte konvencijama američke filmske industrije. Bio je žestoki kritičar savremenog društva. Pet puta je nominovan za Oskara, ali ga je dobio tek 2006. kada mu je uručen za životno delo. Filmom M.A.S.H (1970) postigao je veliki uspeh kod kritike i publike i osvojivši Gran pri u Kanu kada ga je većina kritičara proglasila najeminetnijim predstavnikom modernog američkog filma. U svoje filmove uno je obeležja svog stila: sklonost prema razaranju američkih mitova, usporavanje akcije naglašavanjem atmosfere i psihološke razrade likova, forsiranje slučajnosti čime se razbija kauzalnost naracije. Vrhunac Altmanove rediteljske karijere predstavlja film Nešvil (1975). Sledila je kreativna stagnacija, da bi sredinom devedesetih snimio nekoliko značajnih filmova: Igrač (engl. The Player, 1992); Kratki rezovi (engl. Short Cuts, 1993) i Visoka moda (1994), a 2001. Gosford park. Kao reditelj poznat je po izraženoj kritičnosti prema američkom društvu i preispitivanju vrednosti društva u svojim filmovima, kadriranju velikog broja glumaca u jednoj sceni i čestim pokretanjem kamere.

21.novembar 2006.

U Britaniji zabranjeno reklamiranje nezdravih prehrambenih proizvoda namenjenih deci, tako da su iz televizijskih programa nestala propagiranja slanih, preslađenih i masnih jela. Preduzete mere se odnose na bilo koji program, tokom svih 24 časa, i na sve televizijske kanale.

U rudniku uglja Halemba, na jugu Poljske, u mestu Ruda Šljonska, jednom od najstarijih rudnika u Poljskoj, poginula 23 rudara. Eksplozija metana dogodila se na nešto više od 1000 metara dubine. Tokom prethodne 3 godine više od 80 rudara je izgubilo život u rudnicima u Poljskoj.

23.novembar 2006.

Poginulo najmanje 202 ljudi, a 250 ranjeno u napadu bombaša samoubica u Bagdadu, pošto su eksplodirala 3 automobila bombe, kao i u minobacačkoj vatri sunitskih ekstremista.

Umro francuski glumac Filip Noare. (1930-2006 -76-) U svojoj 55-godišnjoj karijeri snimio je 125 filmova i osvojio dva puta francusku filmsku nagradu - Cezar, za najboljeg glumca, 1976. i 1990. za uloge u filmovima “Stara puška” u kojem je igrao sa Romi Šnajder i “Život i ništa drugo”.

26.novembar 2006.

Švajcarci na referendumu odlučili da pruže ekonomsku pomoć najnovijim članicama Evropske unije u visini od milijardu franaka (620 miliona evra), čime je nastavljena bliska saradnja ove zemlje sa EU. Većina građana sa pravom glasa u 26 švajcarskih kantona podržala je taj predlog, a najveću podršku dobio je u gradovima na francuskom govornom područiju.

27.novembar 2006.

Skupština Kanade odlučila da pokrajinu Kvebek, prizna kao posebnu naciju unutar jedinstvene Kanade. Ovom odlukom je priznata jezička i kulturna posebnost Kvebeka. Separatizam u toj provinciji, nastanjenoj građanima francuskog porekla, jednoj od četiri koje su se 1867. ujedinile i osnovale Kanadu, dovodio je više puta do ozbiljnih kriza, pa i uspostavljanja vanrednog stanja.

Prilikom pada iranskog vojnog aviona poginulo 36 ljudi. Dve osobe su preživele udes aviona tipa "Antonov 74", koji je trebalo da sleti u Širazu na jugu Irana.

29.novembar 2006.

Doneta odluka o prijemu Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine u Partnerstvo za mir na samitu člnica NATO pakta održanom u glavnom gradu Letonije Rigi, predsoblje ili čekaonicu za potpun prijem u ovu alijansu. Prijem nije ničim bio uslovljen mada će NATO i dalje insistirati da Srbija i Bosna i Hercegovina ispune svoje obaveze prema Haškom tribunalu. Taj razlog je u tom trenutku bio jedini koji je kočio dalje napore Srbije ka evroatlantskim integracijama.

Decembar 2006

01.decembar 2006.

Više od 1.000 ljudi poginulo, oko 500 povređeno, a oko 600 nestalo, u naletu tajfuna koji je pogodio istočne delove Filipina.

02.decembar 2006.

U Bagdadu poginulo oko 50 ljudi, dok je oko 90 ranjeno, u tri uzastopne eksplozije na pijaci u šiitskom delu grada.

Poginulo 35 ljudi dok ih je 16 zarobljeno u ostacima voza na koji se srušio deo starog mosta u Indiji. Deo mosta starog 150 godina srušio se i pao na voz koji je prolazio u oblasti Bagalpur, 110 kilometara istočno do glavnog grada Bihara-Patne.

04.decembar 2006.

Najmanje 45 ljudi poginulo kada se autobus srušio u provaliju pored puta u peruanskim Andima. Nesreću, koja se dogodila u peruanskom okrugu Puno, na granici s Bolivijom, 860 kilometara jugoistočno od glavnog grada Lime, preživeli su jedino vozač autobusa i jedan petogodišnji dečak.

06.decembar 2006.

Donji dom australijske skupštine usvojio zakon kojim se odobrava kloniranje ljudi u terapeutske svrhe, što je gornji dom (senat) već ranije usvojio. Novi zakon dozvolio je proizvodnju ljudskih embriona kloniranjem, radi uzimanja matičnih ćelija. Ta tehnika navodno otvara put lečenju bolesti poput dijabetesa, karcinoma i Alchajmerove bolesti.

09.decembar 2006.

U požaru u dispanzeru za odvikavanje od narkotika, u južnom delu Moskve, poginule 43 pacijentkinje i dve medicinske sestre. Po broju žrtava to je najtragičniji požar u glavnom gradu Rusije tokom prethodne tri decenije. Požari su, uz saobraćajne nesreće, na prvom mestu u Rusiji kao uzrok pogibija. Spasilačke ekipe uspele su da iz osmospratnice zahvaćene požarom evakuišu 214 ljudi.

10.decembar 2006.

Umro čileanski diktator general Augusto Pinoče Ugarto, koji je uz pomoć SAD 1973. vojnim udarom zbacio predsednika Čilea Salvadora Aljendea. (Rođen: Valparaiso/Čile 25.novembar 1915. - Umro: Santijago de Čile/Čile 31.oktobar 2006.) Pinoče je rođen u bogatoj porodici, koja je pripadala srednjoj klasi. Godine 1936. diplomirao je na vojnoj akademiji u činu potporučnika. Njegov uspon u vojsci bio je brz: 1939. postaje drugi, a 1941. prvi oficir. Godine 1973, u nadi da će se odupreti najvećoj ekonomskoj katastrofi u istoriji Čilea, Aljende i njegova vlada pokušali su da se izvuku iz stagnacije, ali je rezultat bila hiperinflacija, potpuna ekonomska paraliza, što je izazvalo veliko nezadovoljstvo naroda. U takvim uslovima predsednik Aljende, verujući da je lojalan oficir, proglasio je Pinočea komandantom armije. Međutim, Pinoče je za manje od mesec dana, (11. septembra), izveo državni udar, uz vojnu pomoć koja mu je došla iz SAD (10,9 miliona dolara). Istoga dana, prilikom odbrane predsedničke palate, Salvador Aljende izvršava samoubistvo, a 72 njegova najbliža saradnika su zarobljeni i streljani. Zatim je formirana vojna hunta, odnosno vlada sastavljena od odabranih ljudi koji su komandovali vođenjem državnog udara, sa Augustom Pinočeom na čelu. Hunta je proglasila vanredno stanje i raspustila parlament do daljeg. Na čelu Čilea Pinoče se nalazio do 1990. ali je kao doživotni senator zadržao znatan politički uticaj do 1998. kad je uhapšen u Londonu na zahtev Španije koja je zatražila njegovo izručenje. Pod njegovim režimom stradalo je, iz političkih razloga, gotovo 3.200 ljudi, a blizu 30.000 je trpelo razne oblike represije.

1915-2006

U prvim mesecima Pinočeove vlasti zatvori i logori su toliko bili puni da su se u tu svrhu koristili i sportski stadioni, brodovi i vojni kompleksi. Smatra se da je po njihovim nalozima uhapšeno 130.000 Čileanaca i stranih državljana, od kojih su mnogi mučeni i ubijeni. Pored brojnih optužbi, ni jedan sudski proces protiv njega nije izveden do kraja. Pinoče je optužen za osamnaest kidnapovanja, pedeset sedam smaknuća, za mučenje, ilegalnu sahranu i zločinačko udruživanje. Vrhovni sud Čilea je u julu 2002. potvrdio da bivši diktator neće izaći pred sud zbog lošeg zdravlja, a tri dana kasnije Pinoče se odrekao titule doživotnog senatora.

13.decembar 2006.

Belgijska nacionalna televizija priredila u udarnom večernjem terminu simulaciju otcepljenja Flandrije. Čak 89 odsto gledalaca izjavilo je da je poverovalo da je Belgija prestala da postoji nakon navodne odluke flamanske skupštine. Vest su ozbiljno shvatili čak i neki međunarodni i diplomatski krugovi.

14.decembar 2006.

Predsednik Srbije Boris Tadić potpisao u središtu NATO-a u Briselu - Okvirni sporazum za pristupanje Partnerstvu za mir. Ovim činom Srbija je postala 23. članica ovog programa Severnoatlantske alijanse.

15.decembar 2006.

Prvi put nakon poraza u Drugom svetskom ratu, Japan dobio Ministarstvo odbrane. Do ove odluke japanska vlada u svom sastavu je imala samo Agenciju za odbranu, formiranu nakon Korejskog rata 1954. Neposredno posle kapitulacije 1945. Japanu je strogo zabranjeno posedovanje oružanih snaga.

18.decembar 2006.

Umro Džo Barbera, koautor sa Bilom Hanom crtanih filmova kao što su Tom i Džeri, porodica Kremenko i Skubi Du. (1911-2006 -95-) Barbera je prvi uspeh doživeo sa crtanim filmovima o Tomu i Džeriju. Dvojica stvaralaca započela su saradnju 30-tih godina XX veka, uspeh i popularnost stekli 60-tih.

21.decembar 2006.

Otkriveni zemni ostaci Despota Stefana Lazarevića u jugozapadnom uglu naosa crkve Manastira Manasija. Autentičnost je potvrđena DNK analizom. Stefan Lazarević (1378 - 1427) jedna je od najbitnijih ličnosti srednjovekovne Srbije i posebno srpske kulture. Sin Kneza Lazara, kosovskog mučenika, vladar i ratnik, autor je i nekoliko važnih literarnih dela, među kojima je nesumnjivo najbitnije "Slovo Ljubve" - delo velike literarne vrednosti. Despot Stefan zapamćen je i kao izuzetno hrabar ratnik, kako su to posvedočili i njegovi ratni suparnici, poput Tamerlana nakon Bitke kod Angore.

24.decembar 2006.

Umro srpski (jugoslovenski) vaterpolista Mirko Sandić, jedan od najboljih igrača u istoriji tog sporta. (Rođen: Beograd/Kraljevina Jugoslavija (Srbija pod nemačkom okupacijom)/Srbija 09.maj 1942. - Umro: Beograd/Srbija 24.decembar 2006.) Sandić je naučio da pliva sa 4 godine, ali je počeo da igra vaterpolo tek sa 16 godina za beogradski Partizan. Ostao je u Partizanu sve dok nije prestao da igra vaterpolo 1974. godine. Odigrao je preko 1000 utakmica i osvojio 11 nacionalnih prvenstava Jugoslavije, 7 jugoslovenskih kupova, 5 evropskih kupova šampiona i nekolicinu prijateljskih turnira. Sandić je odigrao 235 utakmica za reprezentaciju Jugoslavije i postigao preko 250 pogodaka. Osvojio je zlatnu medalju na Olimpijskim igrama 1968. u Meksiku i srebrnu medalju na Olimpijskim igrama 1964. u Tokiju. Na Evropskim prvenstvima 1966. i 1970. bio je u sastavu reprezentacije Jugoslavije koja je stigla do treće pozicije. Radio je kao trener u Singapuru, Maleziji i Egiptu. Od srpskih klubova vodio je Goč i Partizan. Bio je predsednik Vaterpolo saveza Jugoslavije od 1996. do 1998, član tehničkog vaterpolo komiteta LEN-a, dobitnik priznanja MOK-a 1997. godine, i predsednik Skupštine Vaterpolo saveza Srbije. Godine 1999. je uvršten u Kuću slavnih.

1942-2006

25.decembar 2006.

Umro Džejms Braun, jedan od najuspešnijih američkih pevača “soula i bluza”. (Rođen: Branvel/Južna Karolina/SAD 03.maj 1933. - Umro: Atlanta/Džordžija/SAD 25.decembar 2006.) Tokom svoga detinjstva, Braun je zarađivao novac čisteći cipele i prodavnice, prodajući i zamenjujući stare markice, perući sudove i automobile, a u međuvremenu je pevao i nastupao na takmičenjima za talente. Zarađujući za život, Braun je počeo sam da uči da svira harmoniku, koju je dobio od oca i gitaru. Tokom svoje 40-godišnje karijere imao je 98 hitova na listi “Bilbord Top 40”, na listi “Bilbord Top 40”, što je rekord u kom malo ko može da mu parira. Sedamnaest njegovih hitova je stiglo do broja jedan na top listama, što su nadmašili samo Stivi Vonder i Luis Džordan, dok Areta Frenklin ima isti broj hitova. Braun je uz Prislija i Dilana najbitnija pojava muzičke industrije SAD druge polovine XX veka. Priznat je kao jedna od najuticajnijih ličnosti u popularnoj muzici 20. veka i stekao je renome pre svega svojim pevanjem i „grozničavim“ plesom. Poznat je kao „kum soula“, a u drugim prilikama i kao „najvredniji radnik u šou biznisu“. Jedan je od najproduktivnijih pevača, tekstopisaca, vođa benda i muzičkih producenata. Bio je jedna od ključnih pokretačkih snaga gospela, ritam i bluza, bluza, soul i fank muzike. Ostavio je veliki trag u drugim muzičkim žanrovima uključujući rok, džez, rege, disko, dens i elektronske muzike kao i u hip hopu. Preminuo je nakon hospitalizacije, od upale pluća u 74. godini života.

1933-2006

26.decembar 2006.

Poginulo više od 850 ljudi, a oko 60 teško povređeno u eksploziji naftovoda u predgrađu Lagosa. Nigerija, najveći proizvođač nafte u Africi, poznata je po kriminalnim grupama koje oštećuju naftovode radi pljačke, pri čemu neretko dolazi do nesreća. Prilikom eksplozije izgorelo je više od 60 obližnjih kuća kao i 52 vozila.

Umro američki političar Džerald Ford, predsednik SAD (1974-1977), jedini predsednik SAD koji nije biran na predsedničkim izborima za tu funkciju. (Rođen: Omaha/Nebraska/SAD 14.jul 1913. - Umro: Rančo Miraž/Kalifornija/SAD 26.decembar 2006.) Nadimak “slučajni” dobio je pošto je neočekivano zamenio sa svoje podpredsedničke funkcije predsednika Ričarda Niksona koji se povukao nakon poznate afere “Votergejt”. Diplomirao je na Univerzitetu Mičigen i Jejlovoj pravnoj školi i služio u Američkoj ratnoj mornarici tokom Drugog svetskog rata. Godine 1948. godine se oženio Elizabet Blumer i bio je izabran kao republikanac da predstavlja Mičigen u Predstavničkom domu Kongresa gde je služio od 1949. do 1973. godine. Bio je i član Vorenove komisije koja je istraživala ubistvo predsednika Džona F. Kenedija. Nikson ga je postavio za potpredsednika 1973. godine nakon što je Spiro Egnju podneo ostavku a postao je predsednik SAD 1974. godine kada je Nikson podneo ostavku zbog afere Votergejt. Na izborima 1976. godine je bio poražen od strane Džimija Kartera. Preminuo je u 94. godini u svojoj kući u Kaliforniji. Ostao je poznat kao jedini predsednik SAD, koji je služio, a da nije bio izabran ni kao potpredsednik, ni kao predsednik.

1913-2006

29.decembar 2006.

Stotine ljudi nastradalo kada je između indonežanskih ostrva Borneo i Java u oluji potonuo trajekt sa 638 putnika i članova posade, dok su spasilačke ekipe izvukle 59 ljudi. Trajekt je najčešće prevozno sredstvo u Indoneziji, zemlji koja se prostire na preko 16.000 ostrva.

30.decembar 2006.

Izvršena smrtna kazna vešanjem nad bivšim iračkim predsednikom Sadamom Huseinom u Bagdadu. Sadama je lokalni sud osudio na smrt zbog ubistva 150 šiita 80-tih godina XX veka. Pogubljenje koje je izvršeno u 6 sati izjutra po iračkom vremenu je izazvalo veliko oduševljenje i slavlje šiita širom Iraka. Vladao je Irakom od 1979.godine, 35 godina čvrstom rukom. Obešen je posle kontraverznog procesa, tokom kojeg su u velikoj meri zanemarivana prava optuženog i odbrane. Nove iračke vlasti postavljene od strane administracije SAD, tvrdile su da je Sadam odgovoran za smrt više od pola miliona ljudi, uglavnom šiita.

Umro irački predsednik Sadam Husein, nakon izvršene kazne vešanjem. (Rođen: Tikrit/Irak 28.april 1937. - Umro: Bagdad/Irak 30.decembar 2006.) Sadam Husein je bio irački političar i revolucionar, peti predsednik Iraka od 1979. do njegovog svrgavanja 2003. godine. Prethodno je bio potpredsednik od 1968. do 1991. godine, a takođe je bio i premijer od 1968. a kasnije od 1994. do 2003. Bio je vodeći član revolucionarne arapske socijalističke Baas partije i kasnije njenog regionalnog ogranka u Iraku. Ideološki, on je zastupao baasizam, mešavinu arapskog nacionalizma i arapskog socijalizma, dok su politike i političke ideje koje je zastupao zajednički poznate kao sadamizam. Sadam je rođen u selu Al-Avja, blizu Tikrita u severnom Iraku, u sunitskoj arapskoj porodici. Tokom svog mandata kao potpredsednika, Sadam je nacionalizovao Irak Petroleum Compani, diverzifikujući iračku ekonomiju. Predsedavao je Drugim iračko-kurdskim ratom (1974–1975) i Alžirskim sporazumom kojim su rešeni teritorijalni sporovi duž iransko-iračke granice. Nakon al-Bakrove ostavke 1979. Sadam je formalno preuzeo vlast, iako je već nekoliko godina bio de fakto šef Iraka. Pozicije na vlasti u zemlji bile su uglavnom popunjene sunitskim Arapima, manjinom koja je činila oko petinu stanovništva. Godine 1979, po preuzimanju dužnosti, Sadam je očistio Baas partiju. Naredio je invaziju na Iran 1980. godine u navodnom pokušaju da zauzme iransku provinciju Huzestan sa većinskim arapskim stanovništvom i okonča iranske pokušaje da izveze svoju revoluciju iz 1979. u arapski svet i zbaci njegov režim. Iransko-irački rat završio se 1988. u ćorsokaku, nakon što je milion ljudi ubijeno, a Iran pretrpio ekonomske gubitke od 561 milijardu dolara. Na kraju rata, Sadam je naredio kampanju Anfal protiv kurdskih pobunjenika koji su stali na stranu Irana, koju je Human Rights Vatch priznao kao čin genocida.

1939-2006

Kasnije je Sadam optužio svog bivšeg saveznika Kuvajt za koso bušenje iračkih rezervi nafte i izvršio invaziju na zemlju, pokrenuvši Zalivski rat (1990–1991), koji se završio porazom Iraka od multinacionalne koalicije predvođene Sjedinjenim Državama. Ujedinjene nacije su naknadno uvele sankcije protiv Iraka. Sadam je brutalno ugušio iračke pobune Kurda i šiita 1991. godine, koji su nastojali da steknu nezavisnost ili zbace vladu. Sadam je zauzeo antiamerički stav i osnovao kampanju vere, prateći islamističku agendu u Iraku. 2003. godine koalicija predvođena SAD izvršila je invaziju na Irak, lažno optužujući Sadama da razvija oružje za masovno uništenje i da ima veze sa Al-Kaidom. Nakon brze koalicione pobede u ratu, Baas partija je zabranjena i Sadam se sakrio. Nakon njegovog zarobljavanja 13. decembra 2003. godine, suđenje mu je održano pod iračkom privremenom vladom. Dana 5. novembra 2006. godine, Sadam je osuđen od strane iračkog Visokog suda za zločine protiv čovečnosti u vezi sa masakrom preko 140 šiitskih muslimana u Dujailu 1982. godine i osuđen na smrt vešanjem. Pogubljen je 30. decembra 2006. Mnogi Arapi smatraju Sadama odlučnim vođom koji je osporio zapadni imperijalizam, protivio se izraelskoj okupaciji Palestine i odupirao stranoj intervenciji u regionu. Nasuprot tome, mnogi Iračani, posebno šiiti i Kurdi, negativno ga doživljavaju kao diktatora odgovornog za tešku autoritarnost, represiju i brojne nepravde. Human Rights Vatch je procenio da je Sadamov režim odgovoran za ubistvo ili nestanak 250.000 do 290.000 Iračana. Sadamovu vladu je nekoliko analitičara okarakterisalo kao autoritarnu i totalitarnu, a neki kao fašističku, iako je primenljivost tih oznaka osporavana.

Najmanje je 75 iračana poginulo dok ih je oko 125 ranjeno u seriji eksplozija širom Iraka, u oblastima pretežno naseljenim šitskim stanovništvom, na dan pogubljenja bivšeg predsednika Sadama Huseina.